U julu buja povrće čiji sočni plodovi i jedri listovi privlače brojne parazite, izazivače bolesti i štetne insekte od kojih ih valja zaštititi. Poljoprivredne apoteke pune su raznih, veoma efikasnih preparata, koji pružaju sigurnu zaštitu. Ali, većina povrtara koji povrće gaje na okućnici i na malom posedu s kojeg ga svakodnevno beru, i u ishrani odmah koriste, ne želi zaštitu hemijskim preparatima. Istovremeno, ne želi ni da plodove svoga rada deli sa bolestima i štetočinama. I zbog toga sami pripremaju biopesticide, od sirovina koje rastu u bašti, dvorištu ili na obližnjoj livadi. Ovi preparati deluju insekticidno, baktericidno i fungicidno. Pored zaštitne uloge, veliki broj se koristi i za prihranu gajenih biljaka.
Piše: Svetlana Mujanović
Prirodni preparati proizvode se od lekovitih, aromatičnih, začinskih biljaka, povrća, korova i ostalog bilja, a poznati su od davnina. Pojavom organske proizvodnje, postali su ponovo aktuelni i koriste se u različitim oblastima poljoprivredne proizvodnje, najčešće u povrtarstvu. Pravilno upotrebljeni, osiguravaju zdrav i kvalitetan prinos, prihvatljivu i održivu proizvodnju za čoveka i okolinu.
Čaj, uvarak, macerat ili ekstrakt
U svetu je otkriven priličan broj biljnih vrsta koje se mogu upotrebiti kao efiksno sredstvo za zaštitu gajenih biljaka. Pomenućemo samo one koje su kod nas široko raspostranjene i lako se mogu naći. Proizvodi od njih najčešće se zajednički zovu biopreparati, a pripremaju se u različitim oblicima, kao čaj, uvarak, macerat, fermentisani ekstrakt…
Fermentisani ekstrakt nastaje kada se, najbolje sveži, ali mogu da se koriste i suvi biljni delovi, preliju hladnom vodom i ostave napolju, u prošaranoj hladovini, sve dok ne započne vrenje. Masa se u toku 7 do 12 dana povremeno meša. Fermentacija je završena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tečnost se izbistri. Ekstrakt se obavezno pre tretiranja biljaka razređuje vodom, najčešće u odnosu jedan deo ekstrakta i 10, 20 ili 50 delova vode.
Macerat se dobija tako što se isitnjeni delovi biljke preliju hladnom vodom, najbolje kišnicom, i ostave da odstoje 24 časa. Macerat se zatim procedi i tečnost odmah koristi.
Čaj se spravlja od svežih ili suvih delova biljke koji se preliju kipućom vodom i sve ostavi da odstoji oko 20 minuta. Potom se procedi i ohladi i, u zavisnosti od upotrebljene vrste, odmah koristi ili se razredi vodom. Najpoželjnija su kišnica ili odstajala bunarska voda.
Uvarak (čorba) priprema se tako ošto se isitnjeni delovi odgovarajuće biljke preliju hladnom vodom i ostave 24 časa. Posle toga čorba se kuva 15 do 30 minuta, zatim se ohladi, procedi i tečnost – čorba, najčešće razređena, koristi se za prskanje.
Beli luk
(Allium sativum)
U humanoj medicini se uveliko koristi kao sredstvo koje poboljšava cirkulaciju krvi, snižava krvni pritisak i povoljno deluje na različite parametre u metabolizmu masti. Pokazuje i antiseptično, antimikotično i digestivno dejstvo, a dobro služi i za negu biljaka. Koristi se kao insekticid i fungicid. Pripravci od belog luka sadrže dosta fosfora i neke od mikroelemenata. Čaj se priprema tako što se 700 g belog luka prelije sa 10 l kipuće vode, poklopi i ostavi da odstoji i kada se prohladi, procedi se. Upotrebljava se razređen. U odnosu 1 : 3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i biljke štite od prouzrokovača pepelnice
Kamilica
(Matricaria chamomilla)
Za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije uglavnom se gaji, mada se i dalje može naći i kao samonikla biljka. To je aromatična biljka s puno mirisnih žutobelih cvetova koji, kada se osuše, obiluju flavonoidima, kumarinima, aminokiselinama, gorkim sastojcima, taninom, holinom, imaju do dva procenta etarskog ulja. Sve to pomaže ljudima, a poslednjih godina se koristi i u lečenju, zaštiti i ishrani biljaka.
