Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ BAKTERIOZNA PLAMENJAČA: Ervinija se brzo širi i teško suzbija

BAKTERIOZNA PLAMENJAČA: Ervinija se brzo širi i teško suzbija

2087

Ove vegetacije retki su voćnjaci pod jabučastim vrstama – jabuka, kruška, dunja, mušmula, u kojima se ne primećuje  bakteriozna plamenjača. Prouzrokuje je bakterija Ervinia amylovorae, pa je često nazivaju i ervinija. Voćari s iskustvom je dobro prepoznaju na voćkama, ali oni manje vični mogli bi da prepoznatljive znake zaraze pripišu nekoj drugoj bolesti. Zato da podsetimo: oboleli delovi najpre venu, zatim se suše i nekrotiraju. Zaraženi listovi ostaju na grani, a njen vrh se često povija u vidu pastirskog štapa, što je najsigurniji znak da je bakterija zarazila voćku. Pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha niz grane se sliva slatka, lepljiva tečnost – bakterijski eksudat, karakterističan znak ove bolesti.

Baktriozna plamenjača je prilično opasna bolest – brzo se širi a teško suzbija, jer ne postoje efikasni hemijski preparati. U zaštiti se moraju kombinovati mehaničke, hemijske i biološke mere borbe.

Šta u toku vegetacije raditi u zaraženim voćnjacima?

Čim se otkriju prvi znaci bolesti, odmah valja ukloniti sve obolele biljne delove sasecanjem na 20 do 30 centimetara ispod mesta zaraze u zdravo tkivo. Posle svakog reza makaze treba dezinfikovati alkoholom, deblje rane premazati kalemarskim voskom, a zaražene biljne delove izneti i odmah spaliti. Posle grada, olujnih vetrova, pljuskovitih kiša, koji nisu retkost u našim voćarskim regionima,  potrebno je da se u roku od 24 sata voćke oprskaju hemijskim preparatima koji će zaštititi ozlede i ubrzati oporavak stabala, jer kroz njih bakterija najlakše ulazi u voćku.

U sušnim periodima voćnjake ne valja prekomerno navodnjavati. Ako se zalivaju, to se radi natapanjem ili zalivanjem u brazde, nikako orošavanjem. Tokom vegetacije neophodno je uklanjati vodopije i izdanke.

Kako smo već napomenuli, prskanje hemijskim preparatima ne daje zadovoljavajuće rezultate u suzbijanju ervinije jer ni jedan fungicid ne pruža sigurnu zaštitu, a ni jedan ni nema posebnu dozvolu za ovu namenu. Ipak, najbolji su oni na bazi bakra, ali nije preporučljivo da se koriste u vegetaciji jer u uslovima povećane vlažnosti mogu da budu fitotoksični. Etarska ulja raznih biljaka se takođe koriste u zaštiti od bakteriozne plamenjače.

Zbog toga voćnjake valja često obilaziti, pregledati i čim se otkriju prvi sumnjivi letorasti, treba ih odseći.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.