Pre deset godina Gordana Stanković je odlučila da, čim bude u prilici, promeni način života. Razlog je bila bolest. Želja za promenom bila je velika, a idealna prilika ukazala se 2015. godine kada je, uz podršku porodice, kupila četiri hektara zemlje u okolini Aranđelovca. Pune dve decenije niko tu nije kročio. Parcela zarasla u samoniklu šumu i šipražje samovala je i čekala da je se neko seti. Gordana je tu videla zasad voća mada nije bila sigurna kojeg. Posla je bilo mnogo. Valjalo je prvo dovesti kompletnu infrastrukturu do njive, a zatim je počelo krčenje i priprema zemljišta.
– Analizu zemljišta sam uradila pre sadnje, a cilj mi je bio da znam šta na njemu sigurno uspeva. Zemljište spada u kisela i zbog toga sam se dvoumila između borovnice i aronije. Borovnica je zahtevnija za proizvodnju, ima nežan koren, a na mojoj njivi zemljište je glinovito i tvrdo kada je sunčano i toplo. Sem toga, čim je parcela uzorana, pojavile su se krtice koje jako smetaju borovnici. Tako je izbor pao na aroniju – počinje priču o svom novom životu Gordana.
Nema bolesti, pa se i ne prska
Na opredeljenje za aroniju uticalo je i saznanje da je reč o jednoj od najzdravijih biljaka koja se koristi za ishranu čoveka, a za koju se na našeim meridijanima saznalo relativno skoro. Sem toga, aronija ne zahteva mnogo nege i brige. Svoju stalnu adresu na njivi opasanoj šumom našlo je 3.200 sertifikovanih sadnica. Pošto je Šumadija valovita, sadnice koje su se oslanjale na šumu prve dve godine su slabije napredovale ali su odjednom, pružajući se ka zracima sunca, izrasle. One koje su u početku bile najbolje kao da se nisu mnogo potrudile da narastu.
Između redova je posejala belu detelinu koja obogaćuje zemlju azotom. Sve što je potrebno uraditi je da se pokosi tri puta godišnje, ne napadaju je bolesti i štetočine. Ne prska se, lako se neguje, svake četvrte ili pete godine moraju se odstraniti neke grane da bi se održao špalir, odnosno da aronija ne raste baš kako ona hoće. Stankovićeva je odmah ušla u program organske proizvodnje, pa je prošle godine dobila sertifikat da je ovo voće gajeno u skladu s organskim principima. Od 2017. godine u zasadu se nalazi sistem za navodnjavanje kap po kap i koristi se voda iz bunara koja se kontroliše. Dubina bunara je više od 100 metara, a opština Aranđelovac je poznata po kvalitetnim vodama. Analize se uvek prikazuju sertifikacionoj kući kada njeni stručnjaci dođu u kontrolu. Formirana je i retenzija koju porodica, osim za navodnjavanje, u vrelim letnjim danima koristi i kao bazen za kupanje.
Prošle godine ostvaren je rod od oko četiri tone po hektaru, a očekivanja od ove godine su između osam i devet tona. To zavisi od vremena. Kao primer, Gordana navodi prošlu godinu kada su posle obilnih kiša počela velika isparenja zemljišta. Plodovi na gornjim delovima žbuna počeli su da se ukuvavaju. Grane koje su se povile u belu detelinu ostale su netaknute. Punu rodnost aronija dostiže u šestoj i sedmoj godini.
Biljka budućnosti
Prošle godine, zajedno sa suprugom, Gordana je počela da razmišlja o preradi aronije. Cilj im je bio da od jednog relativno oporog ploda, naprave hranu koja bi bila prijemčiva čoveku, a da se ipak ne naruše osobine aronije koje su veoma značajne za ljudsko zdravlje. Kaže da to mora da uradi iz dva razloga. Prvo, reč je o organskom proizvodu koji ima sertifikat koji nije lako dobiti, a drugo, sve dok ne bude imala prinos od 30.000 kilograma po hektaru i pozitivno poslovanje, mora da održava imanje.
