Postoji mnogo starih sorti vinove loze kojima je, zbog karakterističnog mirisa, zajedničko ime muskat. Ispitivanja stručnjaka su pokazala da 64 muskatne loze, direktno ili indirektno, vode poreklo od tri italijanske sorte: moscato bianco, moscato d aleksandria i moscato giallo.
Tamjanika bela je stara autohtona sorta. Istraživanja genetičkog profila 12 tradicionalnih sorti vinove loze u Srbiji pokazala su da su dve sorte tamjanike identične italijanske sorte moscato giallo i moscato rosa. Prema navodima velikog broja autora, agrobiološka svojstva tamjanike bele variraju pod uticajem vremenskih uslova u periodu istraživanja, primenjene ampelotehnike, uzgojnog oblika, načina rezidbe itd.
Docent dr Zoran Jovanović, prof. dr Bratislav Ćirković i prof. dr Mlađan Garić, profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Prištini – Lešak, ispitivali su agrobiološki e osobine sorte tamjanika bela u agroekološkim uslovima Župskog vinogorja. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi mogućnost njenog daljeg širenja i gajenja na ovom području. Ispitivanja su obavljena u proizvodnom zasadu individualnog sektora u selu Tržac, lokalitet Svračak, u Župskom vinogorju. Trajala su tri godine. Vinograd je zasađen na razmaku sadnje 2,8 h 0,9 metara. Uzgojni oblik je jednokraka horizontalna kordunica, na kojoj su primenjene dve varijante rezidbe, odnosno na kratke i duge kondire. Klimatski uslovi (temperature vazduha i količina padavina) u periodu istraživanja su bili slični višegodišnjem proseku i povoljni za razvoj sorte tamjanika bela.
Kada je u pitanju početak i trajanje fenofaza razvoj utvrđeno je da se suzenje loze odvijalo od 15. do 26. marta, a otvaranje okaca od 6. do 15. aprila. Početak i kraj cvetanja nastupili su u različito vreme, što znači da je ova fenofaza različito i trajala. Ranije cvetanje u jednoj od godina ispitivanja bilo je posledica znatno viših temperatura u maju i junu u odnosu na ostale dve godine. Prosečan datum pojave šarka bio je 7. avgust. Puna zrelost grožđa se poklapala sa datumima berbe grožđa i prosečno je bila 3. oktobra.
Prosečna masa lastara je varirala po varijantama rezidbe (kratki i dugi kondiri) i godinama istraživanja. Između varijanti rezidbe nisu potvrđene statistički značajne razlike (imajući u vidu jednako opterećenje čokota rodnim okcima), dok su vrednosti između pojedinih godina potvrđene kao statistički veoma značajne. Ukupna produktivnost okaca predstavlja zbir prinosa grožđa po okcu i mase rezidbom odbačene loze po okcu. U ovim istraživanjima ona je znatno varirala – od 189,96 do 286,47 grama. Ove razlike između godina ispitivanja su dokazane kao statistički veoma značajne, dok između varijanti rezidbe nisu potvrđene. U ukupnoj količini stvorene mase grožđa i lastara, udeo grožđa je u proseku iznosio 77,9, a udeo mase lastara 22,1 procenat. Prema ovim podacima, odnos prinosa grožđa i mase loze u proseku je varirao oko četiri, što znači da jedan kilogram vegetativnog prirasta obrazuje oko četiri kilograma grožđa. Nešto veće vrednosti pojedini stručnjaci dobili su za sortu rizling italijanski, oko pet kilograma. Uzimajući u obzir ove i podatke drugih autora zaključak je da je došlo do pravilnog odnosa između rasta i rodnosti loze, odnosno između vegetativnog potencijala čokota i prinosa grožđa. Između varijanti rezidbe nisu potvrđene statistički značajne razlike (nije ispoljen uticaj rezidbe na ispitivani parametar), dok su razlike između pojedinih godina statistički veoma značajne.
Ukupna produktivnost čokota kretala se od 2.161,9 do 3.479,7 grama a razlike su bile statistički veoma značajne između godina ispitivanja, dok između varijanti nisu potvrđene.
Ispitivanja stručnjaka su pokazala da su agroekološki uslovi Župskog vinogorja povoljni za normalan rast i osiguranje visokih prinosa i kvaliteta grožđa sorte tamjanika bela. Takođe, klimatski parametri u vreme istraživanja bili su slični višegodišnjem proseku, a pokazatelji klime u optimalnim vrednostima.
ZABORAVLJENE DOMAĆE SORTE
Danas se u svetu gaji veliki broj sorti vinove loze. U tom bogatstvu, mnoge se izdvajaju kvalitetom i grožđa, i vina. Međutim, često se može čuti da su potrošači prezasićeni istom ponudom i da traže nešto novo kada su u pitanju miris, ukus i boja. Potrošačima vina treba da se ponudi i nešto svoje, karakteristično, a to su manje poznate ili skoro zaboravljene sorte. One su uglavnom domaćeg, autohtonog porekla, i gaje se sporadično. Mogu se videti i u našoj zemlji, najviše u starijim zasadima, kao pojedinačni čokoti. To su bagrina, prokupac, vranac, začinak, crna tamjanika, dok se u pojedinim vinogradima mogu sporadično naći i crvena, bela, odnosno žuta tamjanika. Ima i sorti koje pojedini vinogradari umnožavaju i sade, a sve u želji da ih sačuvaju za buduća pokoljenja.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
