Piše: dr Aleksandar Leposavić
Pre nekoliko godina u Srbiji i zemljama okruženja zavladala je prava pomama za aronijom, za koju do tada većina ljudi nije ni čula. Šta je ustvari aronija, kojoj vrsti je najsličnija i u čemu je njena tajna, ako je uopšte ima? Kakav kvalitet nosi, kakve su njene osobine, koje vrste postoje i na koje je bolesti osetljiva?
Aronija je biljna vrsta skromnih zahteva prema zemljišnim i klimatskim činiocima sredine i podjednako dobro uspeva u nizijskim predelima naše zemlje, kao i na većim nadmorskim visinama. Takođe, dobro uspeva i na siromašnijim i kiselim, kao i na zemljištima boljih proizvodnih karakteristika. Može se gajiti i na rekultivisanim i zemljištima na kojima je došlo do određenog zagađenja, jer aronija, u odnosu na druge biljke, u tkivu drveta, listu i plodovima manje akumulira teške metale i toksične materije. Nije osetljiva ni na izmrzavanje, a lako se gaji i u vlažnim uslovima u kojima je onemogućeno gajenje drugog voća. Otporna je na većinu bolesti i štetočina, pa čak i uz primenu redukovanih mera nege i održavanja zasada, redovno i obilno plodonosi tokom dužeg niza godina.
Novo iznevereno očekivanje
U Srbiji su mnogi krenuli s uzgojem aronije. Međutim, u poslednje vreme o njoj se sve slabije priča. Šta se desilo sa zasadima aronije, nije teško pogoditi. Već je rečeno da aronija nema posebnih zahteva u pogledu pogodnosti određenog područja za njeno uspevanje i bez problema se može gajiti na čitavom području Republike Srbije, bez razlike da li se radi o nizijskim predelima ili o visokim planinama. Na žalost, aronija je samo jedna u nizu kampanja kojima je u prošlosti bila izložena javnost u našoj zemlji. Zbog toga smo prema broju prevarenih proizvođača novim vidovima proizvodnje u zemljama okruženja, zauzeli neslavno prvo mesto.
Mnogi se više i ne sećaju zapuštenih farmi puževa, kojih je na teritoriji naše zemlje bilo više od 1.500. Sledeća kampanja u koju su naši, najčešće, novopečeni proizvođači poverovali, bila je vertikalni sistem gajenja jagode. Ređali su se nojevi, činčile, brusnice, leske s tartufima, a u veoma dugom periodu svi skupa smo bili izloženi neviđenoj promotivnoj kampanji pozitivnog uticaja korišćenja aronije na zdravlje ljudi. Uz sve ovo, poseban akcenat je stavljan na lakoću gajenja ove biljke i nemali finansijski efekat, ostvariv već u prvim godinama posle sadnje. Osim lepo pripremljenih prezentacija i solidne zarade promotera u svim pobrojanim kampanjama, skoro da i ne postoji proizvođač koji je osetio blagodeti „lake” zarade, bez mnogo napora i truda.
Podsećanja radi, proizvodnja aronije u našoj zemlji početkom osamdesetih godina prošlog veka organizovana je u fabrici „Takovo“ u Gornjem Milanovcu. Tadašnji kolegijum „Takova“ je, u želji da pojeftini proizvodnju sokova, organizovao uvoz i sadnju aronije na 30-ak hektara, od čega je polovina površina posađena u okviru firme, a polovina u kooperaciji s proizvođačima Takovskog kraja. Najveća dostignuta proizvodnja s ovih površina iznosila je 180 tona, a tadašnja cena za kilogram ploda aronije iznosila je 25 do 30 dinara. U isto vreme plodovi divlje borovnice u otkupu su plaćani 100 dinara, a takav odnos na svetskom tržištu vlada i danas. Proizvodnja aronije je nekako održavana sve do černobiljske katastrofe, posle koje su, zbog neisplativosti, sve plantaže iskrčene ili zapuštene.