– Da bih to postigla moram da imam novca, a da bi imala novca moram da uđem u preradu. Nadam se da ćemo ove godine i preradu prilagoditi tako da ceo proces potpada pod organsko. I ovo nije nimalo jednostavno. Probali smo razne recepte, bacali materijal, angažovali tehnologa… Sada pravimo matični sok od aronije i verujem da će ove godine biti sertifikovan. Sok je pravljen po receptu tehnologa i sadrži fruktozu i vitamin C. Ove godine probaću da aroniji dodam organsku jabuku i takođe vitamin C. Pravimo i namaz koji je nešto izeđu slatka i džema. Na kilogram aronije dodajem samo 300 grama šećera. Da bi se poboljšao ukus dodajemo malo šljiva i malo začina. Namaz se pasterizuje i zbog šećera ne može se svrstati u organski proizvod. Sada smo našli neku meru ali to nije kraj – kaže Gordana.
Stankovići se nadaju da će u narednom periodu i u godinama koje dolaze pre svega završiti izgradnju objekta za preradu i za potrebe imanja i nastaviti dalje u nastojanju da sve vrednosti ove biljke što više približe ljudima. Čvrsto veruju da je svakom čoveku, zdravom ili narušenog zdravlja, potrebna aronija u svakodnevnoj ishrani. Naša sagovornica kaže da ne odustaje lako, posebno jer je sigurna da je aronija biljka budućnosti i da je njen proizvod dobar. Misli da je ključ uspeha posvećenost, upornost i rad i nada se da će u tome i uspeti.
Najbolji čistač tela i uma čoveka
– Nemojte zaboraviti da je aronija posađena i na teritoriji Černobila, kao i da je predloženo da se posadi na jugu Srbije radi čišćenja zemljišta koje je kontaminirano bombama sa osiromašenim uranijumom – podseća naša sagovornica. – Od kada moja porodica i ja gajimo i jedemo aroniju, izbegli smo gripe, kijavice, alergije, nazebe i viruse od kojih smo pre toga ozbiljno bolovali. U eri kompjutera i interneta o lekovitosti aronije svako zainteresovan može mnogo saznati „pritiskom na dugme“. Ali pitanje je da li smo dovoljno disciplinovani da je uvrstimo u svakodnevnu ishranu jer njen plod nije sladak kao borovnica, jagoda, jabuka… Trebalo bi da znamo da je aronija najbolji antioksidant, najbolji čistač tela i uma čoveka: 100 grama sveže aronije sadrži oko 16.000 ORKA, odnosno jedinica za merenje antioksidativnog kapaciteta, dok borovnica sadrži oko 2.400 jedinica, jagoda 1.540, malina 1.220 jedinica. A čoveku je potrebno samo 20 do 30 grama aronije dnevno – poručuje naša sagovornica.
Na pitanje da li se može lepo živeti od proizvodnje aronije, Gordana kaže da sada ne zna odgovor i da je kod njene porodice više reč o načinu života nego o sticanju kapitala preko mere. Sem znanja koja se odnose na samu biljku, način gajenja, pravila organske proizvodnje, prepoznavanja potreba biljke, da bi se uspelo, mora se imati i sposobnost za trgovinu i marketing.
– Da li je nužno da jedno domaćinstvo ima sve te sposobnosti i znanja da bi uspelo? Jeste, nužno je. Ali je pitanje da li sva ta znanja i sposobnosti može imati jedan čovek. Naravno da ima ljudi koji imaju sposobnosti, interesovanja, vremena i znanja za sveobuhvatan način rada. Ja ih nemam, jer smatram da se za svaki pojedinačni posao koji se zove „od njive do trepeze“ uče i škole, a ja ih nemam sve. Možda suviše ozbiljno shvatam svaki posao kojeg se latim. Nekada su postojala preduzeća koja su se bavila isključivo trgovinom ili izvozom. Nisam sigurna da i danas postoje, bar ne na način kako se nekada poslovalo. Osnovni problem kod malih poljoprivrednih gazdinstava kakvo je naše, jeste da njihov proizvod stigne na sto potrošača. To je prilično dugačak „lanac“, često nekorektan, ucenjivački ili nedostižan – kaže Gordana.
Zbog toga su Stankovići, pored svih teškoća, problema, iznenadnih ničim izazvanih „čuda“ koja stižu sa raznih strana, odlučili da njihovu malu borbu vode pažljivo do „pobede“, oslanjajući se na sticanje novih znanja, na dobre ljude, dobre savete, blagodeti imanja, uz zahvalnost na mogućnosti da gaje i brinu o aroniji.
