Piše: Svetlana Mujanović
Da je proizvodnja povrća preko rasada isplativa pokazuju i brojne „novotarije“ koje karakterišu svaku novu sezonu. Jedna od njih je proizvodnja rasada u supstratu u kojem najveći deo čini kokosov treset (Coco peat). Neupućeni bi rekli da je to pomodarstvo, jer imamo mi dosta našeg treseta, nije nam potreban uvozni, i to još od kokosa. Ali, nije tako. U odnosu na naš treset koji se iskopava iz zemljišta, ili vadi iz vode (vlasinski treset), ovaj ima puno prednosti.
Glavne vrednosti ove podloge su u tome što je kokos sterilan i ne dozvoljava razvoj bakterija. To je organski supstrat koji se sastoji od finog kokosovog treseta i vlakana kokosove ljuske i idealno je rešenje za uzgoj brojnih vrsta biljaka, naročito u organskoj proizvodnji. Kao organski supstrat, u potpunosti je bezbedan po životnu sredinu. Takođe, smatra se znatno efikasnijim i dugotrajnijim od ostalih treseta, jer se veoma sporo raspada i ne gubi teksturu.
Upijač vlage i rezervoar hranljivih materija
Kokos pet ima neverovatnu mogućnost upijanja vode i visok kapacitet njenog zadržavanja. Ovo je naročito korisno u početnim fazama rasta i razvića biljaka, za setvu i pikiranje. Osim toga, zahvaljujući toj osobini kokosovog treseta, obezbeđeno je postupno ispuštanje hranljivih nutrijenata tokom dužeg vremena i njihovo zadržavanje u zoni korena. Naravno, benefit predstavlja i ređa potreba za zalivanjem.
Ovaj treset pogodan je za različite vrste biljaka. Našao je primenu u hidroponskoj proizvodnji, neretko se koristi u uzgoju povrća u zatvorenom prostoru (plastenicima, staklenicima), posebno paprike, paradajza i krastavaca. PH vrednost ovog treseta je 5,5 do 6,8 što je idealno za većinu biljaka. Zbog ove karakteristike, njime se popravlja pH vrednost zemljišta koja su nepodobna za različite vrste biljaka.
Kokos je kao materijal sterilan, onemogućava razvoj bakterijama, što je naročito važno prilikom setve semena, i kod nas se, za sada, najčešće upotrebljava kao supstrat za proizvodnju rasada. Takođe, veoma je dekorativan i često se koristi kao supstrat za egzotične biljke. Velika moć upijanja vode ga čini idealnim tlom za setvu i pikiranje mladih reznica u hortikulturi, kao i za mešanje sa drugim vrstama supstrata, kao što su perlit, vermikulit, beli i crni treset, humus, glina, da bi se dobila idealna smeša za biljke koje se gaje.
Prava sredina za robustan koren i brz rast biljaka
Kao što smo istakli, u njegovoj mešavini su kokosova vlakna. Ovaj supstrat karakteriše sitna granulacija, lagan je te samim tim korenov sistem može rasterećeno da se razvija jer ga ništa ne pritiska. Takođe, korenu je uvek dostupan kiseonik jer je supstrat rastresit, što mu omogućava da brže raste. U takvom supstratu koren je jak, robustan i može da nadzemnom delu biljke uvek obezbedi dovoljno hrane.
Ovaj treset se sporo raspada. U poređenju s običnom mahovinom treseta, čija se tekstura gubi posle druge godine, koko pet hranljive sastojke ispušta postepeno, tokom značajnije dužeg perioda. U prodaju dolazi kao „brik pakovanje“, cigla, kako ga ko zove, i pre upotrebe se mora nakvasiti. Najčešće se „cigla“ od 10 litara ubaci u tri litra vode i posle pola sata, koliko mu je obično potrebno, on upije svu vodu i postaje rastresit. Pre upotrebe, ako je jako vlažan, valja ga malo ocediti, rastresti i prosušiti.
Kokosov treset je znatno efikasniji, ekonomičniji i dugotrajniji proizvod od ostalih. Ovaj organski materijal karakterišu veoma dobre osobine, vezane za visoku poroznost (94-96% Vol.), vazdušni kapacitet (10-12% Vol.), visok kapacitet razmenjivosti katjona, slabije sleganje tokom proizvodnog ciklusa i izuzetno visok kapacitet držanja vode. Kako bi se poboljšalo zadržavanje vode, on se može pomešati sa 20 procenata, a po potrebi i više, perlita. Ne sme se zaboraviti da su kokosova vlakna neutralni supstrat, nemaju nikakve hranljive elemente u sebi i biljke, da bi napredovale, moraju da se zalivaju rastvorom vode i vodotopivih ili tečnih đubriva. A, zahvaljujući velikoj sposobnosti zadržavanja tečnosti, hraniva se ne gube, iskoristi se svaki mililitar.
Oplemenitelj zemljišta i ukras pejzaža
Kokosov treset sve se više koristi u ekološkom oplemenjivanju zemljišta, a naročito u voćarstvu, povrtarstvu, baštovanstvu, kao i u hidroponici, zaustavljanju erozije (odrona, klizišta) strmih terena, uređivanju golf terena, odnosno uređenju eksterijera i pejzaža, kao i enterijera. Takođe, zbog neutralnih svojstava, neretko se koristi i kao malč, koji prostoru daje specifičan i autentičan izgled, ali i kao podloga za terarijume i akvarijume, a sve češće i kao podloga u štalama i stajama širom sveta.
