Piše: Zorana Ljubojev
Hotel za cveće i drveće prošle jeseni otvoren je u Drljanu, selu nadomak Bečeja, i prvi je takve vrste ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope. Za to je zaslužna Daliborka Popov, koja se iz ljubavi prema biljkama i prirodi odlučila za ovaj nesvakidašnji preduzetnički poduhvat. Njen hotel može da primi oko stotinu biljaka, što malih od svega nekoliko centimetara, što onih veličine od po nekoliko metara. Svaki “gost” pre ulaska u pansion mora proći obavezan karantin, kako se ne bi dogodilo da se druge biljke kontaminiraju vašima ili nekim drugim bolestima.
Daliborka Popov čvrsto je rešila da iskoristi prednosti života na selu i prostora na svom imanju tako što će, kako kaže, pokrenuti ovaj pilot projekat. Trenutno su u hotel smeštene biljke meštana sela Drljan i ljudi iz Bečeja, a on će biti otvoren za nove goste čitave godine, kaže naša sagovornica i dodaje da se ova ideja rodila sasvim slučajno i spontano.
Svaka biljka ima svoj dosije
Prošle godine komšinica me je zamolila da joj pričuvam biljku do proleća, jer ona tokom zimskih meseci nije u selu. Drage volje sam prihvatila i tokom zime se brinula o njenoj biljci. Kada je došlo proleće, komšinica je preuzela svoju biljku koja je bila lepa, bujna i zelena. To je bio okidač za tu ideju, pošto sam jedna od onih koja biljke na proleće iznosi, a na jesen ih unosi – kaže Daliborka.
Hotel za cveće i drveće ne pruža samo prostor za prezimljavanje, već i odgovarajuću negu i brigu. Biljke su pod svakodnevnim nadzorom, u prostoriji s odgovarajućom temperaturom.
– U principu, biljke zalivam jednom nedeljno. Važno je zalivati ih dozirano, kako se ne bi dogodilo da, zbog prevelike količine vode, počnu da trunu. Pored toga, prilikom preuzimanja svaka biljka dobija svoj dosije s fotografijom, a u dnevniku vodim podatke o brizi i nezi – objašnjava naša sagovornica. – Svi “gosti” najpre prolaze kroz tretman protiv vašiju i bolesti, a po potrebi, neki primerci se presađuju u veće, komfornije saksije.
Kada je reč o uzgoju i nezi biljaka, Daliborka izbegava hemiju. Pronalazi „cake“ na prirodnoj bazi koje mogu da im pomognu. Biljke zaliva čajem od vrbine kore, vodom u kojoj je odstojala kora od banane, cimetom koji je potopljen u vodu. Biljne vaši skida uz pomoć tečnog sapuna i vode, tuširanjem ili ručno. Razmišlja da, ako uđe u prostoriju u kojoj ih je sve tretirala herbicidom i kojekakvom hemijom, biće prva koja će sve to da udahne, a opet lepše je kada cimet miriše.
Mrazevi kobni po hotelske “goste”
Trenutni gosti njenog pansiona su difenbahije, filadendroni, šeflere, palme, fikusi, begonije, lijanderi, hortenzije… Pravo vreme za odlazak u hotel je pre prvih mrazeva, koji su često kobni po većinu biljaka.
– Ako biljku uhvati mraz, postaje ranjiva jer je “ozebla”. Ljudi se često “pređu” s iznošenjem biljaka na proleće. Obično čekamo da prođe poslednji mraz, krajem marta, pa da iznesemo cveće, ali dešava se da nas mraz nekad iznenadi i u aprilu. Ako biljku uhvati mraz, treba joj cela jedna godina da se oporavi, ako se uopšte oporavi, što zavisi od vrste – pojašnjava Daliborka.
Veći deo njenih gostiju su muškatle, koje, kako navodi naša sagovornika, valja adekvatno pripremiti za zimu.
– Veći listovi se skidaju, manji ostaju, kako se biljka ne bi iscrpela tokom zime. Zalivam ih jednom mesečno, kako bi zemlja ostala vlažna, ali ne preterano, da ne dođe do truljenja biljke – kaže ova ljubiteljka biljaka.
