Piše: Svetlana Mujanović
Izmenjena klima, sa dugim toplim letima i blažim zimama, donela je u naše krajeve i neke nove biljne vrste koje su ranije rasle isključivo na Mediteranu. Smokva i kivi odavno su postali domaće voće, a odnedavno stidljivo se ukorenjuje i lovor (Laurus nobilis). U svim većim mestima na Crnogorskom primorju mogu se kupiti kontejnerske sadnice ove biljke. Rukovodeći se izrekom – kada raste kod komšije, zbog čega ne bi i kod mene, ovo, samo na izgled neugledno drvo koje simbolizuje večnost, za koju godinu u našim krajevima staće u red odomaćenih vrsta.
Lovor je lekovita i začinska biljka, dobro poznata još od antičkog vremena. Lovorove grančice i venčići bili su najveći znak slave i časti, a lovorikama su ovenčavani pesnici, vladari i pobednici u ratovima. U Crnoj Gori i uopšte na Jadranskom primorju, to je do nedavno bilo Bogom dano drvo koje se sadi oko plantaža mandarina da ih štiti od vetra.
Turisti iz Srbije kupuju sadnice u Baru
Slavko Čabarkapa iz sela Zaljevo kraj Bara nije jedini koji u svom marketu prodaje sadnice lovora koje je sam proizveo. Ove godine je, kao ni jedne do sada, već sredinom avgusta prodao sve i dvogodišnje i jednogodišnje sadnice, a kupci su bili mahom turisti iz Srbije. Svima je savetovao da ih do proleća drže u zatvorenoj, svetloj prostoriji, u kojoj temperatura ne pada ispod nule. A na proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, kada biljke ojačaju i prilagode se novim uslovima, da ih presade u zemlju.
Na svom posedu gospodin Čabarkapa ima trideset ogromnih stabala lovora i svake godine, isključivo iz semena, proizvede na stotine novih sadnica. Sav posao je da sačeka da seme sazri, obere ga i poseje. U proleće mlade biljke presadi u saksije, tu ih neguje jednu ili dve godine i iznosi u market.
Poslednjih godina sve je više ljudi ih okolnih sela koji traže sadnice ove biljke jer su se osnovale male destilerije koje otkupljuju listove za proizvodnju ulja. Podizanje novih zasada postalo je veoma isplativo, jer je za pola litra ulja potrebno „preraditi“ čak 150 kilograma listova. A, da bi se u okruženju koje nije njegovo prirodno stanište, lovor održao, valja znati kako ga dalje negovati.
Lovor je višegodišnje zimzeleno drvo. Raste prilično sporo, u formi žbuna, a može da naraste i do 15 metara. Ovoj mediteranskoj biljci odgovaraju sunčani položaji. Ipak, tokom letnjih dana, posebno u kontinentalnim uslovima, mora se zaštititi od predugog direktnog sunčevog osvetljenja i osigurati senku, a može se saditi do 400 m nadmorske visine. Na većim visinama ne bi opstao. Zahtevi lovora prema vodi nisu veliki, ali potrebno ga je redovno navodnjavati. Posle zalivanja zemljište treba ostaviti neko vreme da upije vodu, budući da na prevlaženom terenu neće uspevati. Redovno zalivanje uticaće na pravilan razvoj korena, koji će na taj način postati razgranat i rasti dovoljno duboko kako bi osigurao stabilnost biljci. Lovor zahteva dobro drenirano zemljište. Iako potiče sa stenovitih padina Grčke, dobro se prilagođava gajenju kao „kućna“ biljka i moguće ga je uzgajati čak i na terasi, na okućnici u zemlji ili u većoj žardinjeri. Posađena sadnica se redovno zaliva i prihranjuje tečnim đubrivom ili granulisanim, sa sporo otpuštajućim hranivima.
Birajte polusenovita mesta za sadnju
Kada planirate da biljku, koja je ojačala u saksiji, presadite na okućnicu ili u voćnjak, birajte mesta koja su polusenovita. Iako sunce prija lovoru, tokom toplih letnjih dana ova biljka ne treba previše dugo da boravi na direktnom suncu, pa su zato polusenovite pozicije možda najbolji izbor za presađivanje.
