Polovinom februara trebalo bi da krene prolećna prihrana pšenice, uljane repice i ječma za koju su potrebna veštačka đubriva: urea, kan i an, čija sadašnja cena nikako ne odgovara ratarima.
Trenutno je na berzi tona uree 860 evra, a prosečno po hektaru pšenice u prvoj prihrani treba oko 250 kilograma uree, a u drugoj prihrani između 150 do 200 kilograma kana.
Zato ratari sa nestrpljenjem očekuju najavljeni uvoz bez carina uree koji bi trebao da obori sadašnju cenu ne samo uree, već i kana ana.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig” Nedeljko Savić kaže da prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede za desetak dana treba da bude uvezeno 16.000 tona uree iz Kirgistana i da bi taj uvoz trebao da obori cenu veštaka na domaćem tržištu.
– Očekuje se da će kada stigne roba iz uvoza tona uree biti od 750 do 800 evra i da će srazmerno tom pojeftinjenu pasti i cene kana čiji je kilogram sada 74 dinara – naveo je Savić. Podvukao je da uvoz iz Kirgistana nije ni izbliza dovoljan za domaće potrebe, već da pokriva svega sedam do osam odsto potreba.
– Pšenica je domaća strateška sirovina, a urea je najskuplja u odnosu na kan i an pa će zato biti uvezena samo urea – kazao je Savić i najavio da bi naredne sedmice Ministarstvo poljoprivrede trebalo da saopšti šta je postignuto sa bankama oko podizanja kredita bez kamata, radi kupovine veštačkog đubriva.
Dok posao oko prihrane ne dospe na red, zemljoradniici prate cene na tržištu i prave svoje računice. Poljoprivrednik Jozef Fokman iz Kisača kaže da je malo zemljoradnika kupilo veštak prilikom setve pčenice, ječma i uljane repice i da bi im godilo da cena uree bude oko stotinu dinara kilogram, mada ne bi imali ništa protiv ni da bude ispod stodinarke.
Fokman nije kupio ranije veštak, ali prati cenu i kaže da je kilogram uree sada od 113 do 118 dinara. Kaže da neće bacati ureu već samo an, dva puta, jer an odmah deluje pa brže hrani pšenicu.
Na severu Bačke u Subotici, ratar Miroslav Kiš krenuo je da baca veštak pre desetak dana i kaže da u tom poslu nije usamljen. – Krenuli smo pre desetak dana pa su pojedini zemljoradnici već završili ili stigli na pola puta, mada se veštak može bacati i u februaru i martu.
Kiš kaže da su se na severu zemlje zemljoradnici manje – više snabdeli đubrivom od organizatora proizvodnje tokom setve i da će svaki od njih spram debljine novčanika obaviti prolećnu prihranu. – Veštaka će biti bačeno sigurno manje nego što treba i to će se odraziti na prinose tokom žetve, ali ne možemo drugačije. Finansijski smo iscrpljeni i treba nam pomoć države o kojoj non-stop govorimo. Treba nam višestruko povećanje podsticaja za biljnu porizvodnju do 20 hektara koja godinama iznosi svega 4.000 dinara, da se vrati regres za gorivo i da imamo domaću proizvodnju veštačkog đubriva.
Ratar Miroslav Kiš kaže da treba da imamo domaću proizvodnju veštačkog đubriva.
– Veštak je višestruko poskupeo za manje od godinu dana i treba nam naša fabrika, da ne budemo prepušteni uvoznicima koji se na našim leđima bogate. Finansijski smo toliko iscrpljeni da ne možemo više svesno da pravimo gubitke – naveo je Kiš. Dodao je i da zemljoradnicima treba da se višestruko povećaju podsticaji za biljnu proizvodnju do 20 hektara koja godinama iznosi svega 4.000 dinara i da se vrati regres za gorivo.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
