U izveštaju Međunarodne agencije za energetiku – IEA navodi se da se u 2022. godini očekuje rekordno povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, što je nastavak trenda iz prethodne godine. Politika vlada koje sve više nastoje da iskoriste obnovljive izvore za energetsku sigurnost i za ostvarivanje klimatskih ciljeva zaslužna je za ovaj rast. Očekuje se da novi kapaciteti obnovljivih izvora porastu za 320 gigavata, što je dvostruko više nego pre pet godina. To je, ilustracije radi, ravno skoro celokupnoj potražnji za strujom jedne Nemačke. Ovogodišnji rast biće tako za 8 posto veći od prošlogodišnjeg, inače rekordnog, kada je kapacitet obnovljivih izvora u svetu povećan za 295 GW.
Najveći udeo u rastu imaće solarni paneli, čak 60 odsto, slede izvori koji koriste energiju vetra i vode, očekuju u IEA. Prednjače Kina, članice Evropske unije i delovi Latinske Amerikei tako doprinose smanjenju globalnih zagađenja, zaštiti planete i ublažavanju klimatskih promena. Obnovljivi izvori pokazuju prednosti i kada se govori o energetskoj bezbednosti u vremenima velikih previranja na tržištu. I zbog toga nailaze na sve veću podršku vlada.
Ipak, u izveštaju IEA stoji i upozorenje da bi globalni rast zelene energije mogao da izgubi zamah već sledeće godine, zbog rasta cena prevoza i poskupljenja sirovina. Troškovi izgradnje solarnih i vetroelektrana postaju znatno veći nego pre pandemije i rata u Ukrajini, ali, cene prirodnog gasa i drugih fosilnih goriva rastu mnogo brže, tako da zelena energija ostaje cenovno konkurentna.
Piše: Jasna Bajšanski
Struja sunca smanjuje troškove agrara
Svetska organizacija za hranu FAO zalaže se za što širu upotrebu obnovljive energije, posebno solarnih panela u poljoprivredi. Smatra je vrlo korisnim alatom za razvoj siromašnih ruralnih zajednica u kratkom vremenu i poručuje da bi promocija projekata, koji solarnu tehnologiju približavaju ruralnim područjima, trebalo da bude državna politika zbog prednosti koje nudi i na individualnom, i na nivou zajednice.
Postoje različiti načini upotrebe sunčeve energije u ovom sektoru, poput sušenja semena ili voća na vrlo jednostavan i ekološki način. Pomoću nje se može obezbediti električna energija za pumpe za navodnjavanje ili za sisteme grejanja.
Pored upotrebe u staklenicima, fotonaponski solarni paneli značajno bi uštedeli energiju i povećali proizvodnju. Individualna gazdinstva u raznim regionima sveta ne mogu samostalno da priušte ove vrste tehnologije i zbog toga im je potrebna državna pomoć. Pružanje podrške stanovnicima ruralnih područja u pristupu solarnoj tehnologiji može im pomoći da poboljšaju ekonomsku i socijalnu situaciju, uz promociju i razvoj lokalnih aktivnosti, poručuju iz Svetske organizacije za hranu.
Biogas za energetski nezavisniju Srbiju
O situaciji razgovaramo s Natašom Rubežić, predsednicom Nacionalne asocijacije za biomasu „Serbio“, koja punih 10 godina uspešno radi na projektima upotrebe zelene energije iz poljoprivrednih ostataka i biomase.
Tu se ne misli samo na žetvene i šumske ostatke, već i na preradu komunalnog otpada i korišćenje svih resursa koji su nam na raspolaganju za proizvodnju energije. Ne treba da koristimo zelenu energiju samo zato što smo usvojili Zelenu agendu, već zato što smatramo da zatvaranje jednog kruga proizvodnje energije za sopstvene potrebe predstavlja najvažniji cilj svake države, koja na taj način povećava stepen svoje nezavisnosti. Zelena energija je najvažnije pitanje svake države i s aspekta zaštite životne sredine, što u ovom momentu predstavlja izuzetno veliki problem u Srbiji – kaže Rubežićeva.
Ona smatra da se ovome ne poklanja dovoljno pažnje. Ali, objedinjavanjem proizvodnje zelene energije i ekologije, kako kaže, dobija se pravi rezultat.
– To znači da će nam energija, dobijena na ove načine, biti mnogo dostupnija, možda ne i jeftinija, ali je mnogo važnije da je imamo. Od biomase u svim njenim segmentima može da se proizvodi ne samo struja, već i prirodni gas – kaže Rubežićeva i podseća na činjenicu da sada nemamo feed-in tarife, odnosno, predviđene podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh – iz obnovljivih izvora energije, usklađenih s tehnologijom koja se primenjuje i koje Vlada Republike Srbije propisuje na određeni vremenski period, kako bi podstakla investitore i smanjila rizik investicije.
