Andrea Todorović je na jednom putovanju u inostranstvo prvi put probala kivano i upravo zbog njegovog neobičnog ukusa odlučila da po povratku kući, na imanju u Mačvanskom Belotiću proizvede kivano za potrebe svog domaćinstva. Prošlo je više od jedne decenije kada je Todorovićeva, i ako ekonomista po struci, zbog ovog voća postala i poljoprivredni proizvođač, te je iz godine u godinu usavršavala tehnologiju proizvodnje. Pokazalo se da mačvanske oranice pogoduju ovoj, za nas pomalo neobičnoj afričkoj biljci.
-Kivano se seje aprila, cena 10 semenki je pet evra, i poželjno je ovaj posao završiti do kraja maja kako bi se zemljište dovoljno zagrejalo i da bi prošla opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Kivano brzo raste i ne zahteva orezivanje. Kako je reč o tropskoj biljci, ona dobro podnosi visoke temperature, ali ima povećane potrebe za vodom, kaže Andrea.
Objašnjava da je vreža kivana koja se puže po zemlji slična vreži krastavca, prekrivena dlačicama, dok su plodovi obloženi bodljama, pa je neophodno prilikom berbe ruke zaštititi rukavicama. Inače, kivano je ime dobio po kiviju sa kojim nema nikakve botaničke veze jer se ubraja u porodicu krastavaca i tikvi. Ipak, ukus se može opisati kao kombinacija ukusa banane, dinje, krastavca i limete.
Berba počinje u septembru, svaki plod se čuva pojedinčno u plastičnoj korpici. Kivano ne bi trebalo držati na temperaturi ispod 18 stepeni, što znači da se ne čuva u frižideru, kaže Andrea i objašnjava da su mladi plodovi svetlozelene boje, koja se u različitim fazama sazrevanja menja, a potpuno zreo plod postaje narandžast. Plodovi su veličine oko 10 centimetara i njihova težina varira od 250 do 600 grama.
-Po jednoj biljci uberemo 60 do 70 plodova. Sa 50 ari imali smo 35 tona ploda, odnosno prinos po jednom hektaru iznosi 74 tone, što je u poređenju sa prinosom ovog voća u inostranstvu, znatno više. Najveći plod ubran na našem imanju u Mačvanskom Belotiću težio je 860 grama, kaže ona.
Tržište za prodaju kivana u Srbiji za sada je malo. Ljudi tek upoznaju ovu biljku neobičnog izgleda, bogatu vitamina i mineralima neophodnih za normalan rast, razvoj i očuvanje opšteg zdravlja. Ovo voće lekari preporučuju za poboljšanje krvne slike, traže ga sportisti za vitaminske napitke, uvršteno je u menije mnogih restorana u Beogradu. Preporuka je se dnevni pojedu samo dva ploda..
U sub-saharskoj Africi kivano je izuzetno popularan, a u pustinji Kalahari ga tokom sušne sezone koriste kao izvor tečnosti. Komercijalno se uzgaja u Sjedinjenim Američkim Državama, Portugalu, Italiji, Nemačkoj, Čileu, Australiji i Novom Zelandu.
Unutrašnjost ploda sadrži mnogobrojne semenke, pokrivene želatinastom masom, blago zelenkaste boje. Kivano je čest sastojak voćnih salata i jede se sirov. Ovo hranjivo voće je bogato vitaminom C, gvožđem i kalijumom. Semenke obiluju masnim kiselinama, među kojima su najznačajnije linolna i oleinska. Linolna je naročito važna, kao jedna od omega-6 masnih kiselina. Oleinska pomaže u borbi sa visokim krvnim pritiskom. Žućkasto-zelene semenke sadrže karotenoid – beta karotin, provitamin A, koji je važan za imuni sistem, zdravlje kože i očiju.
Kalorijski je veoma siromašan, pa tako 100 grama kivana sadrži samo 44 kalorije. Zbog toga se može koristiti uz sve dijete. Kalorije u 100 grama dolaze iz 1,8 grama proteina, 1,3 grama masti i 7,5 grama ugljenih hidrata. Skoro 90 odsto kivana čini voda i odličan je za hidrataciju tela. Takođe, veoma je bogat vitaminom C i vitaminima B grupe. Bogat je i mineralima, a posebno magnezijumom i gvožđem. Pored njih sadrži i cink, kalcijum, bakar, fosfor i natrijum.
U plodu ove biljke u manjim količinama prisutna su i dva antioksidansa, u stvari varijante Vitamina E.
Prilikom kupovine treba birati na čvrste plodove, bez vidljivih oštećenja i mekanih delova.
Piše: Jasna Bajšanski
