Veruje se da veliku sreću donose male stvari, a možemo ih zacelo pronaći na svakoj zelenoj pijaci. U julu su to trešnje. I sam pogled na njihov plod ispunjava nas radošću. Sada se mogu kupiti različite sorte trešanja, od ranih do kasnih, od crvenih do onih skoro crnih, od kiselkastih do izrazito slatkih.
Ne tako davno, u svakom dvorištu nalazilo se bar jedno stablo ovog voća raskošnih cvetova i ukusnih plodova. Od crvenih se pravio kompot, a dobro raspoloženje tokom zime donosilo je slatko od belih trešanja. To stablo, osim što je pravilo hladovinu kada počnu prve letnje vrućine, prosto je mamilo decu u svoju krošnju. Nema slađe trešnje od one koju ubere dečja ruka, ni lepšeg nakita od plodova čije su peteljke spojene, pa se takve okače na oba uha. Trešnje za „minđuše“ su uvek pažljivo birane. Morale su biti što krupnije, iste veličine, neoštećene i jarko crvene. A i svet je nekako bivao veći sa svake trešnjine grane. Što je krošnja bila bujnija, i vidici su se proširivali, do susednog dvorišta, do komšijske bašte. A u njoj su trešnje uvek bile lepše i slađe. Najlepše u celoj priči je što se „nakit“ posle silaska sa drveta mogao – pojesti.
Od bronzanog doba do „Agrodunava“
Prema istorijskim izvorima, ljudi su za trešnje znali još u bronzano doba, u ishrani su bile zastupljene u 8. veku pre nove ere. Postoje zapisi koji govore da su prvi zasadi trešanja bili u Grčkoj i Maloj Aziji. Ovo voće sada je rasprostranjeno širom Evrope, kao i u Maloj Aziji i na području Kavkaza. Najveći proizvođači trešanja su Turska, Italija, Španija i Rusija. Sve više ih je i kod nas.
Evidentno je da voćarstvo u Srbiji doživljava ekspanziju, a podizanje savremenih zasada posebno je prisutno u Vojvodini. Zasad trešanja koji je pre četiri godine na 10 hektara podigla Zemljoradnička zadruga „Agrodunav“ u Karavukovu može poslužiti za uzor. Iako je uvreženo mišljenje da uzgoj ovog voća nije zahtevan, Stevan Stanojković, direktor ove zadruge, kaže da kao i svakoj drugoj proizvodnji i ovoj je potrebno posvetiti punu pažnju. Bilo koji propust u bilo kojem segmentu vegetacije i proizvodnje odražava se na kvalitet i na prinos.
Prava riznica zdravlja
Trešnje su, čini se, još od davnina slovile za pravu riznicu zdravlja i dobrog saveznika u borbi protiv bolesti. Prema tvrdnjama naučnika, imaju izuzetno antiinfektivno delovanje, olakšavaju bolove prouzrokovane artritisom i usporavaju efekte starenja jer su izvor antioksidanata i melantonina. Doprinose borbi protiv raka, brojnih upalnih procesa, bolesti srca i kamena i peska u bešici. Konzumiranjem ovog voća smanjuje se nivo holesterola, a samim tim i mogućnost srčanog i moždanog udara. Bogat su izvor bora, koji u kombinaciji sa magnezijumom i kalcijumom poboljšava zdravlje kostiju. Anitibakterijske supstance u ovom voću sprečavaju nastanak zubnih naslaga, a samim tim i karijesa i paradentoze. Antioksidanti u trešnjama ublažavaju simptome alergije i astme. Zbog svog sastava pomažu izbacivanju vode iz organizma, te su dobre za mršavljenje. Smola, kora, peteljke, list, koštice i sam plod koriste se u narodnoj medicini. Kažu da je 20 trešanja delotvornije od jednog aspirina. Sadrže dosta vitamina A, oko osam miligrama C vitamina i vitamine B1, B2, B3 i B6, kao i folnu kiselinu, kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum i cink.
-Da bismo stigli do savremenog zasada, prvo morate odabrati zemljište. Konkretno, mi smo uradili analizu zemljišta i pozicioniranje parcele u geografskom i mikroklimatskom smislu da bi svi faktori pogodovali trešnji. Nakon toga sledi odabir sortimenta, kvalitetnih sadnica u zdravstvenom i generativnom smislu, koje će biti zdrave i sposobne da donesu odgovarajući rod i kvalitet. Ono što je poslednjih desetak godina novo na našem terenu je broj sadnica po jedinici površine. Mi smo se odlučili za 1.600 sadnica po hektaru, mada u Italiji i još nekim zapadnoevropskim zemljama postoje trendovi da se ide i na tri puta gušću sadnju – kaže Stanojković i ističe bitnost načina rezidbe, načina formiranja voćnjaka i neophodnost da sve to bude u sistemu kap po kap – i zbog zalivanja, i zbog prihrane. U vremenu velikih klimatskih promena protivgradne mreže se podrazumevaju. Na području atara Karavukova dokazao se osnovni sortiment koji čine „ferovija“, „kordia“ i „regina“. „Ferovija“ prva sazreva, sledi „kordia“, a najkasnija je „regina“.
