Piše: Svetlana Mujanović
U zavisnosti od temperature i regiona, krajem februara počinje priprema parcela za sadnju krompira. Iako „okoreli krompiraši“ to dobro znaju, one manje vične da podsetimo. Krompir valja prvo naklijati. Naklijanim krtolama smatraju se one na kojima je većina okaca klijala i dala čvrste, zelene klice koje se teško odvajaju od krtole. Upotrebom na ovaj način pripremljenog krompira ubrzava se nicanje za oko dve nedelje.
Ukoliko se posade nenaklijale krtole, a u umereno vlažno i dovoljno toplo zemljište, za fazu klijanja i nicanja gubi se oko 20 dana. Sadnja naklijalog krompira u hladna i vlažna zemljišta takođe produžava vreme nicanja, a krtole su u takvoj sredini podložnije napadu bolesti i štetočina.
Najbolje je kada se, takav, naklijao krompir, sadi kad se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko pet Celzijusovih stepeni. Sade se krtole mase (težine) 50-60-70 g, na razmak 25-35 cm, 50-60 cm između redova, na šest do deset cm dubine. Kada se posadi, ogrće se, i na malom posedu, obično zastre slamom.
Ovo bi bilo opšte prvilo koje se poštovalo do pre neku godinu. Poslednjih vegetacija i ono se donekle izmenilo, pa se sada sadi na veću dubinu. Nekada ozloglašenu krompirovu zlaticu zamenio je krompirov moljac, zbog kojeg su i uvedene „izmene“. Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) najopasnija je štetočina krompira. Prvo se pojavio u južnim krajevima naše zemlje, a od pre nekoliko godina ima ga na području cele Srbije. Prskanje hemijskim preparatima samo je korektivna mera u njegovom suzbijanju, a za uspešnu zaštitu useva krompira od ove štetočine neophodno je koristiti sve raspoložive preventivne mere. Prva je dublja sadnja, posebno sorti za jesenju potrošnju koje ovaj sićušni insekt i najradije napada. To ne znači da se sorte kraće vegetacije (rane i srednje rane) mogu saditi pliće. Dakle, preporuka je da se, umesto na dubinu od šest do osam cm, krtole polažu u brazde duboke 15 cm i, posle sadnje na redovima, obavezno naprave visoki bankovi.
Zbog čega ovu preporuku valja poštovati, biće jasno svakom ko se upozna sa biologijom ove štetočine. Naime, odrasli moljac najradije jaja polaže na krtole koje vire iz zemlje ili su u plićim slojevima. One pokrivene bankom zato su mu nedostupne.
Valja znati i da ovom povrću odgovaraju slabo kisela zemljišta, pH 5,3-6,0. Ukoliko u jesen nije rasturen sveži stajnjak, to može da se uradi i pred pripremu, unošenjem zgorelog stajnjaka. Stajnjak se zaorava u jesen, a dobro zgoreli u proleće, pred kultivaciju. U baštama i vrtovima zgoreli stajnjak unosi se u „kućice“ ili redove. Za ranu proizvodnju krompira krtole se naklijavaju.
Mada krompir dobro podnosi monokulturu, ipak se ta praksa izbegava zbog umnožavanja prouzrokovača bolesti i štetočina. Na istu parcelu krompir treba sejati tek nakon tri do četiri godine. Najbolji predusevi su višegodišnje leguminoze, trave, grašak, boranija ili žitarice. Sam krompir, kao predusev, odgovara svim povrtarskim kulturama.
