Piše: Zorica Milosavljević
Čak i najveći skeptici moraju se složiti sa činjenicom da su u pogledu razvoja vinske kulture u Srbiji učinjeni značajni koraci. U prilog tome govori sve veći broj vinskih manfestacija. Organizuju se radionice i predavanja s degustacijama, na kojima se mogu čuti osnove pravilne konzumacije tog drevnog, nadasve osobenog pića, koje čak ima i svoju kulturu pijenja. Vinska kultura načinila je proboj i u restorane i druge ugostiteljske objekte u kojima su decenije stagnacije i urušavanja proizvodnje vina u Srbiji ostavile dubokog traga.
Zasluge za pomake na tom polju valja pripisati, između ostalog, i edukacijama koje najčešće sprovode različite organizacije i udruženja, a koje su takođe produkt ili nusproizvod razvoja vinarstva kod nas. Tim poslom duže od decenije bavi se master inženjer agronomije i enolog Ljubica Radan, iz čije Vinske akademije Srbije izlaze brojni polaznici sa sertifikatima, od kojih su neki priznati širom sveta, ali i oni kojima su obuke poslužili da bi stekli ili upotpunili znanje o vinu sebe radi.
Na ideju da organizuje vinske edukacije Ljubica Radan došla je tokom angažmana na Poljoprivrednom fakultetu. Kao stručni saradnik od 2008. bila je zadužena za promociju fakultetskih vina i vinske kulture u vinoteci koja je bila pred Grožđebal te godine otvorena u centru Sremskih Karlovaca.
– Radeći u toj vinoteci do 2010. godine, imala sam priliku da upoznam posetioce Sremskih Karlovaca iz sveta politike, kulture, nauke, one koji su poznavali i one koji nisu znali ništa o vinskoj kulturi – priča Ljubica Radan.- Moram priznati, većina nije bila upućena u vina, ali je imala izrazitu želju da sazna nešto o tome. Bilo im je vrlo interesantno da, kada probaju vina, i saznaju nešto o njima i vinskoj kulturi. Tako sam došla na ideju da pokrenem edukaciju, koja bi se odigravala na Institutu za vinogradarstvo, na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima. U dogovoru sa tadašnjim direktorom prof. dr Zoranom Keserovićem i ostalim osobljem, osmislila sam kurs koji je trajao četiri sedmice, a predavanja se održavala dva puta nedeljno po tri sata. Bio je sam početak godine, snežni januar, ali odziv je bio fenomenalan. Obuka se zvala „Kurs za ljubitelje vina“. U prvom navratu su predavači bili profesor Slobodan Jović s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Petar Samardžija… Tako je krenulo početkom 2010. i traje još uvek, ali u izmenjenoj formi.
Shvativši šta je to što joj nedostaje u obrazovanju i znanju, Ljubica Radan preduzela je korake da to nadoknadi, pa je otišla u inostranstvo. Čile je bio destinacija gde se dodatno edukovala u stručnom i degustacionom pogledu. Upisala je potom londonski WSET School (Wine and Spirit Education Trust) i tada je poželela da osnuje Vinsku akademiju kako bi praktično nastavila edukacije, započete na Institutu za vinogradarstvo u Karlovcima,ali na višem nivou, za profesionalno usavršavanje somelijera, ali i ljubitelje vina.
– Imam utisak da su danas ljudi mnogo slobodniji da dođu na kruseve, nego pre deset godina – kaže Ljubica Radan. – U početku su to činili vrlo stidljivo, da li je razlog to što nisu znali šta ih očekuje, ili ih je bilo sramota da uče o vinu, ne znam. Danas vrlo lako odlučuju da načine taj korak, jer je sve poprimilo takve razmere da se očekuje da budeš upućen u vinske tajne. Na tržištu sada ima raznih sorti vina, pre svega domaćih proizvođača, ali i uvoznih. Oni ljubitelji koji uvide da im znanje iz te oblasti nedostaje, dolaze na kurseve. Interesantno je da su polaznici različitih profila. Uglavnom su to ljudi koji imaju izgrađene karijere, lekari, advokati, građevinari… baš široka lepeza profesija se tu može uočiti. Malo ima studenata, što me iznenađuje, pogotovo ih je malo s Poljoprivrednog fakulteta. Na kursevima se potvrđuje izreka da vino godine ne broji. Dolaze ljudi u poznim godinama da se obuče, oni koji imaju malu proizvodnju vina i hoće da saznaju detalje. To je bila i poenta. Ljudi su shvatili da ovde nije važno ko si i šta si, nego da naučiš nešto o vinu.
Kursevi i za ljubitelje, i za profesionalce
Pošavši od osnovne obuke za ljubitelje vina, Ljubica je u međuvremenu pod okriljem Vinske akademije Srbije stigla do nivoa na kojem nudi čitavu paletu kurseva, što profesionalnih WSET, od polaznog do trećeg nivoa koji se održavaju na engleskom jeziku, sertifikovanih i priznatih u celom svetu, do onih za ljubitelje.