Poznato je da su naši stari sejali kamilicu sa žitima ili povrćem, kako bi umanjili brojnost nematoda i grčica, ili, kako su ih zvali, belog crva. Kasnije je utvrđeno da samo jedna biljka kamilice štiti površinu od jednog kvadratnog metra od pojave nematoda. U novije vreme se sve više izrađuju kako industrijski tako i zanatski preparati na bazi kamilice. Rastvor ili čorba od kamilice pravi se tako što se četiri kilograma svežih ili jedan kilogram suvih vršnih delova ove biljke samelju i preliju sa 10 l vode, zagrejane na 60 do 70 stepeni. Ovako pripremljena masa ostavi se da odstoji 12 do 16 časova, potom se procedi i pre upotrebe se razblaži dva do tri puta kišnicom ili odstojalom vodom. Na kraju se na 10 l pripremljenog rastvora doda oko 40 g domaćeg sapuna. Ovaj rastvor koristi se u suzbijanju smotavaca, grinja, buvača, sovica, moljaca, gusenica savijača i štetočina koje sišu sokove. Od kamilice se može napraviti i prah tako što se jedan kilogram suvih cvetova samelje i pomeša sa četiri kilograma prosejanog pepela od sagorelog drveta. Ovako pripremljen prah koristi se u dva do tri navrata u razmaku od četiri-pet dana. Efikasan je u suzbijanju buvača, kupusne muve, pojedinih štetočina na korenasto-krtolastim vrstama, i žiška. Na zapadu se koristi čaj od kamilice za potrebe „ubrzanja“ procesa kompostiranja. Priprema se od 500 g samlevenih suvih cvetova koji se potope u 10 l tople vode, temperatura ne sme da pređe 40 stepeni, u njoj odstoji dva-tri sta, procedi i odmah preliva kompostna masa.
Kadifica
(Tagetes sp.)
Jednogodišnja dekorativna biljka koja se često može videti u baštama, povrtnjacima, dvorištima, koristi se u borbi protiv vašiju, buvača i stenica, kao i za sprečavanje pojave gljivičnih oboljenja jagoda i cveća, protiv tripsa i leptira kupusara. Ipak, najdelotvornija je u suzbijanju zemljišnih štetočina, posebno nematoda, što je veoma značajno za bašte u kojima se gaje korenasto-krtolaste vrste. To svojstvo kadifica poseduje zahvaljujući tiofenu, aromatičnom jedinjenju koji preko korena izlučuje u zemljište. Pojedina istraživanja ukazuju i na to da odbija neke glodare. S druge strane, može se posejati na mestima gde ima puno rovaca koje će mirisom oterati, pa nije retkost da je baštovani poseju oko spoljašnjih ivica plastenika.
Od kadifice se može pripremiti rastvor, čorba, a to se radi tako što se polovina zapremine emajlirane posude napuni suvim samlevenim biljkama i nalije do vrha toplom vodom. Ovako pripremljen pripravak se ostavi dva dana, a zatim se procedi i doda mu se 40 g domaćeg sapuna i dolije 10 l vode. Jagode štiti od svih, ekonomski značajnih bolesti i štetočina, a prskaju se do početka zrenja plodova, a zatim posle berbe plodova. Lukovice gladiola i ostalog lukovičastog povrća, kao i koren rasada pre sadnje, potapaju se u rastvor u trajanju od 8 do 19 časova.
Rastavić
(Equisetum arvense)
Najčešće se može naći na vlažnim livadama, i njegov nadzemni deo sadrži silicijumovu kiselinu, flavonoide i tragove alkaloida, a zbog tog bogatstva u organskoj proizvodnji, odnosno biološkoj zaštiti, koristi se protiv biljnih bolesti, kao što su pepelnice, rđe, zatim, protiv raznih vrsta grinja, uključujući i crvenog pauka. Uvarak ili čorba od rastavića priprema se od jednog kilograma svežeg rastavića (ili 150 g osušenog) koji se potopi u 10 litara vode i ostavi 24 časa. Drugi dan rastavić se izvadi i skuva u manjem delu vode u kojem se natapao, tako da polako vri oko 30 minuta. Ostavi se poklopljen da se ohladi, a zatim se doda preostala voda u kojoj se namakao. Upotrebljava se u odnosu 1 : 5. Biljke treba prskati kada je vreme lepo i sunčano, po mogućstvu svake dve nedelje. Silicijumova kiselina raspoređuje se po površini lista, stvarajući nevidljivi plašt koji otežava početak infekcije. Veoma je dobro i sredstvo od rastavića i koprive. Ako prvo prskanje nije zadovoljavajuće, treba ga ponoviti.
