Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Prošla godina je za povrtare bila veoma izazovna, jer su zbog nepovoljnih klimatskih uslova brojne povrtarske vrste podbacile u prinosima, pogotovo kupus i krompir. Pred njima je nova sezona, a pitanje je šta i gde još sejati ovog proleća i pritom ostvariti materijalne i finansijske dobitke. U šta vredi ulagati, na šta obratiti pažnju, šta se isplati na ovom prostoru i u ovim uslovima – pitanje je na koje nije lako dati odgovor.
Za povrtarske vrste s malim i umerenim zahtevima za uslovima uspevanja prošla godina bila je veoma teška. Imale su kritični period do prve polovine prve dekade juna, a onda nagli porast temperature praćen jakom sušom, koja je praktično trajala sve do prvog mraza polovinom oktobra. Ovi nepovoljni uslovi značajno su smanjili prinos, ali i kvalitet većine povrtarskih vrsta. Početak godine pravo je vreme za donošenje odluke šta i kako sejati i na koji način organizovati proizvodnju povrća u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora, ali i na otvorenom polju: u proizvodnji u bašti, na okućnici, u njivskoj proizvodnji, za potrebe pre svega zelenih pijaca i kvantaša, ali i u intezivnoj proizvodnji na velikim površinama, za potrebe plasmana u lancima megamarketa, za potrebe prerađivačke industrije i za izvoz.
Gde je čije mesto u plodoredu
Proizvodnja povrća je dugoročan porodični komercijalni posao, koji zahteva ozbiljna ulaganja, ozbiljno planiranje strukture setve, isključivo na bazi plodoreda. U povrtarstvu je, da bi se mogao planirati broj gajenih vrsta u intenzivnoj proizvodnji, potrebno svesti broj vrsta na četiri ili pet glavnih i ne više od dve-tri naknadne kulture, kako bi profesionalni proizvođači mogli biti konkurentni u ovoj proizvodnji. Na prvo mesto u plodoredu, od ukupnih površina četvrtina bude paprika, paradajz, neke od kupusnjača, krompir. Ovakav izbor odnosi se na celu Srbiju i region, s tim da su pojedine kulture značajnije za zemljište Vojvodine, gde postoji izraženiji industrijski karakter proizvodnje za svežu potrošnju i industrijsku preradu, za razliku od ostatka Srbije, dakle zapadne Srbije i Šumadije, južne i jugoistočne, gde je proizvodnja više njivska, manjeg intenziteta, pre svega za svežu potrošnju u domaćinstvima i snabdevanje zelenih pijaca i kvantaša.
Na drugo mesto u plodoredu treba planirati povrtarske vrste iz grupe lukovičastog povrća, pre svega crni i beli luk, ali je u poslednjih dvadesetak godina nezaobilazan i praziluk, doduše, na nešto manjim površinama. Ove vrste jako dobro reaguju na produžno dejstvo organskih đubriva, korišćenih kod kultura koje dolaze na prvo mesto u plodoredu, i u takvom plodoredu i uslovima, čak i u situaciji izraženog abiotičkog stresa izazvanog ili ekstremno visokim temperaturama ili prohladnim vremenom praćenim obilnim padavinama, dugoročno gledano, obezbeđuju stabilne prinose.
Na treće mesto u plodoredu dolaze vrste iz grupe korenastog povrća, kao i lisnatih vrsta. Iz grupe korenastih, za nas je zanimljiva mrkva, peršun, paštrnak, celer, rotkvica, cvekla, rotkva crna i bela, a iz grupe lisnatih povrtarskih vrsta na treće mesto u plodoredu dolaze salate, spanaći, nebitno je da li za svežu potrošnju ili za potrebe prerađivačke industrije. One su na trećem mestu jer imaju jako male zahteve za đubrenjem azotom i dobro reaguju na produžno dejstvo organskog đubriva, unetog pod kulture koje dolaze na prvo mesto. Takođe, ovako proizvedeno povrće je s niskim sadržajem štetnog azota, odnosno, nitrata i nitrita, čime se ostvaruju visok kvalitet i stabilni prinosi.
