Porodični rasadnik s osamdesetogodišnjom tradicijom kalemljenja vinove loze i proizvodnje sadnog materijala, proizvede i kupcima isporuči oko 100.000 voćnih i loznih sadnica godišnje.
Zbog povećane tražnje, proizvode oko 30.000 sadnica dunja i savetuju one koji imaju dilemu šta da proizvode, da razmišljaju o dunji. U svetu je nema dovoljno, daje i sokove, i džemove, slatko, kompote, i rakiju, i sveža se jede, a lako se čuva, ne treba joj hladnjača.
Pod parolom ,,Zdravo voće svako hoće“ rasadnik Milojević u Ljubavi kod Kruševca godišnje, proizvede i kupcima isporuči oko 100.000 voćnih i loznih sadnica. Porodica Milojević duže od 80 godina bavi se kalemljenjem vinove loze i proizvodnjom sadnog materijala, kaže najmlađi predstavnik porodičnog posla Nikola Milojević (30).
- Još pre Drugog svetskog rata moj pradeda Vukoman i njegov otac poznavali su proizvodnju sadnog materijala i kalemljenje vinove loze. To se nekada prodavalo na pijacama. Osnivanjem zadruga 60-ih godina prošlog veka počelo se s izvozom kalemova na tržište tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Bila je otvorena kalemarska škola kod nas, pa se i moj pradeda obučio i počeo da proizvodi veće količine. Uz dedu Branka i oca Miroljuba, i ja sam naučio kalemljenje, a završio sam i Visoku poljoprivredno-prehrambenu školu u Prokuplju. Svoj rasadnik zvanično smo registrovali pre nekoliko godina – kaže Nikola.
Na oko dva hektara zemlje rasadnik proizvodi sadnice najtraženijih, ali i nekih retkih autohtonih sorti voća i vinove loze. Milojevići proizvode sadnice jabuke, kruške, šljive, kajsije, breskve, nektarine, trešnje, višnje, lešnika, oraha, badema, dunje, mušmule, vinove loze, ukrasnog voća (kivi, japanska jabuka kaki, aronija, ribizla, kupina, malina, dren, zova, crna ribizla, smokva). Tu su i stare sorte voća koje su otpornije na bolesti i štetočine i ne zahtevaju zaštitu hemijskim preparatima, kao što je jabuka petrovača, budimka, kolačara, kožara, šumatovka, kruška lubeničarka, ječmenka, kaluđerka, karamanka, višnja marela i oblačinska, trešnja đurđevka, vinogradarska breskva, domaća mušmula, domaći orah.
Dunja hit poslednjih godina
Na pitanje šta je najtraženije, naš sagovornik kaže da se naše tržište malo stihijski ponaša. Generalno gledano, šljiva čini 50 odsto proizvodnje. Uglavnom je to američki stenlej koji ide za sušenje, zatim čačanska lepotica i čačanska rodna koje su rakijske sorte. Ali, apsolutni hit poslednjih nekoliko godina je svakako dunja.
– Dunje nema dovoljno u Srbiji i postiže ekstra dobru cenu. Od nje se pravi rakija koja je tražena – kaže Nikola Milojević.
Proizvodnja sadnica dunja obavlja se u dva tipa kalemljenja.
– Prvo je klasično kalemljenje napolju, na njivi, u proleće koje se obavlja na već odškolovanim podlogama koje su jednu godinu bile u rasadniku, klasičnim engleskim spajanjem. Drugo je sobno kalemljenje u februaru ili martu na podlogu koja se skida s matičnih panjeva. Podloga za dunju, kao i za krušku i mušmulu, selekcionisana je francuska ba29. Daje jako stablo sa dobrim korenom, dosta je tolerantna na krečna zemljišta i daje dobar prijem sadnica u rasadniku – objašnjava Nikola.
Zbog povećane tražnje Milojevići godišnje proizvode oko 30.000 sadnica dunja. Nikola smatra da oni koji imaju dilemu šta da proizvode, mogu da razmišljaju o dunji.
– U svetu je nema dovoljno a to je voće koje daje i sokove, i džemove, slatko, kompote, i rakiju. I sveža se jede. Ima širok spektar upotrebe. Lako se čuva, ne treba joj hladnjača, komore – kaže ovaj mladi rasadničar.
