Piše: Svetlana Mujanović
Poslednjih godina u Srbiji sve je više savremenih komercijalnih plantaža borovnice. Zbog velike investicije i značajne dobiti, zdravstveno stanje ovih bobičastih voćaka najčešće je pod nadzorom stručnjaka. Ali, ni male zasade na okućnicama ne valja prepustiti na milost i nemilost bolestima i štetočinama. Da se ne biste patili s nepozvanim posetiocima koje i ne poznajete, pokušaćemo da vas upoznamo s onim koji u našim krajevima najčešće mogu naneti manju ili veću štetu ovim voćkama.
Borovnica je vrlo dugovečna biljka i može da se bere i do 20 godina. Najbolje uspeva na vlažnim staništima i kiselom zemljištu. Zbog specifičnog korenovog sistema veoma je osetljiva i na sušu, pa je treba redovno zalivati, kako bi ostala vitalna i lakše se borila, prvenstveno s parazitima. Diplomirana inženjerka Slavica Stojkić, savetodavac u Smederevu, koja je često u prilici da pomaže proizvođačima borovnice u tom kraju, pomogla nam je da sačinimo ovu preporuku.
Najčešća pretnja je plamenjača
Plamenjača (prouzrokovač Phomopsis vaccinii) najpoznatija je i najčešća bolest borovnice. U jako zaraženim zasadima može dovesti do uvenuća i sušenja mladih izdanaka. Znaci zaraze prvo se uoče na vrhu, pa se spuštaju prema korenu. Srž biljke i mlade grane gube boju, a oboleli zreli izdanci mogu iznenada da uvenu i propadnu usred leta. Znak za uzbunu je momenat kada se otkriju prvi uvenuli izdanci. Simptomi su specifični, jer preostali deo biljke izgleda zdravo. Da bi se sprečile štete, najbolje je ukloniti sasušene izdanke i zaraženi materijal spaliti, a preostali deo voćke detaljno pregledati. Ako se na grančicama, lišću i plodovima uoče pege veličine 2 mm do 20 mm, sa sigurnošću se može kazati da je voćke zarazila plamenjača. Zaraza je pojačana u kišovitim godinama, jer parazitu odgovara vlažno i toplo vreme. Bolest se suzbija preventivnim prskanjima preparatima kakvi su Kvadris, Ortiva, Azaka, Kvin, Signum, Markiz WG…
Rđa stabla i listova sledeći je parazit koji, pored plamenjače, zaražava ove voćke. Otkrivaju je mrke pege, veličine dva-tri milimetra, koje se postepeno šire i mogu zahvatiti čitav žbun borovnice. Najveća opasnost je krajem proleća i početkom leta. Gljiva smanjuje prinos i kvalitet plodova. Za zaštitu se koriste isti preparati kao i protiv plamenjače.
Antraknoza (Colletotrichum gleiosporioides) uglavnom se javlja u godinama s obilnim padavinama i višim temperaturama i zaražava bobice – od formiranja do zrenja, a prvo se otkriva na vrhovima bobica. Tokom sazrevanja, inficirana mesta postaju blago ulegnuta i naborana. U uslovima povišene vlažnosti, na tim mestima razvija se sloj ružičastih, sluzavih spora. Zaštita je identična kao i ona protiv plamenjače.
Botritis (prouzrokovač Botrytis cinerea) može da napadne cvetove i mlade grančice, a biljke su najugroženije u proleće, nekoliko dana posle kišnog i maglovitog vremena. Osetljivi su i plodovi, ali oni koji sazrevaju ili su već potpuno zreli. Zaraženi cvetovi, kao i mlade grane, propadaju, poprimaju mrku boju, a prekriva ih mrka masa spora gljive. Zaštita treba da bude preventivna, da se smanji đubrenje azotnim đubrivima, kako bi se usporio vegetativni porast i formiranje puno listova, i direktna – hemijskim preparatima iz grupe botriticida. Početkom vegetacije, ako je vreme povoljno za razvoj botritisa, voćke u periodu bubrenja, a pre otvaranja pupoljaka, valja oprskati fungicidima na bazi kaptana.
Izdanci venu zbog monilinije
Monilinija (prouzrokovač Monilinia vaccinii corymbosi) izaziva venjenje mladih izdanaka koji ubrzo poprimaju mrku boju i propadaju. Deluje kao da ih je oštetio mraz, pa voćari ne reaguju na vreme i zaraza se otme kontroli. Kada je reč o moniliniji, tkivo u osnovi cvetnih grozdova izgleda vodenasto, tamno je, a plodovi, koji se razviju iz takvih cvetova, tamnosmeđe su ili krem boje, spajaju se u čvrstu čauru i slobodno padaju sa žbuna. Monilinija se može i hemijski suzbiti prskanjem hlorotalonilom – preparati Bravo 720 SC, Dakoflo 720 SC, Elekt 500, Odeon… u razmaku od sedam do deset dana od pojave pupoljaka do punog cvetanja. Azoksistrobin (preporučen za zaštitu od plamenjače) takođe može biti efikasan, ali ga ne treba koristiti u blizini zasada jabuke, zbog njegove izražene fitotoksičnosti. Preporučuje se da se za svako prskanje koristi fungicid sa drugom aktivnom materijom, a potrebno je nabaviti preparate iz barem tri različite grupe.
Trulež korena najčešće se javlja na biljkama posađenim na zemljištu s lošom drenažom. Zaražene biljke kompletno propadaju, a bolest otkrivaju žuti i crveni listovi, čije ivice ponekad deluju spaljeno i sparušeno. Ono što potom sledi je kržljanje i propadanje biljke. Najbolja zaštita je preventiva: zdrave sadnice i uzgoj borovnice na izdignutim lejama i poboljšana drenaža zemljišta. Sredstva na bazi fosetil aluminijuma (Aliet fleš, Legat SP, Fosal 80 VP) mogu do izvesne mere pomoći u kontroli bolesti.
Cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni mineri, štitaste vaši, rutava buba, a u vreme cvetanja i eriofidne grinje takođe mogu da nanesu velike štete borovnici.
Mnoge od ovih bolesti i štetočina mogu se kontrolisati, ili se adekvatnom negom i primenom neophodnih agrotehničkih mera njihova brojnost svodi na minimum. To su redovno zalivanje, provetravanje žbuna pravilnom rezidbom, uništavanje korova… Ako se bolesti i štetočine ipak pojave, ne treba oklevati, već voćke zaštititi nekim od preporučenih preparata. Posebno se naglašava značaj tretiranja zasada odmah posle berbe. Nije naodmet napomenuti da se sadnice kupuju samo u rasadnicima koji daju sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti sadnog materijala.
Ne zaobilaze je ni virusi
Borovnici štetu prave i virusi. To su mikroskopski mali organizmi, protiv kojih nema direktnog leka. Kada se zna da ih najčešće prenose vaši, jasno je da „zaštitarski mlaz“ valja usmeriti na uništavanje ovih štetočina. Najopasnija viroza je bolest koju izaziva virus sušenja borovnice (BISV). On može prouzrokovati ozbiljna oštećenja cveta i lista. Simptomi se pojavljuju tokom cvetanja. U pogledu intenziteta variraju od sušenja cvetova do pojave nekrotičnih šara na listovima, pri čemu se i do 10 cm lista potpuno osuši. Kod nekih sorti simptomi ili nisu uočljivi ili je na zrelijim listovima primetna samo hloroza lista. Virus se može za samo nekoliko dana proširiti po čitavom zasadu, jer ga prenose lisne vaši.