Ukazuje i na to da u budućnosti akcenat treba staviti na proizvodnju biogasa iz biljnih agro- i šumskih ostataka. Zakon o energetici podrazumeva obaveznost distributivne mreže gasa da prihvati biogas, kao što je to slučaj kod prihvatanja zelene struje u elektromrežu. Ako se u obzir uzme konkretna situacija s energentima u svetu, ovo može biti prioritetno pitanje jer imamo mnogo neiskorišćenih resursa, iz kojih možemo da proizvedemo 30 odsto potreba za gasom.
Krediti Fonda za razvoj APV
Razvojni fond AP Vojvodine odlučio je da ove godine u ponudu kreditnih proizvoda uvede novu konkursnu liniju – finansiranje klimatski održivih investicija. Prema rečima Gorana Savića, direktora ovog Fonda, to su dugoročni krediti.
– U trenutku kada su cene energenata u stalnom porastu i kada zagađenje premašuje granice tolerancije, većina poljoprivrednika teži prelasku na korišćenje obnovljivih izvora energije. Osim što su finansijski isplativiji, solarni sistemi garantuju čistije okruženje, a samim tim i zdraviju životnu sredinu. Ovo je jedan od osnovnih razloga zašto se Fond opredelio za to da izdvoji sredstva za investicije ove vrste, koje su sve popularnije u svetu. Ujedno, saradnja sa Zelenim klimatskim fondom i dobijanje statusa implementacionog partnera, a sve s ciljem pristupa investicionim instrumentima ove institucije, takođe je razlog zbog kojeg se Fond sve više okreće ovoj kreditnoj liniji – objašnjava Savić.
Tako će se obezbediti finansijska sredstva za projekte smanjenja emisije ugljendioksida i smanjenje globalnog zagrevanja. Krediti će se odobravati za za unapređenje energetske efikasnosti proizvodnih i poslovnih objekata, za nabavku poljoprivredne i druge mehanizacije na hibridni ili električni pogon, poljoprivredne priključne mehanizacije za integralnu biljnu proizvodnju (sejalice za direktnu setvu i setvu u minimalno obrađeno zemljište – „no till“ i „min till“ ), priključnih mašina za obradu zemljišta u jednom prohodu, opreme za grejanje i hlađenje (geotermalne pumpe i drugo), kao i za smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva (nabavka hibridnih ili električnih vozila i drugo), povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (izgradnja solarnih elektrana, biogasnih postrojenja, postrojenja na biomasu i drugo), izgradnju sistema za upravljanje otpadom…
– Mogućnosti korišćenja solarnih tehnologija u poljoprivredi su veoma velike. Izgradnja mini solarnih elektrana jedna je od investicija kojom bi poljoprivrednici značajno smanjili troškove poljoprivredne proizvodnje. Mini elektrane mogu se koristiti i za grejanje plastenika i staklenika, navodnjavanje, za zagrevanje potrošne vode i za dopunsko zagrevanje objekata za poljoprivrednu proizvodnju. Jedan od primera uspešne sinergije solarnog i poljoprivrednog sektora jeste i postavljanje solara u vinogradima radi zaštite – dodaje Savić.
