Ruže su raskošno cveće koje cveta tokom cele vegetacije pa sve do jeseni. Osim redovne nege već u proleće se počinje sprovoditi zaštita hemijskim sredstvima. Ako je proleće suviše toplo i sunčano, onda se masovno javljaju lisne vaši, dok ako je vlažno vreme dolazi do raznih gljivičnih oboljenja. Gljivična oboljenja se često javljaju posle masovnog napada insekata, koji iscrpe biljku. Duži period vlažnog vremena ili ako su biljke gusto zasađene takođe pospešuju njihov napad.
Među najznačajnijim bolestima su:
Crna pegavost ruža
Crna pegavost je najznačajnija bolest ruže naročito pri gajenju na otvorenom. Na listu se javljaju nepravilne pege sa vlaknastim rubom. Zaraženo lišće žuti i opada. Gljiva luči gas etilen koji dovodi do žućenja i opadanja. Simptomi se mogu javiti na lastarima, lisnim i cvetnim drškama i na čašici. Suzbijanje se izvodi u proleće u vreme kišnog perioda ali obavezno pred kišu ili najkasnije jedan dan posle. Ako je temperatura oko 25 C i pri većoj vlažnosti prskanje je na 8 dana, dok u uslovima manje vlažnosti prska se na na 14 dana.
Preparati su: Antrakol, Dithane, Bravo u kombinaciji sa triazolima. Dobre su i gotove mešavine Folikur i Zato koji deluju na pepelnicu, rđu i ima tzv. zeleni efekat.
Pepelnica se prepoznaje po belosivim prevlakama koje se pojavljuju na mladim izbojcima naročito u osnovi trnova, pupoljcima i mladom lišću. Bolest se širi brzo u sušnom periodu.
Suzbijanje – prednost dati preventivi da lišće ostane zdravo. Koristiti preparate Zato, Tilt, Falkon, Folicur a posebno Falkon koji ima kurativno i eridikativno dejstvo.
Rđa ruže
Rđa ruže se javlja na listu u obliku rđastih pega, a ponekad i na stablu. Razvoju rđe pogoduje vreme kasnog leta – rane jeseni. Na naličju lišća se javljaju reproduktivni organi gljive narandžaste – uredospore i crne – teleutospore. Razvoju bolesti pomaže nedostatak kalijuma u zemljištu kao i prevelika upotreba azota. Primena bakarnih preparata, Dithana, Cineba, Falkona, Folikura daju dobre rezultate u suzbijanju ove bolesti.
Piše: Dipl. ing Nada Bačanović
Izvor: Agro Info Net