Trenutna pošumljenost Vojvodine, prema Nacionalnoj inventuri šuma iz 2008. godine, iznosi 7,1%. Kako kažu u JP Vojvodinašume, u toku je nova nacionalna inventura, pa ćemo „relativno brzo imati nove podatke o stanju šuma na nacionalnom nivou“. Ipak, očekivanja su da neće biti značajnih promena u površini pod šumom – do 1% povećanje. Ovo je nezadovoljavajuće.
- Optimalna šumovitost je procenjena na osnovu postavljenog cilja obezbeđenja prosečne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 ha po glavi stanovnika, čime bi se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Prema ovom, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od 308.045 ha, tako da bi u tom slučaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 7,1% bila povećana, odnosno podignuta na 14,32% – kaže za eKapiju izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP Vojvodinašume dr Marko Marinković, dipl. inž. šum.
Struktura ovako podignute šumovitosti bila bi: - površina šuma 193.621 ha;
- površina zaštitnih zasada u poljoprivredi 84.196 ha;
- zaštitni zasadi u vodoprivredi 4.147 ha;
- zaštitni zasadi uz saobraćajnice 4.426 ha i
- zaštitno zelenilo u naseljima 21.055 ha.
Ovakav poduhvat podrazumeva nekoliko preduslova koji moraju biti ispunjeni. Pre svega, potrebno je definisati i opredeliti koje su to konkretne površine na kojima bi se pošumljavalo (potrebno je 170.000 ha novih površina), a potom rešiti njihov imovinsko pravni status, defiinisati ko će biti korisnik, ko će biti zadužen za upravljanje ili gazdovanje, dinamiku pošumljavanja i tako dalje. - U odnosu na činjenicu da je potrebno pošumiti duplo više površina nego što sada imamo, kao i da je preduslov ispuniti sve (pred)uslove, jasno je da se radi o višedecenijskom poslu – ističe Marinković.
Vojvodini nedostaju površine pogodne za pošumljavanje
U odnosu na teritoriju APV osnovni izazov je nedostatak površina pogodnih za pošumljavanje. Dakle, nema jasno definisanih parcela koje su opredeljene za pošumljavanje. - Pronalazak i definisanje površina jeste pitanje koje treba usmeriti na više instance, to jest na Vladu Srbije i Pokrajinsku vladu, odnosno na nekoga ko odlučuje o nameni prostora. JP Vojvodinašume je samo korisnik šuma i šumskog zemljišta, i gazdujemo samo onim površinama koje su nam stavljene na raspolaganje – ističe sagovornik.
Dodaje da je, što se Vojvodine tiče, jasno da neko mora da se odrekne površina koje bi se koristile u namenu pošumljavanja. To i jeste suštinski problem i prva nepremostiva prepreka. - Na primer, praksa je pokazala da „poljoprivreda“ ne želi da se odrekne svojih površina. Dalje, postoji reaalan problem sa podizanjem vetrozaštitnih pojaseva duž puteva I i II reda, jer Zakon o saobraćaju ne dozvoljava zasade u blizini puta. Čak su nam iz nadležnog pokrajinskog sekretarijata za saobraćaj tražili da neke svoje šume uklonimo ili udaljimo od puteva, itd – navodi.
Problema ima još
Jedan od problema je i što su šume pogođene klimatskim promenama i novim bolestima koje se javljalju. - U tom smislu imamo probleme sa sušenjem šuma. Šumarska struka i nauka svakodnevno rade na tim problemima i pokušavaju da ih na adaptivan način ublaže ili otklone – kaže Marinković.
U APV je specifično to što su šume naslonjene na urbne sredine, pa je problem uzurpacje, ili, čak legalno smanjenje površina od strane građevinske industrije, evidentan. - Takođe, moram da pomenem da je, neretko, nerazumevanje javnosti u vezi sa određenim zahvatima koji su neophodni u šumama otežavajući faktor redovnom gazdovanju šumama, kao i očuvanju zdravog šumskog fonda. Ovde mislim pre svega na redovnu obnovu šuma (različiti vidovi seča), kao i sanitarne ili proredne seče – navodi naš sagovornik.
Izvor:eKapija