Pred početak oktobra 2020. godine, a to je mesec u kojem se slave vina od prokupca, Srbijom se pronela vest da je na čuvenom ocenjivanju vina Decanter u Londonu jedan prokupac osvojio zlatnu medalju. Ovo takmičenje poznato je po rigoroznom sistemu ocenjivanja, tako da zlato za našu autohtonu sortu vinove loze znači da je prokupac zaista sorta za velika vina.
Ali, svaka medalja ima i drugu stranu, pa tako i sa vinogradarstvom i vinarstvom Srbije. Tamna strana medalje je u činjenici da se površine pod vinovom lozom i dalje smanjuju, iako je taj trend u poslednjoj deceniji u značajnoj meri usporen. Razlog za smanjenje površina može se tražiti u transformacijama kroz koje je srpsko vinogradarstvo prolazilo decenijama unazad. Kod nekih grana poljoprivrede i privrede promene se mogu izvesti za godinu ili dve, kod vinogradarstva i vinarstva to nije slučaj. Pre 30-ak godina veliki sistemi imali su velike površine pod vinovom lozom, ali su oni ugašeni, ili su propali ili preživeli neke vidove privatizacije. Posledica svega je gubitak značajnih površina vinograda.
Znanje daje kvalitet
– S druge strane, pojavio se veliki broj, a verujem da će taj broj biti još veći, malih individualnih proizvođača vina. Ove vinarije preuzimaju inicijativu i postaju stub razvoja srpskog vinogradarstva i vinarstva. Treba napomenuti da je evropsko vinogradarstvo bazirano baš na porodičnim vinarijama. U tom smislu pratimo trend Evrope i neke vidove proizvodnje koji su i ranije, pre pola veka, postojali na ovim prostorima, kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema njegovom mišljenju, u poslednjih 15 godina transformacija našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sprovedena je veoma uspešno. Imamo zakone koji su, kako kaže Ivanišević, usaglašeni s onima u Evropskoj uniji. Regulative se neprekidno menjaju, pa je tako u toku priprema novog Zakona o vinu koji treba da uzme u obzir novonastale promene. Pre 10 godina usvojena je i rejonizacija i ona se implementira, a uspostavljen je i sistem oznake geografskog porekla. Može se reći da je sektor vinogradarstva i vinarstva najviše regulisan u oblasti celokupne poljoprivrede. U poslednje dve godine broj malih vinarija uvećavao se za po 10 odsto. Podaci govore da smo pre dve godine u Vinskom registru imali oko 400 vinarija, a danas ih je 441.
Valja napomnuti da upravo male porodične vinarije implementiraju savremenu tehnologiju i savremena znanja, što se odražava i na kvalitet vina. U poslednje 2-3 godine srpska vina su u velikoj meri nagrađivana na mnogim takmičenjima širom sveta. U našem sortimenu dominiraju svetski poznate sorte i malo je učešće domaćih sorti, i starih autohtonih, i novostvorenih. A baš ta grupa domaćih novostvorenih sorti u zadnjih nekoliko godina preuzima primat kada je u pitanju cela Evropa. Tu se ne misli na površine, već na interes proizvođača za podizanje novih ovakvih zasada – objašnjava naš sagovornik i dodaje da su lokalne sorte, u koje se ubrajaju i autohtone i novostvorene, veoma značajne.
Podsećamo na to da je krajem 2020. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na 10 godina usvojilo Program razvoja mera za sektor vinogradarstva i vinarstva.
– Smatram da ovaj strateški dokument ima dosta dobrih segmenata ali, on se još uvek ne implementira u dovoljnom obimu. U tom programu zacrtan je cilj da se za 10 godina površine pod aktivnim vinogradima, upisanim u Vinogradarski registar, povećaju na više od 20.000 hektara. Za marketing spskih vina veoma je bitno povećanje učešća lokanih sorti u ukupnom sortimentu. Ove sorte veoma su značajne i za razvoj vinskog turizma, koji se kao turistička grana i najviše razvijao do pojave pandemije kovida – zaključuje prof. Ivanišević.
