Među listopadnim drvenastim voćem trešnja prva daje plodove i, budeći uspomene na bezazlene dečije komšijske „krađe“, donosi i najraniju zaradu voćarima. Ujedno je i jedan od prvih plodova koji se ostavljaju za zimnicu.
Zahvalna je za gajenje, ima snažan i razgranat koren i najviše joj odgovaraju peskovita laka zemljišta umerene kiselosti i vlažnosti. Uživa u sunčevoj svetlosti i bilo bi najbolje za nju da bude izložena suncu.
Piše: Biljana Nenković
Za zasade birati severne padine
Prema vremenu sazrevanja trešnje dele se na kasne i rane. Ukoliko su tržišta na koja se plasira udaljena, najpogodnije su sorte sa čvrstim plodovima koji mogu da izdrže transport. Ako nam je kupac u neposrednoj blizini, prednost se daje rodnim sortama, sa čvrstim jakim plodovima koji se lako odvajaju od koštice.
Na Balkanskom poluostrvu gajena je mnogo vekova pre nove ere, a doneta je iz Male Azije. U srednjem veku je uveliko gajena širom Evrope. Veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem je stvoren veliki broj sorti u celom svetu.
Trešnja je veoma interesantna i privredno značajna voćna vrsta za gajenje u mnogim krajevima naše zemlje, jer uspeva na svim tipovima zemljišta i na svim nadmorskim visinama. Smatra se stonim voćem koje ima izraženo osvežavajuće dejstvo, mada se od nje mogu spravljati sve vrste prerađevina. Zahvaljujući velikom rasponu zrenja, sveži plodovi mogu se kupovati čak i do sredine leta – kaže inženjerka agronomije iz Kragujevca Violeta Petrović – Luković.
Sadnja trešanja obavlja se u jesen, gde je blaža klima i u proleće, gde je klima hladnija. Jesenja sadnja ima, kao i kod ostalih voćaka, velike prednosti, jer su voćke u mirovanju i neoštećene mrazom ili isušivanjem korena, a koren se obnavlja i uspostavlja vezu sa zemljom pre kretanja vegetacije. Zbog ranog cvetanja i prolećnih mrazeva, za zasade trešnje treba birati hladnije, severne položaje, a naročito severne padine većih nadmorskih visina.