Piše: Svetlana Mujanović
Jesenje kiše vratile su život u bašte pa su mnoge spremljene tek krajem godine. Svi zdravi ostaci biljaka sakupljeni su na staru, ili potpuno novu gomilu, na buduće komposište. Tu posao nije završen, jer kompost nije gomila organskog otpada. Kompostiranje je biološki proces potpunog razlaganja organske materije uz pomoć mikroorganizama. Proces je aeroban i traži dovoljnu količinu kiseonika, vlage i toplote. Krajnji produkt te aerobne razgradnje jeste kvalitetno organsko đubrivo za povrće, voće, cveće.
Kompost se može praviti tokom cele godine, ali, bez obzira na to koliko organske materije – ostataka iz bašte, voćnjaka, kuhinje – ima na gomili, ne znači da će krajnji proizvod biti dobar. Da bi bio kvalitetan, potrebno je gomilu negovati, pridržavati se određenih principa. Zato je možda najbolje da se krene iz početka, da se sav prikupljeni materijal premesti na drugu stranu, a komposište pravilno pripremi.
Prvo ga treba smestiti u hlad i zaštititi ga od jakih vetrova. Površinu određenu za kompost prekopati ili ukloniti površinski sloj do 10 cm dubine, do polovine je napuniti kamenjem ili peskom radi drenaže. Kompost se pravi samo od zdravih biljnih ostataka. Za pripremanje komposta mogu se koristiti različiti organski materijali – kuhinjski otpad – ostaci voća i povrća, talog kafe, ljuske jaja, pokošena trava, korov očišćen od semena, karton i papir, slama, životinjski otpad, izmet kokošaka, golubova, drveni pepeo, piljevina… Krupni delovi biljaka se ne razlažu nego trule pa ih je, pre odlaganja na gomilu, potrebno usitniti. U kompostnu gomilu ne treba ubacivati ljuske lešnika i oraha, krupnije grane, kosti životinja, bolesne biljke, kuvano meso, ribu.
Kada gomila dostigne visinu od 15 do 30 cm, potrebno joj je dodati malo stajskog đubriva ili nekoliko lopata starog komposta, punog bakterija koje će potpomoći razlaganje, ravnomerno rasporediti šaku kreča, a zatim posuti tanki sloj zemlje, debljine dva-tri centimetra. Kada se površinski sloj osuši, valja ga pokvasiti. Budući kompost treba zaštititi od spoljašnjih uslova i gomilu odgore i sa svih strana obložiti slojem zemlje ne tanjim od dva centimetra.
I tako je završen prvi. Sledeće vegetacije će se raditi opet po istom redosledu. Gomila ne bi trebalo da bude viša od jednog i po metra, a u širinu može da ide do dva metra. Kada se formira, valja je dobro nakvasiti, prekriti najlon folijom i ostaviti. Za razlaganje organskih ostataka potreban je vazduh pa kompost ne treba sabijati. Valjalo bi da se u procesu zrenja kompost nekoliko puta promeša.
Dok traje zrenje, smanjuje se i visina gomile. Kada ona padne na trećinu prvobitne visine, treba je prekopati da bi se kompost provetrio. U zavisnosti od vremenskih uslova, u roku od jednog do tri meseca, nastaje humusna zemlja, a posle šest meseci stvara se ujednačena masa u kojoj se ne prepoznaju ostaci, nastaje kompost koji gajenim biljkama pruža sve korisne hranljive materije, popravlja strukturu zemljišta, obogaćuje ga humuso.m i korisnim bakterijama. Koristi se površinski ili se ukopava u zemlju
