Ko misli da nema povrtnjaka bez motike i okopavanja, taj se vara. Ima i te kako, a povrće koje se gaji na ovaj način podjednako je kvalitetno i ukusno kao ono koje raste u „klasičnoj“ bašti. Ovaj način sadnje i uzgoja zove se „no-dig“, u prevodu „bez kopanja“, i u Srbiji ima sve više poklonika. Umesto da se okopava, zemlja se kompostira i malčira, dok se korov eliminiše uz pomoć običnog kartona.
Piše: Željko Dulanović
Mnogobrojne su prednosti ove metode, kažu njeni poklonici. Nemanja Kostić (37) sa suprugom Martinom i dvoje dece na ovaj način povrće gaji od pre četiri godine. U selu Vrnčani kod Takova „bez kopanja“ obrađuje baštu na oko 15 ari i deo onoga što proizvede proda, a kupci su, kaže, prezadovoljni.
Na ovaj način može da se uzgaja sve od povrća, a uspeh zavisi najviše od poštovanja pravila rada u “no-dig” bašti. Pored povrća, na ovaj način gajimo i začine i, s obzirom na to da ne koristimo nikakvu hemiju, prinosi su odlični. Od štetočina koje najviše napadaju kupusnjače, branimo se antiinsekt mrežom – kaže Kostić.
„No-dig“ baštu najbolje je formirati pred zimu ili u rano proleće, dok vegetacija još miruje. Preko tla, koje se prethodno pokosi i fizički očisti, položi se karton u dva sloja koji sprečava rast korova, pa se preko kartona u širini leje nabaci 10 do 15 centimetara komposta. Staze između leja posipaju se strugotinom ili sečkom, koja je samleveno granje.
U ovakvoj bašti sve se radi ručno, običnim baštenskim alatom, bez upotrebe mehanizacije. Prednost ove metode je u tome što se povrće može gajiti i na zemljištu lošijeg kvaliteta koje nije pogodno za klasičnu obradu.
Za većinu biljaka se pravi rasad, koji se potom sadi u formirane i sređene baštenske leje. Kako se povrće i začinsko bilje ne sadi u postojećem tlu, već u kompostu, kvalitet roda je mnogo bolji, a prinos veći, jer je kompost bogat mikroorganizmima i organskim sadržajem. Kompost takođe bolje zadržava vlagu, poput sunđera, pa “no-dig” bašta ne mora često da se zaliva. Neophodno je samo svake godine dodati preko leje dva do tri centimetra novog komposta – priča Nemanja.
Kostići ne kupuju kompost, već ga prave sami od pregorelog stajnjaka, starog dve godine. Ukoliko se ne kupuje karton već se koriste odbačene kutije, kažu, obavezno treba ukloniti samolepljivu traku.
– Ako se “no-dig” bašta redovno održava, rad u njoj nije naporan, ali ako se zapusti i trava probije, onda će kasnije biti muke da se ponovo dovede u red. Zbog toga kada u nekoj leji nema ništa posađeno, treba je prekriti folijom ili slamom. S druge strane, ukoliko se sve radi kako treba i ako se pravilno isplanira redosled sadnje, uz korišćenje rasada mogu se postići i četiri sadnje na istoj površini. Period vegetacije se produžava korišćenjem flisa preko leje u rano proleće i kasnu jesen – prenosi svoja iskustva Nemanja.
Za “no-dig” način gajenja povrća u svetu se zna odavno. Pioniri u ovom poslu su japanac Masanobu Fukuoka i amerikanka Rut Staut, ali ga je proslavio englez Čarls Dauding koji već 40 godina na ovaj način gaji povrće na raznim meridijanima. Kostići su se za baštu „bez kopanja“ zainteresovali sasvim slučajno. Nemanja je završio osnovne i master studije na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i jedno vreme je radio na Elektrotehničkom fakultetu. Kada je ostao bez posla, preselio se s porodicom u Vrnčane i od tada su on i supruga mu, kako voli da kaže, „čisti poljoprivrednici“.
Najpre sam se zainteresovao za permakulturu, a onda sam otkrio prelepi svet regerativne poljoprivrede, a preko nje i „no-dig“ metod koji od 2019. primenjujemo u sadnji povrća. Pored bašte, imamo i plastenik od 200 kvadrata i sušaru za voće, povrće, gljive i lekovito bilje. Bavimo se uzgojem neprskane, ekološke hrane, a prodajemo i rasad – kaže Kostić.
Budućnost vide na selu
Trojica prijatelja, Nikola Ilić (26), Danilo Jovičić (22) i Aleksandar Grujičić (21) iz Uba početnici su u ovom poslu. Sve je, kažu, krenulo na Grujičićevu inicijativu. I on planira da se, poput Kostića, jednog dana iz grada vrati na selo. Uz pomoć prijatelja krenuo je da obnavlja zapušteno imanje, a prvi posao im je bila bašta formirana “no-dig” metodom.
U selu Šarbane kod Uba, njih trojica su sredinom marta ove godine na tri ara posejali beli i crni luk, krompir, krastavac…
Komšije nisu ravnodušne
U takovskom kraju, gde se povrće, voće i žitarice uglavnom gaje uz primenu zaštitnih sredstava, nisu u početku bili oduševljeni baštom koju su „no-dig“ metodom u Vrnčanima zasejali Nemanja i Martina Kostić.
Komšije su u početku bile rezervisane i sumnjičave, ali rezultati ih ne ostavljaju ravnodušnim. U ovom kraju ima još doseljenika iz Beograda i oni su mnogo zainteresovaniji za nove tehnike i neprskanu hranu – ističu Kostići.
Živeli smo u gradu i pre se nismo bavili poljoprivredom, ali smo odlučili da više ne jedemo prskano povrće koje uglavnom stiže iz Albanije, već da ga proizvedemo sami na potpuno organski i društveno odgovoran način. Istražujući malo o tome, saznali smo za “no-dig”. Sudeći prema objavama na društvenim mrežama, ovaj metod je u Srbiji sve popularniji, a primenjuju ga uglavnom hobisti kao i mi, mada ima i nekoliko povrtara koji su uložili značajna sredstva – kaže Grujičić.
Baštu su uredili kako to pravila ove metode nalažu. Najpre su očistili zemljište od korova, pa potom postavili karton i preko ovčije stajsko đubrivo, a staze između leja prekrili sečkom.
Ovom načinu sadnje privuklo nas je to što se s manje utrošenog vremena i bez korišćenja zaštitnih hemijskih sredstva dobijaju mnogo bolji rezultati. Nadam se da ćemo na kraju biti zadovoljni i kvalitetom i prinosom. A mnogi su nam pomogli oko bašte, što savetima, što u semenu, stajnjaku ili alatu. Paralelno ćemo ove godine raditi i na zapuštenom voćnjaku i da osposobimo pilićarnik, jer budućnost vidimo u selu – kaže Grujičić.
