Piše: Zorica Dragojević
Kaže za sebe da je ljuta Sremica, kad stane u „F“ sve vidi i sve čuje, sve zna. A ona, nit je ljuta, nit je baka sa sokaka, ona je Slavna Slavujević iz Šida, nasmejana iako je život nije mazio, preduzimljiva i nadasve maštovita. Izmaštala je ljuto sa slatkim, povezala je voće, začine i načine i osvojila srca potrošača. Negdašnja novinarka, nezaposlena od 2003. godine, našla je svoj put posut ružama, ali bukvalno, jer s ružom je sve krenulo.
– Pokušavala sam da se bavim raznim stvarima i sve je to imalo duži ili kraći rok trajanja. Nije se primilo. Negde krajem maja 2017. godine, Udruženje žena „Šiđanke“ organizovalo je Prolećni bazar cveća. Pozvale su me da učestvujem, ukoliko imam nešto što bi moglo da se izloži – seća se Slavna svog prvog pravog početka.
Sok, liker, žele i slatko od ruža kao prvi korak…
I baš taj prvi korak, koji drugi teško načine, njoj je bio i više nego lak. Sama činjenica da je bio maj mesec i da ima ruže od kojih se pravi slatko, olakšao joj je posao:
– Već sam pripremala slatko od ruža za svoje potrebe, a uz to sam, iskoristivši sve cvetove ruža, napravila sok, liker i žele. Tog nedeljnog popodneva nešto se prodalo i malo smo se družili. Posle bazara otišla sam do restorana sa drugaricom da proslavimo taj pazar. Susret s bajkerima i njihov poziv na „Erdevičku kulenijadu“ koja se održavala već naredne subote, bio je moja nova prilika.
Naša sagovornica se kroz smeh priseća iznenadnih druženja i – poziva za pozivom. Slavnina sremačka čast nije joj dozvolila da se pred žestokim bajkerima pojavi s ružom.
– Nisam mogla da se uz bajkere, žestoke momke koji su prodavali neko točeno pivo i vino, kuvali pasulj, pojavim sa cvećkama. Te noći mi je palo na pamet da bih mogla da napravim slatko od ljutih papričica.
Naravno, sledećeg jutra sam otišla u Maksi i kupila sve papričice koje sam tamo našla – dodaje. Tih 18 papričica, jer više nije bilo, pokrenulo je njenu kreativnost i želju da iz gotovo ničega, s početnim kapitalom od 2.000 dinara, stvori nešto.
…slatko od ljutih papričica pun pogodak
– Napravila sam probnu turu, što se svidelo svima koji su je degustirali. Za tu subotu sam napunila 40 teglica i na Kulenijadi sam privukla priličnu pažnju, jer sam istakla natpis „slatko od ljutih paprika“, što je posetiocima bilo zanimljivo. Mnogo njih se smejalo, mnogi nisu hteli da probaju, većina onih koji su probali su i kupili, neki tek radi štosa – s oduševljenjem se seća Slavna.
Ne preteruje, jer ne želi da ispituje prag nečije tolerancije na ljutinu, već nastoji da kupcima pruži čist hedonizam. Ona određuje, ona kombinuje i stvara, a kupci veruju njenom ukusu.
– Kako koju novu voćku stavim u proizvodnju, tako tražim ukus koji njoj odgovara. Nije dovoljno samo sastaviti voće, ljutu papriku i šećer. Svaki džem ima svoje začine, i to zavisi od voća. Nije isti onaj koji se stavlja u šljivu i ljutu papriku, kao onaj koji se stavlja u malinu ili jagodu. Džem od ljutih paprika bez začina bio bi amorfna masa ukusa slatkog ajvara. Početak svakog novog džema iziskuje probe i konsultacije. Tajna pravog ukusa krije se u onom „i začini“, što na svakoj teglici piše. Nekima to nije dovoljno ljuto, ali ja ne pravim ekstremne ukuse, težim da sve bude – jestivo ljuto, a ne jako ljuto – sasvim je određena.
