Krave su ishrambeno aktivne oko 16 sati dnevno. Utvrđeno je da približno polovinu svog dnevnog vremena konzumiraju, a preostali deo vremena provedu preživajući hranu. U svakom trenutku bar 50 odsto krava koje leže moraju da preživaju. Po proceni proces preživanja mora da bude i 90 odsto na dva sata posle hranjenja.
Efektivna vlakna
Udeo vlakana u konzumiranoj hrani (hranivima) moraju da budu adekvatne dužine. Vlakna koja dospeju u burag ne treba da budu kraća od 0,6 cm, a to opet znači da kabasta hraniva u obroku ne treba da budu kraće seckana od 4 cm. Međutim, ne treba da budu ni duža od 7 cm, jer tada krave probiraju ukusnija hraniva iz miksa.
Podela hrane
Krave su veliki probirači hrane, i zato je najbolje ako se ishrana može organizovati po principu kompletnih miksovanih obroka. Takav pristup podrazumeva da se pomešaju sva hraniva, i kabasta i koncentrovana, pomoću miks prikolica. Iako je to najbolje rešenje, ovo je skupa oprema, i nema opravdanja da se koristi u stadima manjim od 50 krava. Međutim, postizanje neke veće proizvodnje mleka, bez ovakvog pristupa je diskutabilno. Neophodna je i adekvatna mehanizacija za manipulaciju stočnom hranom.
Punjenje mikserice
Prvo se ubacuje kabasta, a potom koncentrovana stočna hrana. Kod kabaste hrane, prvo se ubacuju suvlja a potom vlažnija stočna hraniva. Poseban oprez je potreban kod balirane stočne hrane – seno, senaža. U takvim slučajevima potrebno je da utovarna mehanizacija rastrese balu pre utovara, i da se ukloni manila.
Mešanje hraniva u mikserici
Miksovanje treba da traje do 10 minuta, ali to zavisi i od preporuka proizvođača (broj obrtaja 1000-1500/min.), količine hrane, sadržaja suve materije, oštrine noževa mikserice, ispravnosti puža, usitnjenosti hraniva itd. Da bi se došlo do pravog vremena potrebno je dosta strpljenja i iskustva. Efekat se vidi po kvalitetu miksa. Miks ne sme biti previše usitnjen, jer tada hrana brzo prolazi kroz sistem organa za varenje, smanjuje se svarljivost i optimalna funkciju buraga i automatski dolazi do pada mleka i smanjenja sadržaja mlečne masti.
Piše. Dragoljub Krajnović, PSSS Beograd
Foto: Pixabay
