U našim klimatskim uslovima crni luk sazreva od kraja jula do sredine avgusta. Fiziološka zrelost, a to je faza kada je obrazovana klica i zatvoreni su sočni listovi, nastupa pre potpunog sušenja zelenih listova, dok su lukovice još uvek “žive”. Vađenje počinje kada polovina biljaka polegne.
Izvađene biljke treba u tankom sloju raširiti po parceli da bi se prosušile, “prebacile” svu nagomilanu hranu iz listova i lažnog stabla u lukovice i time povećale težinu i kvalitet i istovremeno formirale veći broj suvih ovojnih ljuski koje će ih štititi za vreme čuvanja. Ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, bolje je da se sa vađenjem sačeka pet do sedam dana da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da one sazreju u zemlji.
Sušenje pod strehom, na promaji
Za naše brdsko-planinske uslove ostavljanje lukovica u zemlji ili na parceli uvek je rizično jer dolaze dani, posebno noći, sa nižom temperaturom, češće su kiše, što dovodi do takozvane retrovegetacije i smanjenja kvaliteta. Zato se one odmah posle vađenja unose pod strehu ili šupu u kojoj je promaja, da bi se dosušile.
Vadi se mašinski i ručno. Sa malih površina, iz bašta, luk se vadi ručno i plete u vence. Oni se obese na promajno mesto, gde stoje najmanje jedan mesec, a može i duže. To je dobar način prosušivanja i dozrevanje luka.
Uspeh u čuvanju luka zavisi od mnogo činilaca, prvenstveno od zdravstvenog stanja lukovica, a važni su i temperatura i vlažnost vazduha u skladištu. Zatim, tu je sorta, od koje zavisi sadržaj suve materije. Lukovice dobijene od biljaka obolelih od plamenjače obično u sebi nose i miceliju gljive, koja se tokom čuvanja širi i izaziva truljenje. Zbog toga je važno da se posle vađenja, posebno sa malih površina čiji vlasnici nemaju hladnjače, lukovice pažljivo preberu, izdvoje one s nevidljivim ili sumnjivim znacima zaraze i ostave da se utroše u što kraćem periodu. Luk iz direktne setve najčešće je manje zaražen i pogodniji je za čuvanje. To je prednost luka dobijenog iz semena, ali, on ima i manu. To je manji sadržaj suve materije za oko dva procenta.
Prebrati još na njivi
Pravilo je da se pre unošenja u skladište – odmah na njivi, luk prebere. Odvoje se oštećene i bolesne lukovice, a kvalitetne razvrstaju po veličini – klasiraju se, svaka klasa prebaci u poseban džak i tek tada skladišti. Za čuvanje su najbolji plastični džakovi s rupicama, namenjeni baš za ovaj posao.
Sve ove poslove valja raditi veoma savesno. Treba imati na umu da svako okretanje i premeštanje lukovica stvara dodatna oštećenja, najčešće nevidljiva slobodnim okom, ali ona mogu loše uticati na dužinu čuvanja.
Svrha skladištenja crnog luka je da se produži vreme čuvanja i smanje gubici dok se ne potroši. Zbog toga je važno da u skladištu temperatura i relativna vlažnost budu što bliže optimalnim, a to su temperatura vazduha oko nule a relativna vlažnost od oko 85 procenata, i obavezna ventilacija. Najbolja su klimatizovana skladišta, ali ona su isplativa samo velikim – robnim proizvođačima.
Ne zaboraviti beli luk
Beli luk se vadi u fazi masovnog poleganja nadzemne mase. Nije preporučljivo da se sačeka da se nadzemna masa u potpunosti osuši. Tada će se teško vaditi, lukovice će se „izgubiti” na parceli, mnoge će se motikom ili plugom preseći… Pored toga, u slučaju da okiša, može doći do retrovegetacije, da se aktiviraju klice iz čenova i napravi šteta.
Jesenji beli luk bi trebalo da je izvađen još sredinom jula. Početkom avgusta na red dolazi prolećni. Zbog promenljivog vremena tokom proleća i leta ne bi valjalo da se luk čupa. Kako u kom regionu, nadzemni deo je već sada slabije vezan za lukovicu, i ako se čupa, samo bi on ostao u ruci a lukovica i dalje u zemlji. Zbog toga to treba raditi uz pomoć motike, ili na većim površinama – pluga.
Izvađen luk se suši na parceli ili, ako se najavi kiša, pokupi se i raširi u tankom sloju u nekoj šupi. Dan-dva kasnije se čisti – odvajaju se suvišni listovi, odsecaju koreni i nadzemni deo na kome se ostavlja desetak centimetara, ili se kompletan ostavi za pletenje venaca. Venci se obese na promajno mesto, na selu su najbolji prazni čardaci, i ostavi da se suši do berbe kukuruza. Tek tada se skidaju i unose u prostoriju u kojoj će biti zaštićeni od niskih temperatura i vlage.
Venci belog luka mogu da se čuvaju i u gradskim domaćinstvima. U ostavama se ukuca neki duži klin i na njega obesi venac, ali tako da glavice ne dodiruju zid. Luku valja ostaviti prostor da vazduh kruži oko glavica.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