Hajdučka trava
(Achillea millefolium)
Može se naći kao gajena i samonikla, a uvek je veoma cenjena lekovita biljka. Od osušene nadzemne mase (herbe), koja se ubira u vreme cvetanja, spravlja se uvarak tako što se prvo samelje 800 grama herbe, koja se potopi u 10 litara vode i stavi da se kuva 30 minuta. Zatim se vreo uvarak procedi i odmah, bez razblaživanja, sipa se u posudu koja se dobro zatvori. Pre prskanja dodaje se 40 grama domaćeg sapuna na 10 litara uvarka. Uvarak od hajdučke trave koristi se za zaštitu biljaka od vaši, stenica, tripsa i lukove muve, ali i u biokontroli različitih vrsta pepelnica i rđa.
Maslačak
(Taraxacum officinalis)
Može se naći rascvetao već u rano proleće oko puteva, po šumama, livadama, i u vrtovima, a bere se tokom cele vegetacije. Efikasan je u zaštiti od vašiju, grinja, mnogobrojnih štetočina na voćkama. Čaj od maslačka priprema se od 200 do 400 g samlevenog korenja ili 400 do 600 g samlevenih svežih listova koji se potope na dva-tri sata u 10 l tople vode, čija temperatura ne sme da pređe 40 stepeni. Posle tog vremena tečnost se procedi i odmah koristi. Prvi put biljke se prskaju u vreme otvaranja pupoljaka, a drugi put samo ukoliko ima štetočina, odmah posle cvetanja i još jednom kroz 10 do 15 dana. Fermentisani ekstrakt maslačka priprema se od dva kilograma svežeg lista i cveta, ili 200 g suvog maslačka koji se potope u 10 l vode i ostave da odstoje 24 časa, pa se procede. Nerazređeni ekstrakt (čist ili uz dodatak ekstrakta koprive i rastavića), koristi se za đubrenje zemljišta, u cilju povećanja otpornosti biljaka, što naročito odgovara paradajzu.
Kopriva
(Urtica dioica)
Macerat od koprive priprema se tako što se jedan kilogram svežih listova prelije sa 10 l vode, smesa odstoji 24 časa i procedi se. Ovim rastvorom biljke se prskaju jednom nedeljno, a pri jačem napadu svaka tri dana. Može da se pripremi i fermentisani ekstrakt od kupusa i koprive, a pravi se tako što se u 10 l vode stavi tri kilograma svežih spoljnih listova kupusa, sud se poklopi i ostavi da fermentiše dve-tri nedelje na temperaturi od 10 stepeni. Zatim se procedi i pomeša sa čajem od koprive, koji se priprema od jednog kilograma svežih, ili 200 g suvih listova koji se potope u 10 l vode i ostave 24 časa, a zatim procedi. U 7 l vode sipa se jedan i po litar ekstrakta od listova kupusa i 5 l ekstrakta od listova koprive, promeša se i zatim koristi za zalivanje rasada ili tek rasađenih mladih biljčica. Ova mešavina se može koristiti u odnosu 1:10 za zalivanje zemljišta, a u odnosu 1:20 za dezinfekciju semena i folijarno prihranjivanje biljaka.
Gavez
(Symphytum officinale)
Koristi se kao sredstvo za zaštitu, ali i ishranu biljaka. Može se upotrebiti i kao koncentrat, prekrivač (malč) zemljišta ili aktivator komposta. Od njega najveću korist ima plodovito povrće, zato što sadrži mnogo kalijuma, ali i nešto manju količinu fosfora, magnezijuma, gvožđa i mangana. Najveće količine makroelemenata imaju mlade biljke gaveza koje se pokose u proleće. Za povrtara predstavlja korov koji se teško iskorenjuje jer ima dug koren. Postoji dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih se uzgajaju za stočnu hranu. Kako je gavez bogat kalijumom, često se njegovim pripravcima hrane kalijumofilne biljke. Od svežih listova pravi se tečno đubrivo za prihranu plodovitog i korenastog povrća, a odličan je dodatak u procesu kompostiranja.
Fermentisani ekstrakt od gaveza priprema se tako što se tri kilograma svežih listova gaveza potope u 45 l vode. Posuda se poklopi i posle četiri nedelje se koristi nerazređena tečnost.