Nova era omiljenog vina Cara Lazara
Naše najpoznatije novostvorene sorte vinove loze su probus, sila morava, petra, neoplanta… dok se za prokupac, tamjaniku i smederevku sa sigurnošću može reći da su autohtone sorte.
Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva u PSS Beograd, podseća na to da je prokupac zvanično priznat kao srpska autohtona sorta, sa dugom istorijom koja vuče poznate korene iz srednjeg veka. Svojevremeno najrasprostranjenija sorta na ovom delu Balkana, a odnedavno najbolje ocenjeno srpsko vino na internacionalnoj sceni, prokupac sve više privlači pažnju domaće, ali i svetske javnosti gde oduševljava najveće enološke stručnjake.
Poznato je da je Car Lazar u svom peharu najviše voleo vino prokupac. Sem toga, u jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine potvrđuje se da ona poklanja vinograd manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori i tada se prvi put pominje slovensko ime Prokuplja. Knjeginja Milica u pomenutoj povelji i ukazuje da je taj kraj bogat vinovom lozom, što potvrđuju zapisi putopisaca koji su se u to doba kretali putem od Carigrada ka Rimu.
To je vreme prvih potvrda o postojanju sorte prokupac, koja je zlatno doba dočekala odlaskom Turaka. Ta era prokupca traje do šezdesetih godina dvadesetog veka, kad se zarad masovne, industrijske proizvodnje vina i uvođenja internacionalnih sorti, ali i gajenja ratarskih proizvoda, ubrzano krče stari vinogradi, a prokupac gotovo nestaje iz srpskog sortimenta. Tek pojavom malih i srednjih vinarija, četiri decenije kasnije, vraća se svest o potencijalima ove sorte, a mi se vraćamo vinskim korenima Srbije, pa se sad gotovo može govoriti o pravom trendu stvaranja novih zasada, ali i sve većim uspesima vina od ove sorte – objašnjava Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva u PSS Beograd.
„Kralj Župe“ u bezbroj izdanja
Za prokupac se kaže da je „kralj Župe” jer je tu na neki način postao i opstao. Istorijski posmatrano, u doba najveće slave je kao crvena sorta vladao Srbijom, ali i većim regionama Bugarske. U doba kad mu je zapretilo istrebljenje, bilo ga je uglavnom u Župi i nešto malo prema Smederevu. U našoj zemlji ova sorta ima i svoje sinonime -prokupka, crnka, niševka, kameničarka, rskavac, nikodimka, dok je u Bugarskoj zovu zarčin, u Severnoj Makedoniji skopsko crno, a u Ruskoj Federaciji majski čorni.
– Od grožđa ove vrste proizvodi se kvalitetno crveno ili ružičasto vino. Ono je harmonično, pitko, svetlocrveno i neutralnog mirisa. Nije reč o pretencioznom vinu i ono se ne može porediti s kaberneom u taninskoj snazi i strukturi, ali uz dobre agrotehničke mere, nizak prinos i pažljivu fermentaciju i maceraciju, mogu se postići dobri rezultati kad je reč o nežnijem vinu sa 12 do 13 odsto alkohola, koje mirisnim notama vuče na trešnju, drugo crveno voće, čak i ružine pupoljke – objašnjava naša sagovornica.
Poznata ružičasta vina od prokupca su Rubinova ružica, Župska ružica, Navipova ružica, Jagodinska ružica, Vlasotinačka ružica i druga. Prokupac je privredno veoma značajna sorta za centralnu Srbiju i za Kosovo i Metohiju.