– Eto tako se jedan advokat sa asfalta da bi sačuvao zdravlje pretvorio u poljoprivrednika. A zahvaljujući dobroj energiji koju pruža rad na zemlji i sa zemljom i biljkama, okolnoj šumi i vetru koji leluja žbunove aronije, taj advokat je našao oslonac, motiv i želju da i drugima približi značaj i važnost brige o sebi i nalaženje mere za sebe. Ja sam je našla i ostvarujem je uz podršku i pomoć supruga, dece i prijatelja – sa osmehom završava jednu i započinje dugu priču Gordana Stanković.
Sveto drvo Navaho Indijanaca
Iako je aronija poznata i pod nazivom „sibirska borovnica“, njeno poreklo zapravo se vezuje za istočne delove Severne Amerike. Indijanci su odlično znali koja sve lekovita svojstva ima ova žbunasta biljka, te su je koristili i kao hranu i kao lek. S obzirom na to da se plodovi aronije dugo zadržavaju na grmu i pri tome se ne kvare, severnoamerički Indijanci su se njima hranili. Takođe, sušili su ih, a zatim ih mleli i kao takve mešali sa sušenim mesom i životinjskom mašću. Tokom zime sušeni plodovi su bili hrana, ali i lek protiv crevnih i želudačnih bolesti, poput dijareje. Osim plodova, američki starosedeoci kao lek su upotrebnjavali i koru i list aronije. Tokom leta bi ih sušili i od njih pripremali čaj za zaustavljanje krvarenja iz rana i protiv dijareje. Prokuvavanjem grančica dobijao se veoma crn čaj oporog ukusa koji se koristio protiv groznice. Čajevi od kore ili korenja koristili su se protiv malarije, kašlja, tuberkuloze, stomačnih bolova i crevnih glista. Takođe su korišćeni za podsticanje apetita, ali i kao sedativi. Plodovi su služili protiv upala, čireva i rak-rana. Indijanci su drvo aronije upotrebljavali i za konstrukciju šatora, kao ražanj, za pravljenje lukova i strela, mašica za džaranje vatre, lula, štapova za kopanje. Kod Navaho Indijanaca aronija je bila sveto drvo, a od nje su pravili molitvene štapove. Evropski doseljenici u Severnu Ameriku ovu biljku koristili su prilikom pravljenja sirupa, želea, džemova, sosova i vina. Sada na ovom kontinentu žbunovi aronije najčešće služe kao ukras, pre svega zbog njenih prelepih belih cvetova i jarkocrvenih listova tokom jeseni, zatim kao vetrobrani oko imanja i kraj puteva, za kontrolu erozije, stabilizaciju padina i kao poboljšanje staništa divljih životinja.
Aronija za sladokusce
Osim u sokovima, želeima, vinima i džemovima, aronija je i veoma interesantan sastojak različitih poslastica. Njen opori ukus u kombinaciji sa drugim namirnicima daje pomalo neobičnu i u svakom slučaju interesantnu aromu.
Kolač sa ovsenim pahuljicama: sastojci su 1 kiselo melko, 2 šolje brašna, 1 šolja šećera, 2 jaja, 1 kašičica sode bikarbone, 2 kašike ovsenih pahuljica, 3 kašike aronije, ½ banane i 1 kašičica kakaoa. Proprema se tako što se u kiselo mleko stavi soda bikarbona da nadođe. Umutiti jaja sa prstohvatom soli i sjediniti ih sa kiselim mlekom. Dodati šećer i dobro ga umutiti dok se ne rastopi. Viljuškom ispasirati bananu i sjediniti je sa smesom. Ovsene pahuljice pomešati sa aronijom. Odvojiti manji deo smese i u njega staviti kakao. U zamašćen kalup za kuglof sipati smesu sa kakaom i na nju poređati aroniju. Odozgo sipati žutu smesu. Kolač 10 minuta peći na umerenoj temperaturi, a zatim temperaturu smanjiti i nastaviti pečenje. Za prirpemu ove poslastice ukupno je potrebno sat vremena i od nje se dobije 10 porcija.
Palačinke: Ako više volite palačinke i želite da one spadaju u kategoriju zdrave hrane, uvek ih možete praviti od mešavine brašna heljde, spelte, raži, ovsa i naravno filovati ih džemom od aronije koji se može kupiti u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
