Na poskupljenje hrane u prethodnom periodu najviše su uticali povećanje cena prehrambenih roba na svetskim berzama, kao i suša koju smo imali prošlog leta, izjavio je zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković.
On je na februarskom predstavljanju izveštaja o inflaciji, na molbu novinara da pojasni poskupljenje hrane i inflaciju prethodnih meseci, rekao da je decembarska međugodišnja inflacija iznosila 7,9 odsto, a rast cene hrane je deo te inflacije.
Istakao je da je glavni faktor poskupljenja hrane bilo povećanje svetskih cena i da je od početka pandemije svetska cene žitarica zabeležila rast od 45 odsto.
„To je berzanska roba i kada ona poskupi, onda automatski rastu i njene cene na domaćem tržištu“, rekao je Trajković.
Dodao je da su svetske cene uljarica, pre svega soje i suncokreta, za dve godine porasle za 80 odsto, a to je direktno uticalo na cene ulja i brojnih proizvoda iz oblasti prerađene hrane.
Povećane su i svetske cene mleka i šećera i to za oko 30 procenata.
„Imali smo još jedan faktor na koji je nemoguće uticati, a to je suša. Kada je reč o procenama za naredni period, očekuje se da će nova poljoprivredna sezona biti prosečna i nešto bolja od prethodne, a trebalo bi da dođe do pada cena i prerađene i neprerađene hrane“, rekao je on.
Dodao je da to posebno važi za period od drugog tromesečja, a pre svega od trećeg i četvrtog kvartala.
„Zato očekujemo da se međugodišnja inflacija do kraja ove godine vrati na nivo između 3,5 i 4,0 odsto a tu je ključna poljoprivredna sezona. Ako bi ona bila bolja od prosečne, mogli bismo čak do kraja godine da imamo inflaciju i ispod tri odsto“, naglasio je Milan Trajković.
Dodao je da ako bi se pak ponovila lanjska suša, inflacija bi se još neko vreme zadržala na nivoima oko gornjih ciljanih vrednosti.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
