Kada je osnovan odlukom Skupštine APV, Garancijski fond AP Vojvodine zamišljen je kao jedan od podsticaja razvoju malih privrednih subjekata, posebn označajan za individualne poljoprivredne proizvođače koji, po prirodi svog poslovanja, teško mogu investirati iz sopstvene akumulacije. Možete li danas, posle gotovo dve decenije, oceniti koliko je Fond ostvario svoju ulogu, pitamo direktora Đorđa Rakovića.
Potpuno ste u pravu, Garancijski fond kao finansijska institucija čiji je osnivač AP Vojvodina ima zadatak da poljoprivrednicima i privrednicima s teritorije AP Vojvodine, posebno onima koji nisu kreditno sposobni da sami to učine, obezbedi lakši pristup finansijskom tržištu, odnosno, poslovnim bankama. Naime, kada Garancijski fond obezbedi garanciju, banka kao korisnik garancije ima mnogo manji rizik i automatski može da snizi kamatnu stopu, kao i da omogući duži period otplate kredita – ističe gospodin Raković i objašnjava:
Poljoprivrednici najčešći klijenti
U proteklih dvadeset godina, Garancijski fond je izdao približno 1800 garancija i angažovao garantni potencijal preko 64 miliona evra. Krajem 2003. godine, odmah po osnivanju Fonda, linija sa kojom se krenulo bila je nabavka traktora. Poljoprivrednici su bili najčešći klijenti Garancijskog fonda i to se nije promenilo do danas. S obzirom na to da je i tada problem bio zastarela mehanizacija, te da je prosečna starost traktora koje su imali vojvođanski poljoprivrednici bila 20 godina, ideja je bila da se krene sa garantnim linijama za obnovu mehanizacije. Sledećih nekoliko godina uvedene su nove garantne linije, koje su omogućile lakšu nabavku mineralnih đubriva i ostalog repromaterijala, podršku ženskom preduzetništvu, stimulaciju izvoza, lakšu kupovinu poljoprivrednog zemljišta, nabavku energetski efikasne opreme, kao i opreme neophodne za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Koji konkursi su aktuelni, za koje namene se garancije daju?
– Kao što sam već pomenuo, poljoprivrednici su najčešći klijenti Garancijskog fonda. Međutim, izmenama konkursnih uslova u proteklom periodu, omogućeno je da nosioci poljoprivrednih gazdinstava, privredna društava, zemljoradničke zadruge i preduzetnici imaju mogućnost da apliciraju na svim konkursima, odnosno, za sve postojeće garantne linije: za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredne mehanizacije, priključne mašine, višegodišnje zasade voća i vinograda (sadnice i prateća oprema), oprema iz oblasti proizvodnje i skladištenje žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, voća, povrća, kao i opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, opreme za stočarsku i pčelarsku proizvodnju i opreme za podizanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. Takođe, Grancijski fond pruža mogućnost apliciranja za nabavku nove opreme, za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju objekata za obavljanje privrednih i poljoprivrednih delatnosti kao i nabavku prateće opreme, za obezbeđenje kredita namenjenih finansiranju investicija u poljoprivredi u okviru IPARD programa, kao i kupovinu objekata za obavljanje privrednih delatnosti i vršenje medicinskih i vaspitno-obrazovnih usluga.
Održavanje likvidnosti u doba korone
Da bi privrednicima i poljoprivrednicima pomogla da što efikasnije prebrodi negativne posledice pandemije virusa korona, Pokrajinska vlada je 2020. godine pripremila garantne šeme za kredite za održavanje likvidnosti, koje se realizuju putem konkursa Garancijskog fonda AP Vojvodine. Nova kreditna linija je namenjena mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i poljoprivrednim gazdinstvima, a u dogovoru s poslovnim bankama produžili smo trajanje ove garantne linije do kraja 2022. godine.
Garantna linija za tekuću likvidnost privredi i poljoprivredi podrazumeva kratkoročni kredit do 100.000 evra, s rokom otplate do tri godine, uz grejs-period od godinu dana – kaže Đorđe Raković, direktor Garancijskog fonda Vojvodine. – Ono što je važno za sve korisnike, jeste da “kolateral”, odnosno, obezbeđenje koje korisnici daju prilikom uzimanja kredita, iznosi 1 prema 1,2 (1,5), što je izuzetno povoljan odnos. Odobrena sredstva se mogu koristiti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava – za izmirivanje obaveza prema dobavljačima, osim za refinansiranje kredita kod poslovnih banaka, Fonda za razvoj i drugih finansijskih organizacija.