Jabuka i kruška stagnira, mušmula raste
U stagnaciji je prodaja sadnica jabuke i kruške.
– Jabuka je do pre pet godina bila hit, ali poslednje dve godine pokazale su da gubimo tržište jabuka. Rusija, gde se ranije izvozilo, zasadila je svoje voćnjake. Iz naših rasadnika u Srbiji godišnje se izveze milion sadnica u Rusiju – ističe Milojević.
Egzotično voće se inače ne kupuje mnogo, i to ljudi najčešće uzimaju za svoje okućnice. Ali, raste kupovina mušmule.
– Mislim da će narednih godina mušmula biti interesantna jer postoji sve veća tražnja za ovim voćem. Nekada se mušmula prodavala od 30 do 50 komada godišnje, a sada i po hiljadu komada. Ljudi su počeli da ozbiljne površine sade mušmulom – primećuje Nikola.
U rasadniku sadnica najviše posla ima krajem sezone, u novembru, kada kreće vađenje, klasiranje, trapljenje i prodaja, kao i početkom proleća, kada krene priprema za kalemljenje i sâmo kalemljenje.
Kalemi cela porodica, angažuju i druge
– Kalemimo u martu i aprilu na licu mesta, u rasadniku, jer se u februaru završava sobno kalemljenje. Pripremaju se jednogodišnje podloge koje su jednu godinu školovane, znači posađeno je malo drvce, pa se u proleće kalemi. Skraćuje se desetak centimetara od zemlje i engleskim spajanjem se kalemi. Jedan kalemarski par, koji čine kalemar i vezivač, dnevno kalemi oko 2.000 sadnica. To traje desetak dana. Kalemljenje može da traje i po dva meseca, jer se malo ljudi time bavi. Mnogi od njih idu u okolne zemlje, čak i Holandiju i Rusiju. Kalemarske dnevnice su oko 5 centi po kalemu, tako da dobar kalemar može da zaradi stotinak evra dnevno, a u svetu i do tri puta više – objašnjava Nikola.
U porodici Milojević svi znaju da kaleme, Nikola, njegov brat Ivan i otac Miroljub, ali kako bi brže završili, angažuju i druge kalemare.
U rasadniku su sadnice intenzivno gajene, zalivane su, đubrene, pa je jača lisna masa. U novembru se lišće skida ručno, a posle desetak dana, kada se biljka smiri, kad prestanu sokovi, počinje vađenje sadnica.
Jedna od kultura koja zahteva najviše faza u proizvodnji je vinova loza.
Najviše se traži tamjanika
– Od pripreme podloga i kalem grančica, do stratifikacije i na kraju prporenja, to je proces od više od desetak operacija koje treba obaviti da bi se dobio kvalitetan i zdrav kalem vinove loze. Primenjujemo potpunu agrotehniku, kao što je zalivanje, redovno đubrenje, kultiviranje, hemijska zaštita. Loza koja je dobro zaštićena daje rezultate, a to je kvalitetna sadnica koja će u nekom vinogradu trajati 40 ili 50 godina i davati rod. Prporenje se radi u proleće, oko 1. maja, i najbolje bi bilo da tada temperatura napolju bude oko 20-ak stepeni, bez kiša. Procenat prijema je oko 90 odsto, što je u rasadničarskoj proizvodnji loznih kalemova dobar rezultat. Do polovine septembra se loza navodnjava, a zatim kreće zrenje, list vraća sokove i za oko dva meseca bude spreman za vađenje – kaže Nikola Milojević.
Milojevići imaju više od deset sorti vinove loze, kako vinske, tako i stone.
- Među vinskim dominiraju domaće selekcije vranac i smederevka, kao i bela i crna tamjanika. Imamo i francuske sorte, kao što su kabernei. A što se tiče stonih sorti, tu su hamburg, kardinal, muskat italija, afus ali. To su sorte grožđa koje gotovo nikada neće izaći iz proizvodnje kod nas, jer ih kupci traže. Imamo i nove sorte – moldavija i bela lasta koje su interesantne jer traže manje hemijske zaštite pa su popularne za hobi vinogradare. Osim što su kvalitetne i ukusne za jelo, ne zahtevaju prevelik rad po pitanju zaštite. Crna moldavija je otporna, stiže krajem septembra, a može da se čuva u gajbicama do decembra. To je moja omiljena sorta i imam je u svom vinogradu. Nije među traženijima, ali ima perspektivu – navodi Nikola.