Brzi kolač sa trešnjama
Umutiti 2 jajeta sa 100 grama šećera, dodati pola šolje od jogurta brašna pomešanog sa praškom za pecivo i pola šolje griza, 100 mililitra jogurta, narendanu koricu limuna, 50 ml ulja i sve dobro izmešati. Namazati i pobrašnjaviti pleh i na dno poređati 200 grama očišćenih trešanja. Preko njih sipati polovinu testa, pa opet poređati 200 gr trešanja i prekriti ih lepo raspoređenim ostatkom testa. Peći 30 minuta na oko 200 stepeni. Hladan kolač posuti šećerom u prahu.
Malo hemije, mnogo ručnog rada
Kada su u ovoj zadruzi odlučivali za koju voćnu vrstu će se opredeliti rukovodili su se težnjom da to bude voće koje nije toliko rasprostranjeno na našim prostorima. Izbor je pao na trešnju. Trenutno je na 10 hektara zasad star četiri godine, a na istoj površini u decembru prošle i januaru ove godine podignut je još jedan zasad. Trešnja je jedna od prvih voćki koja dolazi po ranostasnosti i kod nje se primenjuje otprilike tri puta manje tretmana nego kod jabuke. I ova činjenica bila još jedan faktor koji je prevagnuo kod odabira.
-Početak berbe zavisi od vremenskih prilika. S obzirom na to da je reč o konzumnoj trešnji, berba je ručna i plodovi se ubiraju zajedno sa peteljkom. Najveći problem kod ovog posla je sve teži pronalazak radne snage. Trešnje iz Karavukova do sada su uglavnom završavale na ruskom tržištu. Ali, s obzirom na činjenicu da je reč o relativno mladom zasadu koji nije dostigao punu rodnost, do sada nismo imali problem sa plasmanom – objašnjava direktor Stanojković.
U ovoj zadruzi računaju da će im pun rod doneti i znatno veće prinose, pa još tragaju za najboljim tržištem. Naravno, rukovode se najvišom cenom. Kako smo čuli od naših domaćina, ova godina nije posebno naklonjena proizvodnji trešanja, a o punom rodu teško je govoriti. Kada bi svi uslovi bili idealni, dostigao bi se prinos od petnaestak tona po hektaru.
Rolat sa trešnjama
Trešnje oprati, očistiti i posuti šećerom ukoliko nisu dovoljno slatke. Napraviti biskvit tako što se odvoji 5 belanaca od žumanaca i zatim se mute sa prstohvatom soli ili nekoliko kapi limuna. U umućena belanca dodavati jednu po jednu kašiku šećera (ukupno 5) i mutiti dok se ne dobije šne. Dodati žumanca i lepo ih sjediniti sa belancima. Prosejati 4 kašike brašna i jednu kašiku kakaoa i dodavati u umućena jaja nežno mešajući. Smesu sipati u pleh obložen papirom za pečenje. Peći dvadesetak minuta na 180 stepeni. Vruć rolat uviti u vlažnu kuhinjsku krpu i ostaviti ga da se ohladi. Umutiti 250 mililitara slatke pavlake u šlag, dodati ½ kesice želatina pripremljenog prema uputstvu za upotrebu i kratko miksati. Odmotati biskvit, premazati šlagom i poređati trešnje. Pažljivo sve zarolati i rolat staviti u frižider najmanje 2 sata. Ukrasiti ga šlagom i trešnjama.
Japanski kult trešnjinog cveta
Milioni Japanaca svakog proleća pohrle u parkove da ispoštuju stari običaj „hanami“. U senci trešnjinog drveta sa prijateljima, rodbinom ili kolegama sa posla nekoliko sati provedu uživajući u razgovoru, piću i lakom obroku. „Hanami“ na japanskom jeziku znači razgledanje cveća. Poreklo ovog običaja vezuje se za 8. vek, kada je japansko plemstvo, verovatno pod uticajem kineske dvorske kulture, počelo da iskazuje divljenje i uživa u cvetovima šljiva. U ranom srednjem veku u Zemlji izlazećeg sunca šljiva i glicinija bile su najveći predmet divljenja u razgledanju cveća, ali je trešnja ubrzo preuzela primat i postala sinonim za reč cvet. Kao prvi primer razgledanja cveta trešnje istorija beleži poetski susret koji je car Saga organizovao na dvoru u Kjotou. Tada su pod krošnjama trešanja komponovane pesme o lepoti njihovog cveta.
Ovaj običaj ima i religioznu osnovu. Naime, u japanskom šinto verovanju biljke žive, odnosno poseduju duh u kojem stanuje božanstvo. Tako se razvio kult drveća koje je zbog svoje snage i dugovečnosti posebno poštovano.
Trešnjin cvet u Japanu ima i svoju simboliku. Tokom nekoliko nedelja on pređe put od nežnog pupoljka do rascvetalog otelovljenja nenametljive lepote. Nakon toga brzo uvene i opadne i zapravo sibolizuje ljudski život i njegove ciluse – rađanje, rast i bujanje životne snage, slabljenje i smrt. Trešnjin cvet poređen je i sa ženskom lepotom koja buja i pleni, ali i brzo vene, kao i sa životom samuraja, koji je i slavan i sjajan, ali se brzo završava. Ovaj cvet kratkog veka uklapa se i u budističko poimanje prolaznosti i krhkosti sveukupne egzistencije. Zbog toga je trešnjin cvet u budističkoj književnosti u Japanu, pored rose, mehurića vode i sna, jedan od glavnih simbola iluzornosti i nestalnsti sveta.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
