Piše: Andrijana Glišić
Zova je sve popularnija u potrošnji i ima sve širu primenu, iako u našoj zemlji njena proizvodnja nije razvijena. Sadašnja potražnja, međutim, daje za pravo onima koji predviđaju i najavljuju uzlazni trend ove proivodnje.
U Srbiji se, kako navodi profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Nenad Magazin, najviše uzgaja u Vojvodini, tačnije, u severnim predelima, oko Subotice.
– Kod nas je samonikla vrsta sambukus nigra dominantna – kaže prof. Magazin – i koristi se iz prirode kao samonikla voćna vrsta, odnosno, lekovita biljka. Postoje i zasadi, ali znatno manjeg obima u odnosu na zapadnu i centralnu Evropu, gde je mnogo zastupljenija. Kod nas su sporadični i najviše ih ima na severu zemlje.
Sveži plodovi mogu se jesti, ali ne i zeleni
Svima je, ističe, poznata kao žbunasta biljka, prepoznatljiva po soku i čaju od zove, a za tu namenu se koristi cvet sakupljen iz prirode, dok se u zasadima uglavnom sakupljaju plodovi, navodi Magazin:
– Praktično cela biljka može da se koristi u različite svrhe. Što se tiče voćarastva, ne gajimo je toliko zbog direktne konzumacije plodova, iako se oni mogu jesti, ali uvek treba biti obazriv da među zrelim plodovima nemamo one koji nisu dovoljno zreli, odnosno, koji su zeleni, jer u sebi mogu imati otrovne materije.
Tržište cveta zove pruža dosta prostora, ističe Magazin i dodaje da, ukoliko se gaji za cvet, treba voditi računa o tome da kvalitet bude dobar i ne saditi je na mestima gde postoji mogućnost velikih količina padavina u vreme cvetanja, jer to može izazvati probleme. Inače, zova je u narodu poznata kao lekovita biljka, mnogi je beru baš za tu namenu, a njene cvetove i neke druge delove koriste i u narodnoj medicini.
– Od zove se prave sirupi za ublažavanje simptoma sličnih gripu, za iskašljavanje, utiču na poboljšanje imuniteta, sirupi su dobri za zapušene sinuse, bronhitis. Plodovi zove imaju i vitamin C, mogu da budu korisni i sveži, ali direktna konzumacija im nije primarna namena – navodi dr Magazin.
Takođe, sok od zove pomaže i kada je u pitanju dijabetes. Čaj se, ukazuje Magazin, koristi za pospešivanje izlučivanja mokraće, za znojenje. Dobar je i za suv kašalj, a potrebno je samo osušiti cvetove i potopiti ih kasnije proključalom vodom.
Odbija biljne štetočine i suzbija bolesti
Mnogi zovu koriste i za različite preparate za negu kože. Osušeni cvetovi se takođe potope u proključalu vodu, ali je važno da se ohlade i procede, a nakon toga, preporuka je da se tako proceđeni čuvaju u frižideru i da se iskoriste u roku od nekoliko dana. Nanose se vatom na kožu i tako je osvežavaju.
Zova ima primenu, ne samo kao lekovita, nego i kao ukrasna biljka, ali i kao sirovina za biološke pesticide, budući da je dokazano da mnogi sastojci zove odbijaju štetočine i mogu da suzbiju pojedine bolesti koje napadaju biljke.
– Kod nas kultura gajenja zove u tu svrhu nije toliko raširena, ali je važno znati da može da se koristi i u kombinaciji sa drugim vrstama u organskoj proizvodnji, budući da je domaćin pojedinih predatorskih insekata koji mogu da uništavaju, na primer, biljne vaši – navodi naš sagovornik. – Biljne vaši su možda i najveći problem prilikom plantažnog gajenja zove. Crna biljna vaš, recimo, može da napravi veliku štetu u zasadima. Iako se širi unutar jednog žbuna, može uspešno da se prenosi s jednog na drugi žbun i tako izazove veći problem.
Prilikom odabira lokaliteta za uzgoj ove biljke, navodi naš sagovornik, treba voditi računa o tome da bude u blizini tekuće vode, potoka, brzih reka, jer joj ne odgovara ležeća voda i zaparena okolina. Ne voli ni previše kiselasta, ni alkalna zemljišta.
– Najbolje uspeva na pH vrednosti od 6,5 do 7,5 i zato se i gaji u nekim delovima Vojvodine, ali treba biti obazriv u onim jako alkalnim zemljištima. Samonikla vrsta raste u nekim delovima Srbije i na visini iznad 1.000 metara. Treba je shvatiti ozbiljno kao i svaku drugu kulturu i poštovati sve agrotehničke mere – ističe profesor Nenad Magazin