Najviše se traži bela i crna tamjanika. Poslednjih desetak godina ove domaće autohtone sorte doživele su ekspanziju u vinarstvu. Milojevići godišnje prodaju između 10.000 i 20.000 kalemova.
– Sve naše loze su kalemljene na podlozi Kober 5bb. Izuzetno je jak koren, bez problema uspeva na svim peskovitim, teškim, glinastim i slabo propusnim zemljištima. Sve naše sadnice mogu da se sade i u suvom gajenju – kaže Milojević.
Ovaj mladi rasadničar od stonih sorti preporučuje kardinal, muskat hamburg, aful ali, muskat italija, i otporne sorte belu lastu i moldaviju. Od vinskih sorti preporučuje rizling, smederevku, vranac i prokupac, a od stranih kaberne, kaberne frank, šardone, rajnski ili italijanski rizling.
Korov, suša i štetočine glavne smetnje
Oko proizvodnje sadnica ima izuzetno puno posla i možda je to jedan od razloga što rasadničarska proizvodnja nije toliko raširena u Srbiji. To je osetljiv posao i traži dosta znanja i iskustva.
– Ljudi koji žele da se amaterski bave proizvodnjom sadnica, kažu da su sve uradili kako treba, a kada im ne uspe, pitaju se zašto. Da bi sadnica bila dobra, treba zadovoljiti nekoliko faktora. Prvo, da nema korova, drugo je navodnjavanje i treće hemijska zaštita. Korov i suša ne dozvoljavaju korenu da raste, a štetočine kao lisne vaši i grinje, smanjuju porast sadnice – objašnjava Nikola.
I pored toga što je posao težak, Nikola Milojević navodi da se rasadničarstvo isplati, jer sa relativno male površine može da se uzme dosta novca. Po jednoj sadnici zarada je do 50 odsto, iako dosta ode na radnu snagu i ručni rad rasadničara. Cene sadnica zavise od sorte i količine, pa je tako sadnica dunje 200, a oraha 1.500 dinara.
Jelena Lukić
Bugarske sorte potiskuju domaću dunju
U rasadniku se gaje četiri sorte dunje – leskovačka, vranjska i dve nove bugarske sorte – hemus i trijumf. One imaju predispoziciju da su tolerantne na erviniju, bolest koja je uništila dunje u Srbiji. Domaće sorte su nešto osetljivije na tu bolest. Zato hemus i trijumf zauzimaju njihovo mesto u gajenju dunja u Srbiji. Plod dunje bugarskih sorti je krupan, žut, mirisan, ima meku teksturu, sličnu jabuci, pa je dobra i za konzumnu upotrebu, a ne samo za preradu u sokove, džemove i rakiju.
Zašto naši rasadničari „beže“ u Bosnu
– Subvencije države za sadnice iznose 5 do 6 dinara po komadu. U svim okolnim zemljama je deset puta više nego kod nas, ali se dobro što uopšte daju. Do pre nekoliko godina rasadničarska proizvodnja nije bila prepoznata kao poljoprivredna delatnost i nije bilo nikakvih subvencija. Maksimum subvencija je 600.000 dinara. To je malo u odnosu na ulaganja. Zato dosta ljudi iz našeg kraja seli proizvodnju u Bosnu, gde su povoljnije subvencije – navodi Nikola Milojević.
Stubasta jabuka – ukras koji rađa
– Stubaste jabuke spadaju u dekorativno voće, ali daju i plod. Popularne su jer su praktične za male okućnice, na metar staju dve sadnice koje za pet do šest godina mogu da rode i desetak kilograma jabuka po stablu. Otporne su na bolesti, laka je rezidba. Jabuka se kod nas proizvodi na tri podloge M9, M26 i M106. Stubaste forme kaleme se na podlozi M106, koja daje jaka stabla i ne traže navodnjavanje i špalire. Kod drugih jabuka obično kombinujemo M9 i M106. Kod podloge M106 stabla kasnije ulaze u rodnost, od šeste godine, ali su dosta bujnija i otpornija na suše. Domaći asportiman je uglavnom na toj podlozi. Kod podloge M9 stabla rađaju od druge-treće godine, ali traže zalivanje, stubove i žicu – navodi Nikola Milojević.