Solarne farme
U naučnom časopisu “Nature“ 2019. godine objavljena je studija istraživača s Univerziteta u Arizoni, koji su isptivali međusobni uticaj biljaka kojima ne odgovara direktno izlaganje sunčevim zracima i solarnih panela postavljenih iznad njih. U sušnim područjima Arizone istraživački tim postavio je tri parcele. Na jednoj su se nalazili samo solarni paneli, na drugoj samo usevi, dok je na trećoj bila njihova kombinacija. Zasađeni su čeri paradajz, halapenjo paprike i jedna vrsta čili paprika. Rezultate ovog eksperimenta objavio je i portal „Klima 101“. O tome kako su solarni paneli uticali na biljke ovaj portal piše:
– Čili paprikama je hlad najviše odgovarao, pošto je prinos na parceli pod solarnim panelima bio čak tri puta veći u odnosu na kontrolnu grupu. Istovremeno, ove paprike apsorbovale su 33 odsto više ugljendioksida nego one iz kontrolne grupe. Međutim, efikasnost iskorišćavanja vode kod biljaka, koja predstavlja odnos između apsorbovanog ugljendioksida i odavanja vode kroz proces transpiracije, nije se promenila, ukazujući na to da je došlo do srazmernog povećavanja transpiracije. Halapenjo paprike ispod panela ostvarile su prinos približan onom u kontrolnoj grupi, ali su apsorbovale 11 odsto manje ugljendioksida, sugerišući da im hlad u ovom smislu nije prijao. S druge strane, efikasnost iskorišćavanja vode je skočila za čak 157 odsto, a transpiracija je bila manja za 65 odsto. Čeri paradajzu, koji je veoma osetljiv na toplotu, bilo je mnogo ugodnije ispod solarnih panela nego u tradicionalnim uslovima. Prinos je bio duplo veći u odnosu na kontrolnu grupu, apsorbovao je 65 odsto više ugljendioksida, koji je važan za rast biljaka, a za isti procenat porasla je i efikasnost iskorišćavanja vode.- Čili paprikama je hlad najviše odgovarao, pošto je prinos na parceli pod solarnim panelima bio čak tri puta veći u odnosu na kontrolnu grupu. Istovremeno, ove paprike apsorbovale su 33 odsto više ugljendioksida nego one iz kontrolne grupe. Međutim, efikasnost iskorišćavanja vode kod biljaka, koja predstavlja odnos između apsorbovanog ugljendioksida i odavanja vode kroz proces transpiracije, nije se promenila, ukazujući na to da je došlo do srazmernog povećavanja transpiracije. Halapenjo paprike ispod panela ostvarile su prinos približan onom u kontrolnoj grupi, ali su apsorbovale 11 odsto manje ugljendioksida, sugerišući da im hlad u ovom smislu nije prijao. S druge strane, efikasnost iskorišćavanja vode je skočila za čak 157 odsto, a transpiracija je bila manja za 65 odsto. Čeri paradajzu, koji je veoma osetljiv na toplotu, bilo je mnogo ugodnije ispod solarnih panela nego u tradicionalnim uslovima. Prinos je bio duplo veći u odnosu na kontrolnu grupu, apsorbovao je 65 odsto više ugljendioksida, koji je važan za rast biljaka, a za isti procenat porasla je i efikasnost iskorišćavanja vode.
Kreditna linija je do 7 godina, do 12 meseci je period mirovanja, izuzev namena izgradnje kapaciteta (postrojenja), gde je grejs period do 24 meseca, a kamatna stopa je od 2 do 3%. Iznos kredita je u skladu s kreditnom sposobnošću podnosioca zahteva, od 1.000.000 dinara do 100.000.000 dinara, a sopstveno učešće je najmanje 10% predračunske vrednosti investicije. Pravo učešća na konkursu imaju pravna lica i preduzetnici koji su razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice, jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća, institucije i ustanove čiji su osnivači jedinica lokalne samouprave, odnosno Autonomna pokrajina Vojvodina. Pravo učešća na konkursu imaju i fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koji imaju aktivan status gazdinstva i navršenih manje od 70 godina života.
Najveća evropska agrosolarna elektrana – u Kuli
Nakon samo tri godine od objavljivanja naučnog rada u Arizoni, u Kuli se gradi najveća evropska agrosolarna elektrana. Ispod solarnih panela uzgajaće se poljoprivredne kulture i na taj način će se povećati iskorišćenost zemljišta. Kapacitet elektrane je 660 MW, a projekat je vredan 340 miliona evra i zvanično je počeo 4. maja, kada su kompanije MK Group, Fintel Energija i Power China potpisale Memorandum o razumevanju. Solarna farma će se prostirati na 770 hektara zemljišta. Saopšteno je da je njena planirana godišnja proizvodnja 832 GWh, pa bi trebalo da zadovolji potrebe za strujom za 200 hiljada domaćinstava.
Uslov konkurentnosti naših voćara i povrtara
Solarne elektrane treba podizati na devastiranim zemljištima, ukoliko se time ne remete prirodna staništa, kao i na objektima. S obzirom na to da će struja biti izuzetno skupa, posebno za privredu, pa i poljoprivredu, mislim da je jako važno da je svaki proizvođač proizvodi za sopstvene potrebe. To je jedini način da se zadrži konkurentnost svakog poljoprivrednog proizvoda, ističe Nataša Rubežić i dodaje da na prvom mestu misli na voćare i povrtare, jer su hladnjače veliki potrošači električne energije.
– U toku je izrada velikog broja projekata – kaže naša sagovornica – i mislim da ćemo do kraja godine na značajnom broju objekata imati postavljene solarne panele. Ima dostupnih sredstava za finansiranje takvih projekata i to je ključna stvar. ESCO modele finansiranja uglavnom su sprovodile specijalizovane firme, osnivane baš za te namene, a sada to rade banke.
