Imate posao u gradu, a želeli biste da radite i na zemlji? Plan vam je da imate „plan B“ i da jednog dana kada vam dosadi gradska buka i žurba imate i finansijsku i mentalnu odstupnicu van betona? Čime se onda baviti i šta posaditi? Ovo je rešenje i odgovor na pitanja Igora Petrovića iz Mladenovca.
Igor iz sopstvenog iskustva kaže da zaposleni iz grada češće nego ranije traže alternativu u selu, pa čak i oni koji nisu dobili nikakvu zemlju u nasledstvo. Zbog zauzetosti na radnim mestima biraju manje zahtevne biljne kulture, a zbog besparice u mogućnosti su da kupe manje plodnu zemlju. On je odabrao onu koja pored minimalnog rada ne zahteva ni velika ulaganja, ni kvalitetnu zemlju – šipurak!
Uprkos tome što ima zahtevno radno mesto u firmi u gradu, odlučio je da za budućnost svoje porodice napravi rezervni plan i posle mnogo promišljanja i proračuna odabrao je biljnu vrstu koju u Srbiji najčešće viđamo u vrzinama i kao samoniklu.
Tržište guta sve što proizvede
U selu Vlaška, kod Mladenovca, zasadio je pre nekoliko godina šipurak na površini od 40 ari i sa njega već ubira plodove, a ove godine podigao je još jedan zasad. Rod ne prodaje kao sirovinu, već kao polu i gotov proizvod.
-Tržište u našoj zemlji u ovom momentu „guta“ sve što proizvedem. Šipurak je idealan za one koji već imaju poslove u gradu, jer ne traži veliko angažovanje, ni preterana ulaganja, ali može mnogo da pruži. Ideju sam dobio posle spontanog razgovora sa prijateljima i debate šta može da se radi uporedo, ako već imate posao, gde ulaganja nisu enormna, a da rod ima prođu na tržištu – objašnjava Igor svoje rešenje.
Njegov zasad šipurka, sa kog puca pogled na Kosmaj, Avalu, Venčac, u petoj je godini. Kaže da ga je najviše koštala zemlja koju je kupio jer nije imao svoju, niti bilo kakvo nasledstvo od oca ili dede. Na drugom mestu troškovnika su bile sadnice i obrada zemljišta.
-Parcela na kojoj sam podigao zasad nije obrađivana 40 godina. Bila je zapuštena i zaparložena. Meni je ta kupovina bila izdatak, bez obzira što je realno bila jeftina što zbog udaljenosti od vode, što zbog lošeg kvaliteta – dočarava nam Igor svoje početke na selu, dok je istovremeno zaposlen u jednoj osiguravajućoj kompaniji.
On tvrdi da je šipurak deficitarna roba na tržištu i uveren je da će sve što proizvede u budućnosti sigurno uspeti da proda. Međutim, njegova zamisao nije da gajbe sa plodovima šipurka iznosi na pijace, već da rod prerađuje.
U rezidbi ne sme biti greške
-Pulpa je prvenstveno tražena na tržištu. Zatim su tu sušeni šipurak za čaj i džem. Planiramo da proizvodimo i ulje od šipka. I ono je, takođe, dosta traženo – dodaje Petrović.
Šipurak ne traži plodna zemljišta, a najvažnija stavka u gajenju je rezidba. Ona mora biti pravilno i pravovremeno odrađena da se biljka ne bi iscrpljivala nepotrebnim izdancima. Međutim, za taj posao on mora da angažuje stručnjaka, kako sam ne bi pravio greške. Ako se pogreši u rezidbi, dodaje Igor, posledice se osećaju još nekoliko godina.
Igor na svojoj plantaži ima 800 sadnica šipurka sorte “smit”. Ta sorta ima redukovan broj trnja u odnosu na divlji šipurak, te pretpostavka da bi ovaj posao mogao biti „trnovit“ za nežne gradske ruke, odmah otpada.
Nedostaje samo – voda
-Naprotiv, rad i berba na plantaži su pravo zadovoljstvo. Prvo, na čistom sam vazduhu, svuda je mir i tišina, a pogled je zelene boje. Drugo zadovoljstvo je što znam da za budućnost svoje porodice radim nešto vredno, pogotovo što su vremena takva da se ne smete osloniti na jednu, pa čak ni dve plate. Sve to mi uliva sigurnost i spokojstvo – dodaje Igor.
Sadnja žbunova na plantažama Igora Petrovića obavljena je na razmaku od 60 centimetara, a obrada zemlje je bila na 40 do 50 centimetara. Morao je da odradi riperovanje da bi se postigla rastresitost zemljišta. Jedini problem koji ima ovaj pionir u centralnom delu Srbije sa plantažnim gajenjem šipurka je navodnjavanje. Naime, on još nema rešeno pitanje zalivanja po sistemu kap po kap, čak mu je i prvi izvor vode veoma daleko od parcele koju je kupio.
-I pored tog nedostatka, rod je od 5 do 10 kilograma po žbunu, što je standardna količina. Plod šipurka može da bude u prečniku i 25 milimetara, ako dobije vodu u pravo vreme. Od šipurka pravimo marmeladu i pulpu, koje su najtraženije za sada. Tržište u Srbiji traži ove proizvode, ali moj plan je da podrobno ispitam i tržišta u inostranstvu. Već postoje indicije da bi proizvodi od ove biljke mogli da postignu dobru cenu – tvrdi Igor.
Zdravlje najvažnije
Zdravi proizvodi, kao i očuvanje prirode imperativi su za Igora Petrovića i njegovu suprugu, koja mu pomaže u poslu. Pošto žele samo najbolje, ne samo za klijente i prijatelje, već ujedno i za njihovu plantažu, od ove sezone koriste isključivo organske preparate za zaštitu i negu zasada.
B. Nenković
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
