Crni i beli luk, zelena salata, peršun, spanać, blitva, kupus, paradajz, paprika, mladi krompir, endivija među prvim su povrćem koje nam stiže u ranim prolećnim mesecima, a definitivno su u povrtarstvu kod domaćih poljoprivrednika najzastupljeniji crni i beli luk i salata. Da bi povrtnjak svake godine davao dobar rod i kvalitetne plodove, ključno je da poljoprivrednici poštuju pravila plodoreda. To ističe master inženjer poljoprivrede u PSSS Požarevac Danijela Ilić.
– Osim što je najisplativija, zelena salata je vrlo zahvalan proizvod, jer može da se uzgaja i pre glavne kulture, a i nakon nje. Isto je to moguće sa spanaćem i mladim lukom – objašnjava Danijela Ilić. – Glavna kultura je ona s najdužom vegetacijom, i to su paprika, paradajz, kupus i crni luk, a pre njih i posle njih mogu ove tri vrste povrća, što je poljoprivrednicima dobro, jer ih mogu imati dva puta u toku jedne sezone zbog njihove kratke vegetacije.
Monokultura iscrpljuje i zagađuje zemljište
Plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje koji podrazumeva smenjivanje useva na jednoj parceli u vremenu i prostoru, a kada je u pitanju plodored u povrtarskoj proizvodnji, tu su prednosti višestruke. Tako se čuva i povećava plodnost zemljišta, omogućava ravnomernije usvajanje hranljivih materija iz zemljišta, smanjuje zakorovljenost, omogućava pravilno i racionalno đubrenje stajnjakom, sprečava pojava bolesti i nagomilavanje štetnih insekata, odnosno, štetočina u zemljištu.
Monokulturu, koja predstavlja gajenje iste poljoprivredne kulture na istoj parceli duži niz godina, treba izbegavati, napominje sagovornica “Dobrog jutra”. Dužom primenom monokulture narušavaju se struktura i plodnost zemljišta, povećava se prisutnost korova, bolesti i štetočina, zemljište se iscrpljuje, nagomilavaju se toksini koje luči koren biljaka koje se gaje duže vreme, a i sam prinos može biti znatno smanjen, od 30 do 70 odsto.
Da bi se uspešno organizovao plodored u povrtarstvu, potrebno je da se poznaju potrebe nekih biljnih grupa prema hranjivim elementima, dodaje Ilić:
Tako, na primer, lisnate biljke, poput karfiola, brokolija, salate, kupusa i kelja, zahtevaju mnogo više azota u zemljištu od ostalog povrća. Korenaste biljke, krompir, luk, šargarepa, beli luk, rotkvica, da bi se uspešno i dobro razvijale, traže više kalijuma u odnosu na druge biljke. Krastavac, paradajz, patlidžan, paprika zahtevaju fosfor i kalcijum, mnogo više od drugih biljaka.
U intenzivnom plodoredu razlikujemo predkulturu, najčešće su to neke rane prolećne ili ozime vrste kao što su salata, spanać, rotkvica, rani krompir, mladi luk. Takođe, glavnu kulturu koja ima najdužu vegetaciju (paprika, paradajz, kupus, crni luk) i naknadnu kulturu koja se gaji posle glavne kulture (salata, spanać, mladi luk).
Prednosti i mane plasteničke proizvodnje
Plodored u plasteniku se razlikuje od plodoreda na otvorenom polju po tome što je u zatvorenom prostoru ograničen brojem polja zbog manjeg prostora i načina proizvodnje.
– To je nedostatak koji se može nadoknaditi većim brojem biljaka koje u plasteniku mogu da se gaje u toku jedne sezone – kaže naša sagovornica. – Na otvorenom polju imamo dve kulture u toku jedne sezone, dok u plasteniku taj broj može da se poveća zahvaljujući toj kontrolisanoj proizvodnji koju tu imamo.
Biljke koje nikako ne treba gajiti u monokulturi već u sistemu plodoreda, napominje sagovornica “Dobrog jutra”, su paradajz, paprika, lubenica, dinja, krompir i krastavac. Svake godine treba menjati kulturu. To je, ističe, veoma važno zbog nagomilavanja štetnih insekata i izlučevina koje luče koreni tih biljaka. A u smeni biljaka, navodi, najbolje je imati tri do četiri kulture:
– Na primer, da rotiraju luk i krastavac, ili luk i paradajz, ja bih tu između ubacila još jednu kulturu kao što je korenasto povrće. Mnogo je bolje imati tri kulture nego dve na jednoj parceli. I kvalitet i prinos su bolji i povećavaju se plodoredom. Racionalna je primena đubriva. Neke biljke obogaćuju zemljište azotom, popravljaju zemljište.
Ako se ne poštuje plodored…
Nepoštovanjem plodoreda stvaraju se bolesti poput kile i crne truleži kupusnjače, suve i vlažne truleži, velike su šanse i da se dogodi poleganje rasada. Nagomilavaju se i štetočine kao što su podgrizajuće sovice, rovac, nematode, kupusne muve i mušice, veliki kupusar, lisne vaši, moljac, kupusna stenica, puževi golaći, rutave bube. Kao rezultat monokulture mogu se kao korovi javiti i veliki muhar, pepeljuga, poponac, štir, zubača, poljska gorušica, palamida, poljska gorčika.
Piše: Andrijana Glišić
