Građani Srbije bi više sakupljali ambalažni otpad kada bi se uveo „depozitni sistem“, putem kojeg bi se vraćao novac izdvojen za ambalažu, kao kod kaucije, rečeno je na predstavljanju rezultata rada prvih 25 reciklomata u Beogradu.
Kako je saopšteno, više od 25 reciklomata u Beogradu je za osam meseci rada prikupilo preko 2,5 miliona ambalažnih jedinica, odnosno 105 tona tetrapaka, staklene, PET i aluminijumske ambalaže.
Građani su za prikupljeni otpad ostvarili ukupno više od 12,8 miliona dinara uvećanjem kredita na BusPlus karticama, preko uslugama Globaltel mobilne telefonije, odnosno kroz donacije Fondu Novaka Ðoković i Grada Beograda za mlade talente.
Generalna direktorka „Sekopaka“ Violeta Belanović Kokir je istakla da bi u slučaju uvođenja „depozitnog sistema“ bilo više sakupljenog ambalažnog otpada, kao i da od svih učesnika u lancu, a pre svega od države, zavisi kada će taj sistem biti uveden.
Ona je ocenila da bi „depozitni sistem“ definitivno na određeni način građane motivisao da vrate novac koji su dali prilikom kupovine proizvoda kao kauciju – povratom ambalaže.
„Bavili smo se ispitivanjima, definitivno bi procenat sakupljanja ambalažnog otpada koji završava kod građana bio viši prilikom uvođenja depozitnog sistema“, rekla je ona.
Na pitanje koliko je Srbija blizu uvođenju depozitnog sistemu ona je rekla da je resorno ministarstvo spominjalo izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.
„Mi se momentalno time bavimo, a u kom trenutku će to biti ne mogu da vam kažem. Dosta zavisi od svih učesnika u lancu, a na prvom mestu od države“, rekla je ona.
Za razliku od sistema primenjenog kod reciklomata, gde se građani nagrađuju za sakupljenu ambalažu, kod „depozitnog sistema“ građanin kupac bi prvo dao novac prilikom kupovine za ambalažu proizvoda, u vidu kaucije.
Kada se potroši proizvod, ambalažu bi kupac vratio, a novac bi se dobijao nazad.
Ona je istakla i da se komunalni ambalažni otpad, to jest onaj koji se nalazi kod građana, ne sakuplja u količini u kojoj bi bilo potrebno.
Direktorka „Sekopaka“ navela je da se zbog toga i rade vrste projekata poput ReciKlomata.
„Da bi videli koji je pravac u kome bi trebalo da se krećemo i na koji način da se animiraju građani da bi učestvovali u procesu selektovanja ambalažnog otpada“, rekla je ona.
Dodala je da su reciklomati u Beogradu i Kragujevcu samo jedan od vidova projekta te da „Sekopak“ namerava da se pozbavi i drugim vrstama projekata kako bi mogli da vide na koji način bi mogli još više da unaprede sakupljanje ambalažnog otpada.
Uz zadovoljstvo ostvarenim rezultatima, direktor „Globaltel“ kompanije koja je vlasnik reciklomata Sava Terzić je posebno naglasio ekološki značaj projekta.
On je pozvao i druge kompanije da se uključe u dalji razvoj reciklomata za koji postoje ambicije da se pojavi i u drugim gradovima Srbije a u Sarajevu je već na testiranju.
Gordan Tarčioski iz kompanije „Superbit“ objasnio je da su reciklomati, i hardverski i softverski, potpuno domaći proizvod i da se razvijaju svakodnevno.
On je naveo da iza razvoja i usavršavanja reciklomata stoji grupa mladih zaljubljenika u tehnologiju koja ima ideju društvene promene.
Ove mašine koje utiču na menjanje navika građana Srbije su jedinstvene u svetu i po prikupljanju tetrapak ambalaže,rečeno je danas.
Direktor „Kenkarta“, koji upravlja naplatom karata u gradskom saobraćaju Beograda, Veljko Vlahović rekao je da je ponosan ostvarenim rezultatima.
Reciklomati rade po principu da građanin sakupljač za svaki ubačeni komad ambalažnog otpada može da bira hoće li pojačati kredit BusPlus kartice za jedan do pet dinara ili će povećati kredit kod Globaltela za telekomunikacijske usluge za 10 dinara.
Takođe, može izabrati i humanitarno davanje od tri dinara po komadu ambalaže i to ili Fondu Novaka Ðokovića ili Fondu za mlade talente Beograda.
Izvor: Tanjug
Foto: Sekopak