Papreni džemovi potpuni hit
Ideja je očito pogodila cilj. Sada je trebalo misliti šta dalje – a to dalje nije bilo daleko. Kako koje voće je dospevalo, tako je Slavna ostvarivala svoje maštarije.
– Praveći džem od malina – nastavlja, – došla sam na ideju da probam kakav bi bio i u ljutoj varijanti. Oduševila sam se, to je bilo savršenstvo ukusa. S obzirom na to da ne jedem meso i da jedem puno sireva koje kombinujem s voćem i slatkim džemovima, mašta je proradila i krenulo je ozbiljnije da se radi.
Došla je na red i kajsija. Teško je ispričati kakav je to božanski ukus. Od teglice, do teglice, „ljuta“ Sremica stigla je i do Sremske Mitrovice i festivala „Vinski park“.
– To je bio potpuni hit. Definitivno najzanimljiviji – pohvalila nam se – bio je moj štand. Niko na našim prostorima do tada nije pravio ljute džemove.
Na zimu je došlo do eksplozije ukusa ananasa i pomorandže, pa kivija koji je dobila od lokalnog sveštenika i koji je savršen za kombinovanje sa svim vrstama sireva. Imao je jako dobru publiku. Na proleće je uvrstila ono što je prethodne godine propustila. Prvo jagodu, pa na jesen – zovu. Plod zove je prerađivala i u slatkoj, i u ljutoj varijanti, i kao slatko i kao džem…
I ljuto slatko od gljiva
I ne pravi Slavna samo džemove. Ima tu i drugih slatkarija, nikako običnih.
– Posle slatkog od ruža, pa ljutog slatkog od ruža, krenula sam s pravljenjem ljutog slatkog od različitih vrsta gljiva. Na meniju je prva bila gljiva goveđi jezik ili vučje meso, koja raste na panju hrasta. Mesnata je, jake arome i punog ukusa, divna za kombinovanje. Kako je to imalo vrlo lepu prođu, usledilo je i slatko od gljive šumsko pile. U međuvremenu, prijatelj koji se bavi tartufarenjem mi je predložio da probam nešto s tartufom. Krenula sam da kombinujem ukuse, a usput sam i pokazala da tartuf nije samo za bogate i da ne mora da bude preskup – kaže Slavna.
Vođena idejom da pravi nešto drugačije od ostalih, nešto što nećete naći u špajzu polovine naših domaćica, Slavna se latila ljubičica. Kaže nam da je teško raditi s ljubičicom. Naberete čudo neviđeno i stavite na vagu, a ona pokaže 40 grama. Od 14 do16 cvetova ljubičice staje u jedan gram…
Požalila nam se da svoje špecije ne može da prodaje u prodavnicama zdrave hrane, zato što nema mogućnosti da uradi deklarisanje. Bilo bi to za nju skupo, jer specijaliteta ima mnogo.
– Ne mogu da izdvojim jedan ili dva proizvoda za koje bih uradila deklaraciju. To onda ne bi bilo to, imam preko 25 ukusa u asortimanu i uvek može da se javi neki novi. Mojim idejama nikad kraja, samo nebo je granica – zaključuje Slavna Slavujević iz Šida
Najšarmantnije police na svetu
Kako bi sve što napravi bilo lepo upakovano na sajmovima, Slavna je izmaštala police od starih fioka.
– Pitala sam se kako da izložim teglice, a da to bude primećeno. Setila sam se da u garaži imam fioke od baba-tetkine spavaće sobe. Pravo je čudo što ih već nisam bacila, a sada sam ih odlično iskoristila. Fioke sam uspravila i napravila police, ali te police na njima su izgledale katastrofalno. Pokušavala sam bojom da zamskiram, nisam uspela i onda sam pribegla klasičnom ženskom triku – prilepila sam malo čipke i dobila najšarmantnije police na svetu. Kasnije sam od drugarice koja je izbacivala dečji pisaći sto dobila još dve fioke, koje su postale prelepe police, kao iz sremačkog špajza. Sa čipkama, naravno. Sada je to jedan lep izlagački element – element koji privlači pažnju kupaca.
