Ime vinogradara i vinara Slavka Kiša ostaće trajno zabeleženo u analima karlovačkog vinogradarstva i vinarstva kao vrsnog proizvođača božanskog pića, mudrog čoveka i utemeljivača Vinarije „Kiš“, koju danas uspešno vode njegovi unuci Tamara Popov i Predrag Peđa Crnković. Na stabilnim temeljima koje im je deda ostavio, njih dvoje kombinujući tradiciju i savremene trendove koji neminovno prate ovu granu poljoprivredne proizvodnje, daju svoj pečat porodičnom poslu.
-Prethodne generacije i deda ostavili su nam veliko i teško breme koje samo, ako budemo shvatili šta imamo i koristili na pravilan način, možemo da unapređujemo – kaže Peđa Crnković. – Sa dedom, koji je pre nekolio godina umro, ja sam provodio dosta vremena. I shvatio sam da moramo ići napred, da budemo moderni, da kvalitet naših vina pre svega mora da bude u korak sa vremenom i svetom, a ne da se proizvodi kao u kamenom dobu. Od dede sam prihvatio stare, ali kvalitetne stvari, ali znam da u naša vina moramo da ugradimo i ono što su u današnje vreme istraživanje i priroda dali. Ko hoće da ima dobar kvalitet, mora da ima svoje vinograde. U ovom poslu mora se biti dobar vinogradar, grožđe mora da bude zdravo, da sazri i sakupi sve što njemu treba, jer stara izreka kaže da „od dobrog grožđa može biti dobro vino, a od lošeg nikad“, tako da smo mi na to stavili akcenat. Deda je imao dva i po hektara, mi ih sada imamo 12. Za nekoliko godina će vinarija imati 18 ili 20 hektara, što je malo iznad proseka evropske vinarije. Ono što nas rukovodi jeste da moramo da se bavimo novinama, a da kvalitetne, stare postupke zadržavamo. Pratimo sve trendove, i po onome što implementiramo, u Karlovcima smo uvek prvi.
Kvalitet je dedin amanet
Shvativši pre petnaestak godina da moraju da sade još vinograda, prionuli su na posao. U sortimentu Vinarije „Kiš“ zapaženo mesto ima čuveni „italijanski rizling”, koji su u ovoj, jednoj u nizu vinarija u takozvanoj Vinskoj ulici, tačnije Ulici Karlovačkog mira, nazvali „grašcem“.
-Mi smo prvi u Srbiji koji su „grašcu“ vratili čuveno ime – objašnjava Peđa. – Nije nam jasno zašto su mu ljudi nadenuli ime „italijanski rizling“. Zasadili smo klon stvoren na Institutu za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu – SK 54. On na našim pozicijama u Čušilovu daje vino koje osvaja. Na pitanje koje su pozicije u Karlovcima dobre za vinograd, odgovor je da su – sve dobre. Osim Ćušilova, naši vinogradi su još u Lipovcu i Mateju.
Pored „grašca“ uzgajaju i „rajnski rizling“, kome su takođe promenili ime u „misteriju“, i ona je dva puta, 2009. i 2013. ponela ljubičastu markicu, što znači da je bilo vrhunsko vino. Želeći da tržištu ponude i nešto od zapadnoevropskih sorti, uvrstili su u sortiment i „šardone“, ali su se potrudili da iz njega izvuku najviše i dobiju kompleksno vino koristeći se trima klonovima i kupažiranjem. Proizvode „roze“ od „merloa“ i „frankovke“, koji je iz berbe 2013. dobio titulu šampiona Balkana. „Portugizer“ je sorta koju je Peđin otac želeo da imaju u vinogradu i iako je to sorta bez osobitih potencijala, a osetljiva na neke bolesti, posadili su ga. Proizvode ga na drugačiji način, puštaju da se grozdovi pretvore u suvarak, a vino odleži u bariku. Inače, „portugizer“ im je pre godinu i po-dve bio u Vilanjiju najbolji među svim „portugizerima“ sveta. „Merlo“ proizvode na sličan način kao i „portugizer“.
Vinoteka u centru Karlovaca
-Jedno vino proizvodimo u dve boje – kaže sa osmehom Peđa. – Reč je o „belom“ i „crvenom bermetu“, vinu koje je proslavilo Karlovce po celoj zemaljskoj kugli. Po „bermetu“ smo veoma poznati. Deda je sačuvao recept, koji je naša tajna i po tome smo specifični i drugačiji od ostalih. I mi težimo da tako i ostane. Vinogradarstvo i enologija su stalna potraga za nečim novim. Nedavno smo u Italiji za „bermet“ iz 2012. godine, u jakoj konkurenciji specijalnih vina u svetu, dobili zlatnu medalju.
Brojne medalje i priznanja za kvalitet još iz vremena dede ovo dvoje ljudi, krase degustacionu salu koju su pre nekoliko godina prilagodili za prijem turista. Trend osvajanja nagrada nastavili su i oni, čime ispunjavaju dedin amanet da taj put treba da slede. Osim toga što su vrata porodičnog poseda otvorili vinskim turistima, kojih je svakim danom sve više, odlučili su da onima kojima je 1,1 kilometar, koliko su udaljeni od centra Karlovaca, nepremostiva prepreka, dođu na kućni prag: otvorili su vinoteku u centru. To je, kako kaže Peđa, porodični dragulj gde turisti mogu, ako već nemaju vremena za dolazak do vinarije, da probaju i da kupe vina. U porodičnom domu, postupno – korak po korak, stavljaju svaki mogući kutak u službu vina i turista.
Z. Milosavljević
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