Slobodni garantni potencijal Garancijskog fonda u 2022. godini iznosi 1.418.288.880,56 dinara, što znači da poslovnim bankama možemo garantovati za preko 12 miliona evra kredita – ističe direktor Raković.
Bitno je da su gazdinstva registrovana i da ulažu u Vojvodinu.
Ko može da dobije garancije da bi se zadužio, malo ili veliko gazdinstvo, koje uslove mora prethodno da ispuni, da li je procedura komplikovana?
Aktuelni konkursi Fonda namenjeni su svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koji imaju poslovno sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Podržani projekti moraju biti realizovani na teritoriji AP Vojvodine, a korisnici garancije ne mogu da imaju dospelih neizmirenih obaveza, kako prema poslovnoj banci, tako i prema Garancijskom fondu AP Vojvodine. Procedura za odobravanje garancija nije komplikovana i uključuje asistenciju i pomoć zaposlenih u Garancijskom fondu tokom prikupljanja dokumentacije od strane klijenta, kao i saradnju s poslovnom bankom u svim fazama postupka odlučivanja.
Ima li ograničenja u pogledu vrednosti investicije za koju Fond garantuje umesto poljoprivrednika?
– Moram da istaknem da su tokom poslednjih par godina povećani maksimalni iznosi odobrenih garancija, te se garancije izdaju od minimalno 3.000 evra do maksimalno 350.000 evra, što je definisano svakim konkretnim Konkursom i zavisi od namene kredita. Takođe, uslovi koji su vezani za visinu investicije, ročnost i visinu kamatne stope, zavise, pre svega, od boniteta samog klijenta.
Podrška zelenoj, klimatskoj ekonomiji
Mediji su objavili informaciju, da je osnovana regionalna asocijacija „Zeleni navigator zapadnog Balkana“, da li nam možete reći nešto više o tome?
Garancijski fond AP Vojvodine, Razvojni fond Vojvodine i Garantni fond Republike Srpske su 22. marta 2022. godine održali osnivačku skupštinu Udruženja „Zeleni navigator zapadnog Balkana“. Pored ova tri fonda, osnivačkoj skupštini su prisustvovali i predstavnici Saveza Privrednih komora Severne Makedonije. Udruženje je osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenja regulatornog okvira i aktivnog delovanja na nivou regiona, vezano za suzbijanje negativnog uticaja klimatskih promena na ekonomiju i društvo.
U prethodnom periodu, Razvojni fond Vojvodine, kao implementacioni partner najveće multilateralne finansijske institucije – Zelenog klimatskog fonda, sa sedištem u Južnoj Koreji, prepoznao je Garancijski fond AP Vojvodine i Garantni fond Republike Srpske kao moguće osnivače regionalne poslovne asocijacije, odnosno platforme, koja ima za cilj da usmeri javni i privatni sektor ka klimatskoj ekonomiji, u skladu s međunarodnim smernicama i standardima. Posebne aktivnosti bile su usmerene na nastavak saradnje s Razvojnim fondom Vojvodine u realizaciji korišćenja sredstava Zelenog klimatskog fonda, sa sedištem u Songdu, u Južnoj Koreji koji je, kao globalni fond, kreiran da podrži napore država u tranziciji ka niskougljeničnom, klimatski održivom društvu u privredi. Krajem prošle godine odobren je projekat spremnosti („Readiness project“), čime je započet i zvanični proces jačanja kapaciteta za akreditaciju, s ciljem pristupa investicionim finansijskim instrumentima Zelenog klimatskog fonda. Primarni cilj je okretanje privrede ka inkluzivnoj, pravednoj, otpornoj ekonomiji s nultim nivoom emisije ugljenika.
Dobar poslovni plan, pre svega
Šta biste savetovali onima koji razmišljaju o proširenju delatnosti, ali se još dvoume, pribojavaju, ili nemaju dovoljno informacija i iskustva u poslovanju sa bankama i kreditima?
Moj savet je da naprave dobar poslovni plan pre nego što započnu bilo kakvu investiciju, što praktično znači da pažljivo sagledaju svoje potrebe i mogućnosti. Nakon toga, neophodno je, da se dobro informišu o svim izvorima finansiranja koji su im dostupni.
Garancijski fond ima jedanaest aktivnih konkursa i sigurno je velika podrška poljoprivrednicima s teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine i kontinuirano im pruža pomoć u pokretanju, unapređenju i osavremenjavanju njihovog poslovanja, kroz proširenje postojećih ili uvođenje novih garantnih linija, prateći potrebe tržišta, ali i politiku Vlade Vojvodine i programe resornog Pokrajinskog sekretarijata.