– Drago mi je da je veći procenat onih koji pohađaju iz želje da napreduju u struci kroz edukaciju – ističe Ljubica. – Puno mi znači i to što se polaznici prijavljuju na osnovu preporuka svojih prijatelja i poznanika koji su prošli kroz obuku. Manji je broj onih koji su pretraživali po internetu i na taj način došli. Najlepše od svega jeste da su reakcije vrlo pozitivne. I oseti se da je zadovoljstvo iskreno. Nemam sumnje u sebe ni u svoje saradnike, jer im zaista prenosim ono što znamo. Sigurna sam da su dobili više znanja nego što su očekivali. Ko god dobije WSET seritifikat mnogo samouverenije izlazi s obuke i ide dalje.
Ljubica Radan kaže da među sadašnjim generacijama polaznika ima sve manje zabluda kada je reč o vinima, ali da je i dalje prisutna ona u koju veruje značajan broj njih – da su arome u vinu dodate. Kada im se objasni da to nije tačno i kako one dospevaju u vino, bivaju iznenađeni odgovorom.
– Dosta se dobro pokazuju na degustacijama na slepo, što je deo završnog ispita – objašnjava Ljubica. – Ne insistiramo na preciznosti u prepoznavanju sorti, ali i tu postižu dobre rezultate. Suština je da znaju da opišu vino i ocene kvalitet. „Najtanji“ su u degustacijama. Sve mogu da pročitaju – i o karakteristikama sorti, i o načinima serviranja vina, ali ih uvek brine degustacija. Najveća enigma im je šta je to telo vina, šta su tanini, kako kiseline osetiti, a kako arome… Na to puno polažemo i puno se vremena za to izdvoji. Zato se i dosta različitih vina proba, ali je neverovatno kako se brzo i to prevlada. Posle samo tri dana početnog kursa za ljubitelje vina u tome polaznici bivaju znatno sigurniji. Bitna je teorija, kao i u svemu, da bi uživanje bilo potpunije. Teorija koja prati degustaciju je neophodna. Samo u tom slučaju je cilj ispunjen.
Ko voli vina, neka uživa na pravi način
Dok je u svetu, po Ljubičinim saznanjima, i ranije bilo kurseva, na našim prostorima se oni u poslednje vreme sve više pojavljuju, ali ne makar kakvi. Opstaju oni profesinalni i kvalitetni, jer su mnogi u početku mislili da s nešto znanja koje su stekli mogu da podučavaju druge, ali se pokazalo da je to kratkog daha.
– Primetila sam da postoji zainteresovanost za ovu oblast i opšte poznavanje vinske kulture na vinskim događajima i restoranima. Moja želja i cilj je bio da edukujem te ljude – da, ako vole vina, na pravi način i uživaju u njima. Sigurna sam da smo Vinska akademija i ja, kao i ostali koji su se bavili time, doprineli tome. To je urodilo plodom. Od trenutka kada sam počela da se bavim edukacijama do danas, vidimo da je otvoreno puno vinarija, puno mladih je završilo ili je pri kraju studija vinogradarstva i vinarstva, što govori o tome da imamo potencijal i mesta za ostanak u zemlji da se radi u struci. Vidan je napredak, ali uvek može bolje. Za mene je ovo najlepši posao na svetu zato što nije jednoličan i tera vas da stalno učite i saznajete nove stvari. Vino je piće s kojim nikad niste načisto. Stalno je drugačije, nešto krije i navodi vas da to otkrijete. Ako se pogleda unazad, vino je od nastanka, vekovima bilo veliko i značajno piće i ostalo takvo da današnjeg dana. Pored proizvodnje vina kojom se bavim, ova edukacija mi je nešto u čemu uživam. Osluškujem potrebe polaznika, od njih dobijam saznanja kako razmišljaju, šta ih interesuje i to mi puno pomaže kada je reč o samoj proizvodnji vina. Tako se doznaje i šta je to što je trend u određenom trenutku, šta kao potrošači žele, a šta ne.
Vinska akademija je ove godine načinila iskorak iz sfere profesinalne i edukacije ljubitelja vina, organizujući u februaru s Asocijacijom somelijera, vinara i vinogradara nekoliko predavanja o savremenim pristupima proizvodnji vina, kao i konferenciju na temu digitalizacije u poljoprivredi. Polaznici su imali priliku da čuju koji su to moderni načini prodaje vina putem onlajn platformi, kao i da ih probaju.
Polaznici nisu samo iz Srbije
Statistika Ljubice Radan govori da je više polaznika iz redova ljudi koji žele da se profesionalno obrazuju i usavršavaju. Procentualno izraženo – 60 prema 40 odsto. To su uglavnom ljudi koji rade na velikim kruzerima i žele da nastave time da se bave, a kurseve pohađaju kako bi obogatili znanje i osigurali sebi bolje pozicije i ostanak u inostranstvu. Polaznici nisu samo iz Srbije. Čak je među njima bilo polaznika iz Italije i Turske. Na profesionalnim kursevima više je muških polaznika, dok u onim za ljubitelje ima više žena. Međutim, Ljubica tu ne vidi zakonomernost i kaže da su oba pola jednako zastupljena.
