Podsetimo, cena dizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva ograničena je na 179 dinara po litru na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS).
-Distribucija goriva po ovoj ceni je veoma problematična jer u većini seoskih sredina ne postoje NIS-ove benzinske stanice. Seljak treba da prelazi po 30-40 kilometara u jednom pravcu da bi natočio gorivo i pri tom izgubio nekoliko sati vremena. Smatramo da je sada za rešavanje ovog problema kasno za neke šire zahvate, ali predlažemo da gorivo po ovoj ceni poljoprivrednici mogu da nabave na svim benzinskim pumpama, a da se uradi neki vid refundiranja, kazao je Vojislav Mrkšić, član UO Zadružnog saveza Vojvodine i direktor ZZ “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja.
On je izneo mišljenje članica ZSV da je ova mera izrečena kratkoročno i da se očekuje drastično povećanje cena goriva ali i apel da se akciza na dizel gorivo za poljoprivredu trajno umanji od strane države u onolikoj meri koliko je to moguće kao i da se pokriju sve obradive površine, a ne samo 20 hektara po gazdinstvu.
I ako je cena merkantilne robe znatno visa u odnosu na predhodne godine, kada su zadrugari zajeno sa svojim kooperantima podvukli crtu i uračunali cenu repromaterijala, amortizacije, zakupa poljoprivrednog zemljišta, otplate kredita, poreza i drugih nameta, zaključili su da poljoprivreda više ne može da izdrži ovako visoku cenu energenata.
Kada se, u poslednje vreme, priča o subvencijama uvek se pominje da je poljoprivredniku umesto predhodne 4.000 dinara uplaćeno 8.000 dinara po hektaru. Ali, ne treba zaboraviti da se to, bez obzira na veličinu gazdinstva, odnosi na svega 20 hektara. To važi i za fizička i za pravna lica koja su registrovana kao poljoprivredna gazdinstva.
-Sem toga, zabrana izvoza kukuruza, pšenice i brašna nanosi nam veliku štetu, čak može dovesti u pitanje i dalje poslovanje mnogih zadruga i individualnih poljoprivrednih gazdinstava jer smo svi kreditno zaduženi, a kredite treba i servisirati baš kao i porez , treba isplatiti lične dohotke zaposlenima u zadrugama … Sam servis pravnog lica izuzetno je skup. Delimo mišljenje da ćemo zbog ove mere izgubiti i tržište što je jako opasno. Ova mera zabrane naše kupce će okrenuti ka drugim dobavljačima, poručuje Mrkšić.
Kao sledeći problem on navodi neblagovremeno pražnjenje skladišnih prostora uz napomenu da će nova žetva brzo doći, a prodaju prošlogodišnje robe treba ugovoriti, robu isporučiti, skladišta očistiti, remontovati, dezinfikovati i spremiti ih za lagerovanje novog roda.
ZZ “Mrkšićevi salaši”, osim primarne poljoprivredne proizvodnje obavlja i druge delatnosti. Jedna od njih je i pekarska proizvodnja. Direktor ove zadruga podseća da je fakturna cena hleba 36,86 dinara. Od države dobija brašno i do sada su uspeli da refundiraju svega 38 odsto količina.
-A to znači da mi moramo da angažujemo svoja sredstva da biso kupili i svakodnevno na tržište isporučili ovaj “uredbeni” hleb. Sem toga, brašno koje dobijamo je lošijeg kvaliteta i moramo ga mešati sa onim boljeg kvaliteta da bi mogli napraviti dobar hleb da ne bi narušili ugled svog poslovanja i izgubili tržište. Molimo državu da konačno uvede socijalne karte, da se cena hleba više ne bi lomila preko poljoprivrede i leđa poljoprivrednih proizvođača, apeluje Vojislav Mrkšić.
Uzimajući u obzir činjenicu da u sklopu ove zadruga postoji i klanica, on ukazuje da, sem ograničenja cene hleba, postoji i ograničena cena svinjskog buta. Zagonetno je pitanje od kad je ta kategorija socijalna.
-Nedavno smo na našoj benzinskoj stanici imali rasprodaju goriva. Zatečene količine morali smo da pustimo u promet, i to po cenama koje su bile ispod nabavnih. A sve ovo ukazuje da smo višestruko pretrpeli štetu i brine nas da li ćemo u narednom periodu moći da isplatimo lični dohodak našim radnicima, da li ćemo moći da servisiramo kredit. Molimo i aplujemo da država neke mere pod hitno ukine, da se pšenica izvozi normalno, a mogu se uvesti prijave količina koje prodajemo izvoznicima i na taj način uvesti kontrolu nad količinama koje se izvoze.
Prema Mrkšićevim rečima, ova mera neće doneti dobro nikome. Obaranje cena i državi nanosi štetu jer manja fakturna cena znači i manji PDV. Iz te razlike koliko će država manje naplatiti poreza može platiti višu cenu pšenice ako joj treba da dokupi za Robne rezerve.
Piše: Jasna Bajšanski
