Piše: Andrijana Glišić
Lekovito bilje od davnina je zastupljeno u srpskoj kulturi i tradiciji, širok je dijapazon njegovih namena, jer više od 400 vrsta takvih biljaka raste u našoj zemlji. U svet lekovitih biljaka pre pet godina ušli su i Zoltan i Dejana Kurunci, koji su više desetina hektara u Banatskoj Topoli pretvorili u pravu lekovitu plantažu.
– Hteli smo da od zemlje koju imamo napravimo mnogo više nego što bi se moglo napraviti suvim ratarenjem. Osim toga, severni Banat je poznat po uzgajanju kamilice, nane i drugih lekovitih biljaka, pa smo želeli da nastavimo i tu tradiciju – navodi Zoltan.
Pleve i kopaju – to je ključ uspeha
Na površini od 34 hektara, po principu organske proizvodnje, uzgajaju kamilicu, matičnjak, nanu, neven i čubar.
– Kamilica je kraljica naših biljaka. Ona je najzastupljenija, jer je najtraženija na svetskom tržištu – objašnjava Zoltan. – I odlično nam se uklapa u plodored. Kada nju skinemo, uradimo dve berbe i tek onda kreću ostale kulture. Vrlo se dobro uklapa u raspored poslova.
A sam uzgoj lekovitog bilja sličan je uzgoju ratarskih kultura. Sve počinje od osnovne obrade. Predsetvena priprema razlikuje se u zavisnosti od kulture koja se radi, ali što je seme sitnije, trebalo bi uraditi kvalitetniju pripremu.
– Usitnjavamo zemlju što bolje, da bismo imali dobro nicanje – nastavlja naš domaćin. – Kamilica je jako osetljiva, seme je veoma sitno i mora imati i vlagu odozdo i sa gornje strane sunčevu svetlost. Kada se poseje, treba je dobro povaljati. Posebno u Banatu, gde imamo problem s košavom, seme koje je na površini treba da bude dobro priljubljeno uz zemlju, da ga vetar ne bi odneo.
Najveći problem kod ovih biljaka stvaraju korovi, ističe naš sagovornik. Njegova supruga i on bore se jedino vrednim rukama i prstima – pleve, kopaju i kažu da je to ključ uspeha.
– Organska proizvodnja ne dozvoljava primenu bilo kakvih pesticida. Moramo da se pohvalimo da za ovih pet godina, od početka do sada, nismo imali bolest ni kod jedne biljke. Može da se desi da, kada imamo kišna leta, dođe do gljivičnih oboljenja kod pojedinih vrsta, ali mi to nismo imali.
Prerada u čajeve i ulja
Od svojih biljaka Kuruncijevi prave hladno ceđena ulja. Prethodne godine pravili su samo od čubra, a ostatak su preradili u čajeve. Ulje prave procesom destilacije. Kako?
– Destilator je jedna velika šerpa, u koju se stavi biljna masa i odozdo pušta vodena para, temperature od 110 do 120 stepeni, u zavisnosti od biljke. Para prolazi kroz taj materijal, odnosi eterično ulje zajedno s parom koje počinje da isparava na nekih 70 stepeni, a zatim ide kroz kondenzator, koji je nalik hladnjaku za pečenje rakije. Tu ulje curi i prolazi kroz dekanter, posudu koja odvaja vodu od ulja.
Zatim ulje prolazi kroz proces sušenja, koji traje oko 24 sata, kako bi se izdvojila preostala vlaga. Najviše ulja, navodi Zoltan, dobije se od nane, i ono se najčešće koristi za inhalaciju, a najmanje od matičnjaka.
– Ono od kamilice najviše ide u kozmetičku industriju, dok matičnjak, nana, čubar i neka druga uglavnom koristi farmaceutska industrija.
Svaka biljka ima svoju temperaturu sušenja
Ipak, porodica Kurunci najveću pažnju posvećuje pravljenju čajeva i sušenju biljaka. Nabavili su i svoje sušare u kojima sve obavljaju, a proces sušenja je, ističu, najteži deo proizvodnje. Najvažnije je, kažu, sačuvati eterična ulja koja se nalaze u listu ili u cvetu. Zbog toga temperatura ne sme biti previsoka, da na kraju rezultat ne bi bio – slama. Svaka biljka ima određenu maksimalnu temperaturu sušenja, i to je oko 40 stepeni.
– Kamilica se, na primer, suši tako što odvojimo zelenu masu od lista i cveta, tako da u sušaru ide najveći deo cveta i nešto malo lista i krećemo sa slojem od 20 cm, pošto možemo u sušari da podesimo sloj. Počinjemo s temperaturom od 50 stepeni i, kako odmiče proces, spuštamo je na 42 do 43 stepena, što držimo do kraja.
Kada se to završi, uključuju ventilaciju, kako bi spustili temperaturu na 24 do 25 stepeni. Zatim materijal ide na dalju doradu, odseca se preostali zeleni deo i dobije se glavica cveta koja se pakuje i spremna je za kuvanje čaja
Gode im tople godine
Kod lekovitog bilja, najbitniji je sadržaj eteričnog ulja. Što je tih ulja više, to je proizvod kvalitetniji, kaže Zoltan i nastavlja:
– Što su veće temperature, biljka proizvodi više eteričnog ulja, da bi se zaštitila od toplote i od suše. Praktično, tople godine koje imamo u poslednje vreme, izuzetno pogoduju bilju. S druge strane, moramo imati i vodu. Mi smo se naoružali sistemima za navodnjavanje, tako da nemamo problem ni po tom pitanju.