Vinski putevi Srbije
Prof. dr Dragoslav Ivanišević kaže da su naša seoska domaćinstva prepoznala značaj vinarstva i vinogradarstva, a vinarije su prepoznale značaj vinskog turizma. Sada postoje određeni kapaciteti koji mogu odgovoriti potrebama vinskog turizma, ali to apsolutno nije dovoljno i ima dosta prostora za napredak. Razvoj vinskog turizma sigurno je vezan za neke naše specifičnosti, koje pre svega podrazumevaju zaštitu geografskog porekla i veće učešće lokalnih sorti.
Naš vinski turizam obuhvata 17 vinskih puteva koji otkrivaju bogatstvo i raznolikost istorijske i vinske tradicije. Vinorodna Srbija, kao najširi pojam, podeljena je na tri regiona: Centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija. U okviru njih postoje 22 vinogradarska rejona, u čijem je sastavu 77 vinogorja. Region Centralna Srbija ima 13 rejona, 55 vinogorja i 10 vinskih puteva: Šumadija, Pomoravlje, Župa, Toplica, Leksovac, Vranje, Niš-Knjaževac, Negotinska krajina, Pocerina-Valjevo, Beograd, Podunavlje. Region Vojvodina ima sedam rejona, 15 vinogorja i pet vinskih puteva: Srem-Fruška gora, Bačka, Subotica, Vršac, Banat. Region Kosovo i Metohija ima dva rejona, sedam vinogorja i dva vinska puta, Severena Metohija i Južna Metohija
U brošuri Turističke organizacije Srbije pod naslovom „Srbija – putevi vina“, koja je svojevrstan vodič kroz vinske regije, rejone i vinogorja Srbije, a pre svega, vodič kroz vina Srbije, piše da je u poslednjih dvadeset godina u vinogradarstvu Srbije došlo do kvalitativnog napretka.
Visoki prinosi za velika vina
– Prokupac razvija veoma bujan čokot s uspravnim lastarima. Vrh mladog lastara je crvenkastozelene boje i jako je maljav. Zreo lastar je srednje debljine ili debeo, s kratkim ili srednje dugačkim internodijama ljubičaste boje. Boja kore lastara je crvenkasta. Odrasli list je srednje veličine ili veliki, ceo ili trodelan. Peteljkin sinus je oblika slova „V“. Lice lista je glatko, golo, a naličje maljavo. List je tamnozelene boje i u jesen dobija crvenkastu boju. Nervi na licu lista su crvenkasti. Zupci su krupni. Peteljka lista je srednje dužine, crvenkasta – kaže Radmila Koprivica.
Od nje saznajemo da je cvet prokupca morfološki i funkcionalno hermafroditan. Grozd je srednje veličine, ređe veliki, cilindrično-kupastog oblika, srednje zbijen. Peteljka grozda je kratka i zeljasta. Bobica je srednje veličine, okrugla ili blago pljosnata sa debelom pokožicom, tamnoplave boje, sa mnogim tačkicama i posuta obilnim pepeljkom i izraženim pupkom. Reč je o veoma poznoj sorti sa dugom vegetacijom. Grožđe sazreva između 3. i 4. epohe. Veoma je prinosna sorta, a rod grožđa prokupac varira od 15.000 do 20.000 kg/ha.
– Kod ove sorte oplodnja je normalna i redovna. Prokupcu odgovara kratka rezidba te se kondiri orezuju na 2 do 3 okaca. Uzgojni oblici su svi oni na kojima se može primeniti kratka rezidba. U starim vinogradima gaji se uz kolac ili bez njega, što omogućavaju čvrsti i uspravni lastari. Kada se govori o tipovima zemljišta, može se reći da najbolje rezultate daje na suvim, propusnim, rastresitim, kamenito šljunkovitim, umereno plodnim i toplim zemljištima – kaže Radmila. Sem toga, ova vinova loza srednje je otporna prema pepelnici, a veoma je osetljiva na plamenjaču. Prema sivoj plesni ima izraženu otpornost. Takođe, srednje je otporna na zimske mrazeve, okca izmrzavaju na – 16 C.
Piše: Jasna Bajšanski
