Piše: Svetlana Mujanović
Za vredne povrtare nova sezona počinje u februaru. Čili papričice, paprika i plavi patlidžan se, zbog sporijeg klijanja semena, seju već u ovom mesecu. Ako spremate leju u koju ćete ih presaditi, morate da znate da to ne može i ne sme biti ona lanjska. Pa ako do sada niste napravili plan gde ćete posaditi povrće koje nameravate da gajite u svojoj bašti, sada je krajnje vreme. Pre svega, morate obratiti pažnju na prošlogodišnji plan, na toj koje ste povrće u kom delu bašte imali.
Zbog čega je to važno?
Neke biljke, koje se godinama sade na istom mestu, iscrpe zemlju, u kojoj onda bezbedan kutak nađu različite štetočine. Ta parcela postane izuzetno podobna i za život parazitskih gljiva, prouzrokovača raznih bolesti povrća. Na takvom zemljištu može dobro uspevati samo korov. Ako se napravi dobar plan, biljke će imati optimalne uslove i biće daleko otpornije na bolesti. U tom slučaju ni dobri prinosi neće izostati.
Plodosmena ili odmaranje zemlje
Još u rimsko doba poljoprivrednici su znali da se zemlja posle nekoliko godina upotrebe mora “odmoriti” i regenerisati, kako bi biljke opet davale visoke prinose. Iz te prakse proizišlo je i pravilo o rasporedu povrtarskih vrsta tokom tri godine. Ovo pravilo je interesantno pre svega za bio-baštovane, koji ne koriste veštačka đubriva kojima na neprirodan način “obogaćuju” zemlju. Ali, valjalo bi da ga se pridržavaju i svi ostali, posebno oni koji povrće gaje na manjem posedu, u bašti i na okućnici.
U ovakvoj, planskoj smeni različitih vrsta dodavanjem komposta i drugog organskog đubriva biljkama se obezbeđuju optimalni uslovi. Za rast biljke preuzimaju određena hraniva samo u količini koja im je potrebna, tako da ostaje i za sledeću sezonu i drugi usev. Na osnovu tih potreba, svo povrće podeljeno je u tri grupe.
U prvoj grupi su biljke kojima prija zemljište jako obogaćeno hranljivim materijama, a to su krompir, tikva, kupus, kelj, karfiol, praziluk, celer, paradajz i još neke. Njih smenjuju vrste iz druge grupe, a to su biljke koje dobro uspevaju na parcelama na kojima je zemljište srednje obogaćeno hranljivim materijama, a to su su crveni i beli luk, paprika, čili papričice, radič, salata, spanać, cvekla, šargarepa… Treću grupu čini povrće koje podnosi zemljišta s malo hranljivih materija, a to su pasulj, grašak, jednogodišnji začini, peršun, bosiljak…
Sve biljke u bašti svake godine treba saditi na drugo mesto, osim paradajza koji na istoj parceli može da raste dve-tri godine. U ovaj raspored se ne uklapaju ni jagode, jer one ostaju tri godine na istom mestu, kao ni rabarba, špargla, artičoka, koje ne menjaju „adresu“ više od deset godina.
„Biljni pravilnik“ prirode
Smisao ovakvog načina uzgajanja je da biljke iz sve tri grupe svake godine rastu na drugom mestu, uvek na parcelama koje su obezbeđene hranljivim materijama baš onoliko koliko je njima potrebno. Tako u jednom delu povrtnjaka rastu biljke iz prve grupe, u drugom delu iz druge, a u trećem iz grupe tri.
Sledeće godine biljke se sade na drugo mesto, bolje rečeno, vrste se „smiču“. Tako se na parcelama na kojima su rasle biljke iz grupe jedan, sade ili seju biljke iz grupe dva, gde je bilo povrće iz druge grupe sade se vrste iz treće, a leje na kojima su uspevale biljke iz treće grupe đubre se organskim đubrivom i u njih se seje ili sadi povrće iz prve grupe. Treće godine vrste se ponovo smiču pa se na lejama gde se prve godine plodoreda gajilo povrće iz prve grupe sadi ono iz treće, slede ga vrste iz prve grupe koje se đubre organskim đubrivima, i na kraju vrste iz druge grupe. Četvrte vegetacije vrste se smenjuju kao prve vegetacije plodoreda. Na taj način se organska i mineralna hraniva ne rasipaju, ali se ni ne štede, jer povrću koje ih najviše troši ona su uvek dostupna.
U slučaju da se zemljište obrađuje prvi put, da je povrtnjak tek u nastajanju, parcelu je potrebno podeliti na četiri dela. U četvrtom se seju biljke koje obogaćuju zemljište organskom materijom, kakve su lupine, repica, detelina, bela slačica, facelija, itd. Ove biljke su poželjne, ali samo u početku. Već posle dve-tri vegetacije valjalo bi ih izostaviti i nastaviti sa smenom vrsta iz tri grupe.
Osim na pravilnu smenu povrtarskih vrsta koje pripadaju različitim grupama, pažnju treba obratiti i na dobre i loše komšije. Reč je o posebnom „biljnom pravilniku“, u kojem je priroda propisala koje biljke valja saditi jednu pored druge, kako bi se međusobno pomagale, a koje treba udaljiti na drugi kraj bašte