Na četvrto mesto, dakle na preostalih 25 posto površina, uvek treba planirati leguminoze, naročito grašak, u prvom delu vegetacije, koji će se skinuti tokom juna, a posle njega će moći da dođe neka druga povrtarska vrsta, kao što je neka kupusnjača, ili neka vrsta iz grupe korenastog povrća ili, recimo, kukuruz šećerac.
Dobra zarada od začinske paprike, paradajza, karfiola, brokole
Kao redovna, ali i kao naknadna javlja se proizvodnja boranije i nezaobilaznog pasulja koji je prošle godine imao izuzetno velike probleme, veoma niske prinose, manju ponudu na tržištu i povećanu tražnju, zbog čega ova povrtarska vrsta, pored belog luka, beleži daleko najveći porast cene na tržištu. U prošloj godini su zabeležene visoke cene i kod paprike, i za svežu potrošnju i za potrebe prerađivačke industrije. Vrlo visoke cene, a time i visoki prihodi po jedinici površine, ostvareni su u proizvodnji začinske paprike, s obzirom na to da je ponuda, zbog nepovoljnih uslova, bila smanjena, a tražnja velika. Dobri efekti ostvareni su u proizvodnji paradajza, pogotovo onog proizvedenog u zaštićenom prostoru, zatim, u proizvodnji karifola i brokole, pre svega na otvorenom polju, i za potrebe zelene pijace i za industrijsku preradu.
Zbog svega, preporučujem da vodeće kulture ove godine budu krompir, paradajz, grašak, kupus i kelj, crni luk, paprika, pasulj i pogotovo dinje i lubenice. Kod ovih poslednjih ponuda poslednjih nekoliko godina relativno je smanjivana po stopi od 2,89 posto godišnje, što znači da je u proizvodnji bostana zabeležen stalni trend tražnje i stalni trend rasta cena, ali i visoke zarade. Ovo se dešava zbog smanjenog obima proizvodnje, povećane tražnje, pogotovo u letnjim mesecima, kako je bilo prošle godine, kada su tokom juna, jula i avgusta zabeležene visoke temperature, a pri takvim uslovima dinja i lubenica daju izuzetan kvalitet.
Preporučio bih i proizvodnju mrkve, i to kao glavnog useva, ali i kao međuuseva, pogotovo kao naknadnog ili, ako je u ratarsko-povrtarskom plodoredu, kao postrnog useva, jer mrkva standardno beleži vrhunske prinose po jedinici površine i ostvaruje relativno visoke cene u poslednjih deset godina na nivou od oko 30 do 50 eurocenti u veleprodaji.
Korona otežava uvoz i podstiče domaću proizvodnju
Vrlo je zanimljiv krastavac, ne samo onaj za svežu potrošnju, takovzani salatar, već i krastavac kornišon, za potrebe prerađivačke industrije. Pri proizvodnji kornišona moguće je planirati dva načina proizvodnje. Jedan je u takozvanom špaliru, i u tom slučaju po porodičnom gazdinstvu ili domaćinstvu jedna četvoročlana porodica može biti potpuno angažovana od početka juna do početka oktobra na površini od oko 1.000 m2, i sa ove površine je moguće ostvariti značajnu zaradu, dovoljnu za jednu porodicu. Kada se radi o industrijskoj proizvodnji, u horizontalnom gajenju krastavca, treba računati na to da se ove površine kreću od 3,5 do maksimum 4,5 hektara po jednoj platformi, i u tom slučaju je moguće obezbediti vrlo visoko učešće prve i ekstra prve klase, a na nivou od 40 do 50 procenata, čime se ostvaruju vrlo visoke zarade.
