U Krušaru kod Ćuprije oko 40 hektara je pod voćem, što ga čini najvećim voćarskim selom u opštini. Porodica Stajić nekada se bavila isključivo ratarstvom i obrađivala je više od 100 hektara zemlje, a pre četiri godine su odlučili da se posvete voćarstvu. Na osam hektara posadili su dunju, višnju i šljivu.
Problem s kojim se suočavaju poslednjih godina je nedostatak radnika za berbu, i pored toga što je prošle godine radnička dnevnica bila 3.000, a ove godine 4.500 dinara. Zato su Stajići odlučili da prošle godine kupe mašinu za berbu višanja koja je koštala 20.000 evra. Prema računici, ova investicija će se isplatiti nakon samo tri sezone.
Piše: Jelena Lukić
– Kupili smo tresač višanja kojeg vuče traktor. Mašina otrese višnje sa drveta, koje zatim idu na traku, pa u gajbicu koja se tovari na kamion. Mašina bere 3 do 4 stabla u minuti i zamena je za 60 radnika dnevno. Tako berbu obavljamo sa sedam radnika. Oni za jedna dan oberu oko 1 do 1,5 hektara, dok bi radnici za isto vreme ručno obrali oko 30 ari. Ovaj berač nama štedi dnevnice i obroke za radnike. Računica kaže da za ručno branje tri hektara višanja treba od 11.000 do 13.000 evra. Kod nas u Pomoravskom okrugu mislim da samo još jedan voćar ima berač. Može da se koristi i za uslužnu berbu koja se plaća 10 dinara po kilogramu. Ova mašina može da bere i šljivu, industrijsku jabuku, kajsiju, breskvu – ističe Nikola Stajić (33) koji se voćarstvom bavi uz pomoć oca Dragana.
I pored toga što je dnevnica skočila, radnika nema na tržištu. Stajići nude i dobru platu, stalno zaposlenje, ali radnike ne mogu da nađu. Kažu da mašinisti za tresačem imaju dnevnicu od 50 evra.
Višnja za izvoz, cena za gubitak
Stajići su se odlučili da gaje oblačinsku višnju, domaću sortu koja ima veću primenu u prehrambenoj industriji, iako je jeftinija za prodaju.
– Nismo hteli stone sorte koje se beru ručno i koje traže pažljivo branje, već da bude izdržljivije i da možemo da beremo mašinski. Pre četiri godine posadili smo 2,5 hektara dunje i 2,5 hektara višnje. Pa smo dodali još dunje i višnje i jedan hektar šljive, tako da sada ukupno imamo osam hektara voćnjaka. Višnjar je sada u četvrtoj godini i ove godine biće u skoro punom rodu. Prošle godine je bila prva berba, a prinos višanja sa 2,5 hektara je bio 6,5 tona. Ove godine nadamo se da ćemo imati bar 25 tona. U petoj godini biće pun rod, oko 15 tona po hektaru – kaže Nikola.
Mašina bere višnje bez peteljke. Berba, kako kaže naš sagovornik, obično traje do 18 sati uveče, u 19 časova se rod predaje hladnjačama, preko noći se izručuje u mašine koja vadi koštice, ledi se i prevozi dalje.