Među biljkama koje je potrebno uneti pre prvog mraza su i lijanderi, predivne cvetnice, zastupljene na moru. Ipak, palme su, čini se, mnogo otpornije na hladnoću.
– Znam da ljudi strahuju za palme, ali one mogu da opstanu napolju i izdrže temperaturu do -20, pod uslovom da se adekvatno upakuju. Palma brže raste u zemlji, napolju, nego u saksiji. U toku godine je u stanju da napreduje duplo, ukoliko se uzgaja na otvorenom. Imam ideju da sledeće godine na proleće sve svoje palme presadim napolje. To će mi ujedno biti i lep detalj u dvorištu i neizmerno se radujem tome – iskrena je naša sagovornica.
Detinjstvo među pelcerima, život u zelenilu
Za Daliborku Popov briga o biljkama je stil života, jer je odrasla u kući punoj cveća.
– Porodično smo uvek bili u pelcerima. Tako sam i ja zavolela svet biljaka. Ljudi oko mene su to znali, pa mi je tako jedna baka, koja je išla u starački dom, poklonila svo svoje cveće. Volim prirodu, volim sve biljke – sobne, baštenske, stabla, baš sve – s oduševljenjem priča meštanka Drljana, čija kolekcija broji više od 40 različitih vrsta biljaka – od kaktusa, preko sobnog cveća, do raznovrsnih stabala.
Iako je svaka biljka posebna na svoj način, filadendron i sve njegove varijacije zauzimaju posebno mesto u srcu naše sagovornice. Za sebe kaže da je tip koji preferira zelene biljke, bez cvetova, koje krasi prelepo lišće, poput onih iz tropskih šuma.
Bez obzira na sve, valja se upoznati sa svakom vrstom biljke ponaosob i uslovima koje joj odgovaraju, kako bi im se pružila odgovarajuća nega. Znanja iz ove oblasti Daliborka je sticala godinama unazad, a u tome su joj pomogli stučna literatura i internet, kao i razmena iskustava sa ljubiteljima cveća.
– Sanseverije su izuzetno otporne biljke, kao i zamije. One mogu po mesec dana da stoje u polumraku, bez zalivanja. Uprkos takvim uslovima, napreduju. Dok, sa druge strane, kalatee, koje dolaze iz tropskih šuma, zahtevaju vlažnost vazduha, tuširanje, orošavanje, ali ne i preteranu vlagu, da ne bi istrulio koren – kaže nam takođe Daliborka Popov.
Od prirodnih preparata, Daliborka za žiljenje reznica koristi cimet i vrbinu koru, koji se smatraju prirodnim hormonima rasta. Takođe, koristi i koru banane, jer sadrži kalijum i sve vitamine, potrebne za lepše i zelenije lišće
U planu velika staklena bašta
Iako je reč o pilot-projektu, da postoje ljudi koji imaju potrebu za hotelom ovog tipa, najbolje govori činjenica da Popov planira proširenje kapaciteta. Naime, ima na umu da u narednom periodu napravi staklenu baštu i svojevrsnu čajdžinicu, gde će vlasnici, ali i ljubitelji cveća i drveća, između ostalog, moći da u prijatnom ambijentu popiju čaj, prelistaju stručnu literaturu o uzgoju različitih biljaka.
– Želja mi je da stvorim prostor u kojem ću moći da rasađujem biljke različitih vrsta, koje inače nisu dostupne u klasičnim cvećarama. Ništa ne bih držala u saksijama, već bih sve sadila u zemlju. Na svom imanju imam prostor od nekih 190 kvadrata, visine sedam metara, koji planiram da preuredim i napravim veliki staklenik i da tamo preselim hotel. Za to mi treba određena suma novca. Pratim različite konkurse i nadam se da će neko prepoznati i podržati moju ideju – zaključuje Daliborka Popov i dodaje da kroz ove inovacije planira da svoje selo uvrsti u mapu seoskog turzima u Srbiji i veruje da će Drljan biti mesto gde će često svraćati ljubitelji biljaka, kao i drugi putnici namernici.