Mera na koju se ne sme zaboraviti jeste rezidba. Lovor valja orezivati leti i redovno uklanjati izdanke kad se pojave. Dobro podnosi rezidbu pa se oblikuje kao stablo, grm ili se formira piramida. Listovi se koriste sveži ili suvi, a sakupljaju se leti i za vreme suše. Osušeni, koji ne stoje duže od jedne godine, imaju snažniji ukus i aromu od svežih, tek ubranih. Sušeni listovi nikako ne bi trebalo čuvati duže od jedne godine, jer gube aromu. Čuvaju se u tegli, zaštićenoj od vazduha i svetlosti. Za popravljanje ukusa hrani mogu se koristiti i suvi plodovi lovora.
Lovor je vrlo otporan na bolesti i štetočine, pa je idealan za sadnju pored osetljivih biljaka, ali je otrovan za pse i mačke, a ne prija ni trudnicama. On je otporan na niske temperature do minus pet stepeni, a za prezimljavanje na još većem minusu neophodno je dobro ga zaštititi. Nezaštićeno stablo može da izgubi listove ali, biljka će se najverovatnije oporaviti u proleće. Ako je u saksiji, a na okućnici, može se skloniti u podrum ili neku sličnu prostoriju.
Začin, lek i ukras
Pored velike upotrebe u kuhinji, u različitim jelima kojima daje posebnu aromu, lovor se koristi i kao čaj, a od njega se pravi i ulje. Primena ovih čajeva i ulja takođe je široka. Uljem lovora rešava se problem s masnom kosom i kožom, ublažavaju bolovi i otoci na obolelim zglobovima, „smiruje“ reuma. Ulje deluje analgetski i umirujuće na mišiće, a koristi se i prilikom inhalacije, radi lakšeg iskašljavanja i disanja kod respiratornih problema.
Čaj od lovora ublažava probleme sa želucem i digestivnim traktom, a dobar je za jačanje imunog sistema. Ova biljka našla je primenu i u farmaceutskoj industriji, pa se zbog antibakterijskog i antiseptičkog dejstva koristi i u izradi sapuna, različitih gelova i krema i slično.
Lovorovo eterično ulje primenjuje se u aromaterapiji i kozmetici za izradu parfema, a zbog njegovog antiseptičkog delovanja, posebno se koristi za izradu preparata posle brijanja. Dodaje se i nekim deterdžentima. Ulje se koristi u proizvodnji alkoholnih pića i voćnih sokova. Upotrebljava se i za pripremu začinskog sirćeta koje se ubraja u delikates, ima karakterističan miris i nije gorko, te se dodaje ribljim marinadama, i kiselim pečenjima.
Od svetog drveta do cepanice za sušenje mesa
Lovor je poznata zimzelena biljka koja se gaji vekovima. Njegovo ime potiče od latinskih reči laurus, što znači „zalivsko drvo“ i nobilis, što znači „čuven“. U narodu je poznat i pod imenima lorber, davorika, zelenika i lovorika. Od davnina se verovalo u njegova zaštitna i magijska svojstva i dodeljivane su mu magijske osobine čuvara od veštica, đavola i munja. Verovalo se da poseduje snažna čarobna svojstva za ispunjenje želja, a oduvek je predstavljao i simbol pobede, zaslužnosti i uspeha. Starim Grcima drvo lovora bilo je sveto i često su ga koristili u verskim svečanostima i za ukrašavanje ulaza u kuću. Legenda kaže da su sveštenici žvakanjem njegovih bobica i dimljenjem lišća dobijali moć gledanja u budućnost.
U staroj Grčkoj je lovor bio posvećen bogu Apolonu, mitskom arhetipu moći, mudrosti i muške lepote. U Indiji su slava, moć i žrtvovanje lovora simbolisani u kultu hinduističkog božanstva Šive. Lovor je sačuvao simboliku vekovima, i danas je simbol slave. Biti ovenčan lovorom, koji je uvek zelen, značilo je da je činilo i ljude besmrtnim i štitilo ih od udaraca vremena. Simbol je nauke, zato što se znanje stiče uz mnogo truda i znoja. U Crnoj Gori grane lovora su redovan dodatak cepanicama za sušenje pršuta i kobasica. Otuda im prepoznatljiva boja i jedinstven ukus.
