Negativni uticaj klimatskih dešavanja u savremenoj poljoprivredi je vremenom sve veći, a jedan od načina umanjenja štete i popravke fiziološkog statusa i opšteg kondicionog stanja useva predstavlja korišćenje različitih biostimulatora. Zbog toga je segment biostimulansa jedan od najbrže rastućih poljoprivrednih inputa, kako u svetu tako i u Srbiji. Jedna od najčešće korišćenih definicija za biostimulanse odgovara „svakoj primenjenoj supstanci ili mikroorganizmu na biljkama u cilju poboljšanja nutritivne efikasnosti, tolerancije na abiotički stres ili karakteristika kvaliteta useva, bez obzira na sadržaj hranljivih materija u njima”.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
Širom sveta se i danas vode diskusije i rade istraživanja o tome koji je najefikasniji način snabdevanja biljke biostimulansom. Pitanje je da li je veći efekat njihove primene folijarnim tretmanima, ili preko korenovog sistema.
Najbolja primena s prvim zalivanjem korena
S obzirom na to da sadrže fitohormone ili promotere fitohormona kao što su auksini, citokinini i giberelini, koji su ključni za sve biljke a ne samo voćarske kulture, u dosta dugom vremenu biostimulatori su u voćarskoj proizvodnji korišćeni za pospešivanje krupnoće i čvrstine plodova. To je naročito izraženo kod jagodastog voća, u situacijama kada biljke iz nekog razloga nisu sposobne da proizvedu potrebnu koncentraciju ili količinu jednog od ovih molekula, kada je potrebno reagovati i primeniti sredstva koja su nam na raspolaganju. Reakcija biljke na primenjeno sredstvo je bolja što su sastojci u njemu prirodniji, ali uvek postoji bojazan nepoznavanja porekla u biostimulatoru i da li su prirodni ili ne.
Imajući u vidu da se u našoj zemlji biostimulatori koriste duži niz godina, među proizvođačima jagodastog voća još uvek je nepoznanica efekta njihove primene putem navodnjavanja. Jednostavnije rečeno, dobar deo proizvođača jagode, maline, kupine i visokožbunaste borovnice ne zna zašto ih primenjuje. Glavne greške prilikom primene biostimulansa odnose se na prekomernu i često neefikasnu upotrebu u pogrešnim fazama razvoja biljaka, jer se smatra da su oni dobri za sve i u svako vreme.
Činjenica je da sa folijarnom primenom proizvođači imaju veće iskustvo, ali primena biostumulansa putem fertigacije u nekim slučajevima daje bolje rezultate nego preko lista. Pri tome treba imati u vidu vreme primene. Praksa je pokazala da se, ako se biostimulans primeni rano, na osnovu potreba korena i za stimulaciju razvoja, postižu bolji rezultati nego kasnijom primenom folijarnim putem. Za ovakve tvrdnje potrebno je sprovesti više istraživanja, ali u svakom slučaju, prvo zalivanje korena predstavlja dobar momenat za primenu biostimulansa. Redosled primene sredstava je takav da se na početku vegetacije uglavnom koriste proizvodi koji sadrže citokinine, zatim dolaze oni koji sadrže auksine i na kraju gibereline. Ovaj sled je u zavisnosti od fenofaze u kojoj se voće nalazi i ciklusa razvoja korena koji kod jagodastog voća počinje ranije i prvi vrhunac najčešće dostiže u fazi punog cvetanja. Za folijarnu primenu su pogodniji kasniji tretmani, kada biljke imaju veću zelenu masu i kada se biostimulatori više apsorbuju.
