U Pomoravskom okrugu su poslednjih nekoliko godina površine pod cveklom značajno uvećane. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je razlog to što je cvekla zahvalna za proizvodnju, znatno brže se vadi u odnosu na šargarepu, lako se čuva, a i sve je traženija na tržištu, a zbog svojih lekovitih svojstava se koristi u lečenju i prevenciji mnogih bolesti.
Piše: Jelena Lukić
Jedan od većih proizvođača cvekle u Pomoravskom okrugu je Dejan Janković (38) iz Dvorice kod Ćuprije. On uzgaja i šargarepu, celer, peršun, paškanat, praziluk, paradajz i papriku. Ukupno pod povrćem ima sedam hektara, a cveklu na jednom hektaru. Ovih dana porodica Janković seje cveklu.
Rani i postrni usev
Sa setvom cvekle za jesenju i zimsku potrošnju krećemo u junu. Mašinski se seje seme. Mi to radimo na bankove, zbog mašine koja i seje, i prska. Tako je lakše, iako je gubitak površine desetak odsto. Za 50 ari potrebno je oko 6 kg semena, a prošle godine prinos je bio oko 16 tona na toj parceli od 50 ari. To nije loš rod za ovo područje, ali može i bolje – navodi Dejan Janković.
Janković ističe da cvekla nije teška za proizvodnju.
– Potrebna je dobra priprema zemljišta, pre svega da se očisti od korova. Nikakva prihrana nije potrebna, jer cvekla to ne traži. Ono što je bitno, jeste velika količina vode. Nikakvo đubrivo ne bacam, a jednom se prska pre nicanja od korova i trave. Mora da se radi špartanje, eventualno da se počupa trava ponegde. Od štetočina napada je puž pa se stavlja pužomor, a nekada i miš. Ali, nismo imali velike probleme sa štetočinama. Ništa se oko cvekle ne radi do vađenja. Ona napreduje od kraja septembra kada prestanu vrućine. Zatim se prati da ne bude ni prevelika, ni sitna, prva klasa je kad bude 5 do 6 komada u kilogramu, znači oko 200 grama po komadu. Nakon vađenja, odstranjuje se lišće, pakuje se u džakove i stavlja u hladnjaču. Čuva se na temperaturi od 1 do 3 stepena, kao i šargarepa. Pred prodaju se samo opere – kaže Janković.
Savetodavac za povrtarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi u Jagodini Dragan Mijušković objašnjava da se cvekla gaji kao rani i postrni usev.
Značaj plodoreda
Cvekla ima povećane potrebe za toplotom i manje je otporna na hladnoću od ostalog korenastog povrća. Minimalne temperature za klijanje su od 6 do 8ºC, a optimalne oko 23ºC. Visoke temperature mogu da doprinesu jakom porastu lisne mase što smanjuje porast korena, samim tim i prinosa. Tek iznikle biljke podnose mrazeve do -4 ºC. Najveći izazov u proizvodnji cvekle jeste ujednačeno nicanje, pa je potrebna pravilna i kvalitetna obrada i priprema zemljišta usitnjene strukture, kao i obilno zalivanje nakon setve. Kako biljke rastu i ukorenjuju se, potreba za vodom se smanjuje – navodi Mijušković.
Najbolje uspeva na plodnim zemljištima, dobre strukture, jer u takvim uslovima razvija dobro diferenciran i dubok koren pravilnog oblika.
Za cveklu je važan plodored i najbolje je da dođe na mesto kultura koje se rano žanju. Najčešće dolazi posle žitarica i grahorica. Odmah po skidanju ovih useva, vrši se obrada na 25 do 30 cm, da bi se sa što manje napora zemljište pooralo, kao i da bi se sačuvala vlaga. Nakon oranja pristupa se predsetvenim agrotehničkim merama: tanjiranje, setvospremanje i drljanje, kako bi se stvorio rastresit sloj. Prilikom ovih operacija treba uneti i dovoljne količine mineralnih đubriva – kaže Mijušković i dodaje da na plodnim zemljištima nije neophodan stajnjak.
Dva roka za setvu
Setva cvekle može biti u dva roka – za letnju potrošnju ili kasnu jesenju, odnosno, zimsku potrošnju. Nega useva podrazumeva niz operacija koje omogućavaju pravilan rast i razviće cvekle, a samim tim i maksimalan prinos.
Pored proređivanja koje se obavlja kada se setva radi ručno na manjim površinama, značajna mera je špartanje. Ova operacija se obavlja više puta tokom vegetacije, kako bi se u međurednom prostoru razbila pokorica, biljke lakše disale i uništili eventualni ponici korova. Cvekla za letnju potrošnju počinje da se bere kada dostigne prečnik 4 do 5 cm – navodi Mijušković.
Mnogo češća proizvodnja cvekle je za jesen i zimu i ona se u tom slučaju vadi, od zavisnosti od sorte i ranostasnosti, od septembra pa sve do pred mrazeve, jer cvekla u fazi kada je koren već veliki i formiran ne može da podnese mrazeve ispod -3ºC. Koren se lako čupa, lišće se odseca do glave korena, a koren se skladišti ili nosi na preradu.
Lekovite salate i sokovi
Cvekla je izuzetno zdrava za ishranu. Bogata je mineralima, ugljenim hidratima, mastima, belančevinama, vitaminom B12, kao i folatima, gvožđem, magnezijumom, vitaminom C i kalijumom. Od sirove narendane cvekle se prave salate, a može da se kiseli ili cedi za pripremu sokova. Pozitivno deluje kod malokrvnih osoba i dece. Cvekla reguliše krvni pritisak, pročišćava jetru i poboljšava otpornost organizma.