Naglašavam da je vrlo interesantan beli luk, s obzirom na stalni pad površina, u poslednjih deset godina čak po stopi od 9,7 posto godišnje. Nažalost, konstantno se smanjuje ponuda ekstra kvalitetnog domaćeg belog luka, što izaziva stalni rast cena. S prinosima koji se sad ostvaruju, uz smanjenu ponudu i povećanu potražnju za domaćim belim lukom, ostvaruju se izuzetno veliki finansijski efekti.
Prethodnih godina srpsko tržište bilo je preplavljeno kineskim belim lukom, kao i pasuljem iz Vijetnama, i kupci su se žalili na kvalitet i ukus, tražeći upravo stare, dobre domaće sorte. Korona je promenila situaciju, otežala uvoz iz ovih zemalja, pa se na trpezu vratio stari dobri luk i pasulj gradištanac.
Paprika, grašak, boranija, šećerac u stalnoj ekspanziji
Što se tiče ukupnih prilika u našem povrtarstvu, važno je reći da opadaju površine zasađene svim povrtarskim vrstama. Zbog relativno velikih ulaganja po jedinici površine dolazi do značajnog opadanja proizvodnje nekih povrtarskih vrsta. Istovremeno, kod drugih povrtarskih vrsta beležimo stalni i značajni rast po stopi od 3 do 5 posto, na primer kod paprike, graška, industrijske boranije, kukuruza šećerca, lisnatog peršuna, lisnatog celera, dakle, povrtarskih vrsta za industrijsku preradu, pre svega sušenjem.
U bašti, odnosno na okućnici, pristup povrtarskoj proizvodnji bitno se razlikuje od pristupa proizvodnji na otvorenom polju. Na intenzivnoj njivskoj proizvodnji, nebitno da li za svežu potrošnju ili za preradu, proizvodnju je neophodno svesti na ne više od 4 do 5 glavnih vrsta i eventualno 2 do 3 naknadne kulture, dok je pristup proizvodnji na okućnici, odnosno, u baštama, intenzivna proizvodnja, ali s velikim brojem vrsta u toku jedne godine – čak preko 30 vrsta, gde imamo mogućnost proizvodnje povrća kao prethodne kulture, kao glavne kulture, kao međukulture i kao naknadne kulture.
Da bi jedna četvoročlana porodica zadovoljila sve svoje potrebe i ostvarila značajne tržišne viškove za potrebe zelene pijace, na površinama od 1.000 do 2.000 m2 neophodno je gajiti veliki broj povrtarskih vrsta, kako bi u svako doba imali ponudu svežeg povrća za potrebe zelene pijace. Pristup ovoj proizvodnji bitno se razlikuje od intenzivne njivske proizvodnje za svežu potrošnju i potrebe prerađivačke industrije. Manji proizvođači uglavnom proizvode iste kulture i veći broj kultura, jer nikad ne znaju koja će vrsta ostvariti veće prihode, što zavisi i od kvaliteta i od visine prinosa, a naravno, i od godine. Većina gaji 10 do 15 vrsta, pa čak do 30 vrsta, kako bi obezbedili kontinuitet u setvi i sadnji, berbi i snabdevanju
Domaći beli luk i pasulj imaju novu šansu
Proizvođači sad imaju šansu da se vrate proizvodnji belog luka i pasulja, kako bi zadovoljili pre svega potražnju na domaćem tržištu, s obzirom na to da se beleži stalni rast cena i prihoda po hektaru. Treba reći i da je kod kineskog luka sadržaj suve materije jako nizak, oko 30 procenata, s malim sadržajem biološki vrednih materija. Naš luk je mnogo kvalitetniji, sadržaj suve materije se kreće iznad 40 posto, i ide čak do 48 posto, s visokim sadržajem biološki vrednih zaštitnih materija, pogotovu alicina koji ima izuzetan baktericidni i antimikozni efekat.