Zapušteni zasadi
Slično je i sa zasadima ovog voća, podignutim u prethodnih 10 i više godina. Pozitivni efekti promotivne kampanje blagotvornog dejstva korišćenja plodova i proizvoda od aronije izostali su onog momenta kada su plantaže ušle u period veće rodnosti i kada su, zbog male potrošnje na domaćem tržištu, pojedini proizvođači prestali, ne samo da održavaju svoje zasade, već i da beru plodove u njima. Ovo je posebno izraženo u prošloj godini, kada je za potrebe berbe bilo otežano pronalaženje radne snage. To je podstaklo određeni broj proizvođača da za tu namenu upotrebe mašinske berače, strane ili domaće proizvodnje, pri čemu su se zbog primenjenih modifikacija, manjih dimenzija i bolje prilagođenosti konfiguraciji terena u zasadima bolje pokazali domaći berači. Na taj način, u velikoj meri su smanjeni troškovi proizvodnje, pri čemu se nije dovodilo do smanjenja kvaliteta ploda ili nanošenja oštećenja biljkama.
S obzirom na intenzitet kampanje i posađene površine u našoj zemlji, još uvek postoji nekoliko voćara koji svoje plantaže održavaju uz minimalna ulaganja. Na žalost, najveći broj proizvođača je ili iskrčio, ili u potpunosti zapustio zasade ovog voća. Osnovni razlog tome je nepostojanje tržišta, kako domaćeg, tako i stranog. Činjenica je i da svetsko tržište zahteva količine koje se godinama nisu menjale. Posebno je simptomatično da je, za razliku od drugog jagodastog voća kome je za vreme trajanja situacije vezane za korona virus, kao što su malina i borovnica koje su doživele ogroman rast tražnje, kod aronije ona tek neznatno porasla. I kod nas je situacija slična i pojedini proizvođači su, samo zahvaljujući preradi, najčešće u domaćoj radinosti plasirali određeni deo proizvodnje kroz prodaju soka ili drugih proizvoda.
Nije lako odgovoriti na pitanje da li je država prepoznala eventualni potencijal i pomogla poljoprivrednicima da ulože u aroniju ili je sve svedeno na privatnu inicijativu. Dugo vremena u našoj stručnoj praksi nije postojalo interesovanje za uvođenje aronije u proizvodnju. To su iskoristili proizvođači i prodavci sadnog materijala koji su agresivnom kampanjom „ubedili” veliki broj ljudi, od kojih najveći broj nikada nije imao kontakta s poljoprivredom. Pomoć države se u to vreme ogledala u subvencionisanju nabavke sadnog materijala, a ta pomoć je i danas prisutna kroz odgovarajuću uredbu Ministarstva poljoprivrede naše zemlje. Bez obzira na to, u zadnje tri-četiri godine skoro da nije bilo zainteresovanih za podizanje novih plantaža, što je i očekivano, imajući u vidu ogromnu destimulisanost ljudi koji su u ranijem periodu podigli zasade i njihove probleme u plasmanu proizvoda od aronije.
Plodovi koji ne traže skladište ni frižider
Plodovi aronije su bogat izvor vitamina C, A, B kompleksa, K, šećera, organskih kiselina, pektina, flavonoida, antocijana, polifenola, tanina i drugih korisnih materija. Za razliku od drugog voća, berba ovog voća se može prolongirati na duži vremenski period, jer stajanjem na žbunovima plodovi ne gube na kvalitetu. Činjenica je i da se zbog oporosti ukusa plodovi aronije retko konzumiraju u svežem stanju i uglavnom se koriste prerađeni u sokove, džemove ili želirani.
Pravi izbor za okućnicu
Zbog sveukupne situacije i problema u plasmanu plodova i proizvoda od aronije, ova voćna vrsta se zbog svoje skromnosti i niskog nivoa ulaganja u proizvodnju može preporučiti za okućničko gajenje i proizvodnju za sopstvene potrebe u jednom domaćinstvu. To je posebno značajno u vreme nadolazeće krize i poskupljenja svih elemenata proizvodnog ciklusa za većinu biljnih vrsta, što je kod aronije svedeno na minimum. Potrebno je poraditi i na promociji pozitivnih karakteristika korišćenja plodova i proizvoda od aronije. Za te namene nisu potrebna velika ulaganja i dovoljno je iskoristiti sve veću zabrinutost savremenog čoveka za očuvanje zdravlja, a veliki broj istraživanja u svetu i kod nas je pokazao da svakodnevno konzumiranje, čak i malih količina proizvoda od aronije u velikoj meri doprinosi poboljšanju opšte zdravstvene i fizičke sposobnosti ljudi.
