Mirišljavo etarsko ulje glavni je razlog plantažnog gajenja, a zbog klime i zemljišta, lavanda proizvedena u južnoj Srbiji kvalitetnija je od one proizvedene u Francuskoj, Hrvatskoj ili Italiji.
Između Suve i Stare planine klima je slična mediteranskoj, te su ljubičasta polja tamo i najveća.
Etarsko ulje ili čaj od lavande umiruju, smanjuju napetost, glavobolju, ublažavaju grčeve i pomaže kod zaceljivanja rana.
Mirisom, izgledom i ukusom – očarava. Najlepša je kada je u društvu svojih vršnjakinja. Što ih je više, pogled je čarobniji. Kad u oko ne može da stane polje, prizor je veličanstveniji, a miris može da nas odvede u svetove koje do tada nismo poznavali. Šta znamo o lavandi? Skromna je, a mnogo pruža. I nije više rezervisana samo za Provansu, već uspeva i u Srbiji. I ne morate da imate plantažu. Može se gajiti u svakom dvorištu ili na terasi.
Najveća polja lavande u našoj zemlji nalaze se na jugu Srbije. Klima između Suve i Stare planine slična je mediteranskoj, te su ljubičasta polja tamo i najveća. Topli vetrovi preko dana dolaze sa Egejskog mora. Zemljište je siromašna crvenica prepuna kamena, a preko noći klima je planinska. Temperatura vazduha noću pada, tako da se dragoceno tečno ulje ne razlaže.
Proizvodimo uglavnom za izvoz
U prvim otkosima lavande u Srbiji zabeležen je maksimum od 1,5 procenata etarskog ulja. Upravo je mirišljavo ulje glavni razlog plantažnog gajenja, a zbog klime i zemljišta lavanda proizvedena u ovom delu Srbije kvalitetnija je od one proizvedene u Francuskoj, Hrvatskoj ili Italiji. Polja u južnoj Srbiji još uvek su pionirski poduhvat. Više od 90 odsto lavande proizvedene kod nas se izvozi kao suva ili etarsko ulje, a sve ono što se uzgaja u dvorištima ostaje kod nas.
Najveći proizvođači lavande u svetu svakako su Francuzi. Nekada smo zavideli na prizorima koji su stizali iz Provanse, kada su se hvalili fotografijama nepreglednih polja ljubičaste boje, a nabaviti mirišljave jastučiće koje smo stavljali u ormare bila je prava sreća.
Danas je situacija drugačija. Lavande ima i u Srbiji. Ne samo na plantažama, već i u dvorištima, a saksije sa mladim biljkama mogu se nabaviti na bilo kojoj pijaci. Izdržljiva je, nezahtevna, a bogato nagrađuje.
Lepa, mirisna i lekovita
Zanimljivo je znati da naziv lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači – kupati se. Etarsko ulje koristi se u proizvodnji parfema, sapuna i drugih kozmetičkih proizvoda. Ali, lavanda je i lekovita. Ulje ili čaj od lavande umiruju, smanjuju napetost, glavobolju, ublažavaju grčeve i pomaže kod zaceljivanja rana. Njeni cvetovi se koriste i u pripremi slatkiša, sjajnog ukusa i mirisa.
Ljubičasti cvet i opojni miris prvenstveno će privući pčele i za njih je dobra ispaša. Zbog toga je dobrodošla u svakoj bašti. Privući će i pčele i bumbare, ali vlasnike će većim delom leta nagrađivati bojom i mirisom. Istovremeno, lavanda je fitonicidna biljka, koja sprečava pojavu lisnih vašiju i mrava.
Postoji prava, širokolisna i hibridna lavanda. Njen životni vek može da dostigne i do 30 godina. Koren joj je drvenast, račva se i prodire duboko u zemlju. Prava lavanda raste u obliku sitnog grma visokog od 40 do 60 centimetara, a može da ima obim do čak 1,2 metra. Cvetne grane su jednostavne, duge, listovi su naspramni, uski i sivozelenkasti, a na naličju maljavi. Cvetovi su plave boje, a plod je okrugli orah sa četiri jajaste semenke.
Hibridna lavanda je zbijeni grm visok do jednog i obima do metar i po. Cvetne stabljike su razgranate, listovi naspramni, zeleni, slabo dlakavi, a cvet kao i kod prave lavande. Ova lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi. Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris, koji potiče od nakupljenog etarskog ulja. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. Prava lavanda počinje da cveta u junu, a hibridna nešto kasnije.
Ne traži posebnu negu
Za one koji se komercijalno bave uzgojem važan je period punog cvata, koji traje oko osam dana. Tada cvetovi sadrže etarsko ulje najboljeg kvaliteta i vreme je za kosidbu. Ali, u dvorištima će ona cvetati tokom celog leta.
Lavanda voli mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Pogoduju joj topli tereni, zaklonjeni od vetra. Ali, ova biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20 °C. U slučaju ekstremno niskih temperatura možete je pokriti granama četinara. Prava lavanda nema prevelikih zahteva. Uspeva i na plitkom i siromašnom zemljištu. Razmnožava se lako – ili sadnicama dobijenim od semena, ili vegetativno. Dobro je znati podatak da se hibridna lavanda razmnožava samo vegetativno, jer je seme sterilno. Sve sadnice sade se u jesen, najbolje tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva, a poslednji rok je mart.
Ne zahteva posebnu negu. U prvoj godini potrebno je orezavanje krajem maja na visinu do 10 centimetara, da bi se oblikovao gusto zbijen grm. Biljka se ponovo orezuje u drugoj godini na visinu od 15 do 20 centimetara i nakon toga više ne treba oblikovati grm. Ona će vam narednih 30 godina pružati zadovoljstvo i biti tihi, mirisni, ljubičasti prijatelj.
Suši se u mraku
Lavanda za sušenje se bere kada pupoljci nisu previše razvijeni. Suši se u prostoriji koja je zamračena i koja se provetrava. Isečene stabljike treba povezati u manje snopove i okačiti ih cvetovima nadole. Stabljike se mogu i nepovezane rasporediti po stolu. Osušene biljke se potom stavljaju u platnene ili papirne kese ili u kutije. Možete celu osušenu stabljiku iseckati makazama ili samo okruniti cvetove.
Leči stare rane
Ova biljka je dobra za lečenje disajnih puteva, bolnog grla i gripa, kao prirodno preventivno sredstvo. Pažnja! Trebalo bi da je izbegavaju trudnice. Koristi se kao lek u slučaju upale nerava, reumatizma ili kostobolje, u obliku masti. Čaj od lavande preporučuje se za smirenje I protiv srčane tahikardije. Ulje lavande zaceljuje kožu izgorelu na suncu, pomaže kod rana koje teško zaceljuju, kod osipa, ekcema, gljivica i dermatitis. Upotrebljava se za masažu, kod istegnutih i bolnih mišića, u kupkama, u pakovanjima za kosu.
Sok od lavande
Princip pravljenja sirupa je isti kao i od zove. Cvetove lavande položite u sud i na to sipate 2 litra vode i pola limuna Ostavite cvetove da se dobro natope, uz obavezno mešanje smese. Sledećeg dana procedite sok i dodajte šećer, oko dva kilograma. Na umerenoj temperaturi kuvajte smesu. Dok se kuva, dodajte drugu polovinu limuna. Ne zaboravite da povremeno promešate. Ostavite da se kuva pola sata, potom sipajte u čiste flaše.
U kolače se dodaju zdrobljeni cvetovi lavande i zamenjuju, recimo, kakao.
B. Nenković
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