Takođe, postavlja se pitanje i stimulacije razvoja pojedinih organa biljke. Sav napor kod jagodastog voća treba da ide u cilju postizanja visokih prinosa, praćenih vrhunskim kvalitetom ploda. Stoga, ako stimulišemo razvoj korena, to je u cilju postizanja bolje apsorpcije vode i mineralnih materija i naposletku, stvaranja većih rezervi. Kada se stimuliše razvoj listova, to je u cilju poboljšanja odnosa listova i plodova. Opšti zaključak je da biljni stimulatori, bez obzira na koji deo biljke njima delujemo, podzemni ili nadzemni, treba da utiču na poboljšanje opšteg statusa biljke. Pri tome treba imati u vidu i činjenicu da je hormonalni ciklus u njima drugačiji od ciklusa hranljivih materija. Samim tim je i metabolizam biljaka u određenom procentu teže kontrolisati pa primena fitohormona može da utiče i na nepoželjne procese. Takođe, potrebno je uskladiti i ostale elemente proizvodnog procesa, jer efekti primene najkvalitetnijih biostimulatora i đubriva izostaju ako izostane pravilno upravljanje navodnjavanjem. Zbog toga biljke mogu da budu dovedene u stanje fiziološkog stresa.
Zakonima protiv zloupotreba
Zbog sve veće primene i brojnih zloupotreba samog imena i efekta biostimulatora u biljnoj proizvodnji u Evropi i svetu su doneti zakoni i uredbe kako bi se regulisala proizvodnja i marketing pesticida i đubriva uopšte, kao i biostimulatora. Takođe, definisana je primena analitičkih tehnika za jačanje kontrole sastava preparata na komercijalnom tržištu. Evropska unija, kao najveće tržište u ovom segmentu, definisala je 2019. godine šta je biostimulans, u okviru nove uredbe o đubrivima, kako bi ih razlikovala od ostalih proizvoda. Uredba je koncipirana na sledeći način:
„Biostimulant za biljke“ je proizvod čija je funkcija da stimuliše procese ishrane biljaka, bez obzira na sadržaj hranljivih materija u proizvodu, s jedinim ciljem poboljšanja jedne ili više sledećih karakteristika biljke i njenog korenovog sistema (rizosfere):
a) efikasnost u korišćenju hranljivih materija
b) tolerancija na abiotički stres
c) karakteristike kvaliteta
d) dostupnost hranljivih materija imobilisanih (nepristupačnih) u zemljištu i rizosferi.
U biljnom stimulatoru zagađivači ne smeju biti prisutni u koncentracijama koje prelaze sledeće (granične vrednosti):
a) kadmijum (Cd): 1,5 mg/kg suve materije
b) heksavalentni hrom (Cr VI): 2 mg/kg suve materije
c) olovo (Pb): 120 mg/kg suve materije
d) živa (Hg): 1 mg/kg suve materije,
e) nikl (Ni): 50 mg/kg suve materije,
đ) neorganski arsen (As): 40 mg/kg suve materije.
Bakar (Cu) ne sme biti prisutan u biljnom stimulatoru u koncentraciji većoj od 600 mg/kg suve materije, niti cinka (Zn) u koncentraciji većoj od 1.500 mg/kg suve materije.
Biljni stimulator mora imati efekte deklarisane na etiketi za biljke navedene u njoj.
Rigorozna kontrola i primena navedenog propisa u našoj zemlji dovela bi do zabrane reklamiranja i prodaje nekoliko proizvoda koji su prisutni na tržištu Srbije.
Morske alge glavna sirovina
Procenjuje se da je na globalnom nivou oko 38% biostimulativnih proizvoda na tržištu zasnovano na morskim algama. Proizvodi na bazi aminokiselina (proteinski hidrolizati) učestvuju s trećinom ponude, huminske i fulvo supstance zauzele bi treće mesto sa 20% učešća, a preostalih 10% bi odgovaralo proizvodima različitog porekla: ekstrakti iz kopnenih biljaka i mikroorganizama i drugo. Komponente za proizvodnju biostimulatora za poljoprivredu ekstrahuju se iz makroalgi, a najčešće korišćena makroalga na severnoj hemisferi je Ascophyllum nodosum.
