Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Na početku godine, na osnovu potencijalne rodnosti, prognozirao sam da će ovo biti jedna od rodnijih godina u Srbiji posle 2013. i 2020. godine. Podsećam, rekord smo zabeležili 2013. berbom 1.670.000 tona plodova voća, a 2020. voćarska godina donela nam je 1.580.000 tona. Ove godine, međutim, imali smo problema s pojavom niskih temperatura, pogotovo prolećnih mrazeva, koji su najveće štete naneli koštičavim voćnim vrstama, uglavnom onima koje su podignute u neodgovarajućim agroekološkim uslovima. Najviše je bilo izmrzavanja kod kajsije i breskve, nešto i kod kruške, dakle, kod osetljivijih sorti.
Kasnije smo imali loše oprašivanje i oplodnju, pogotovo kod kruške i zato je kruška ove godina imala dosta niže prinose, za negde 20 do 25%, a slična situacija s ovom voćnom vrstom vladala je i u celoj Evropi. Situaciju su pogoršale i velike količine padavina u vreme sazrevanja trešnje, a kod maline izuzetno visoke temperature koje su išle i iznad 38 stepeni Celzijusa.
Sve to je uticalo na to da ovogodišnja voćarska berba bude skromnija od očekivane: po mojoj proceni, negde ubraćemo ukupno oko 1.300.000 do 1.350.000 tona, što je za 15 do 20 posto manje u odnosu na prošlu godinu.
Mali moraju da se udružuju
Koliko je važno udruživanje? Kad su u pitanju voćarske tehnologije, mi smo uradili dosta na tome. To pokazuje i činjenica da je od 152 zadruge koje su dobile sredstva, imamo 44 složene zadruge, dve su voćarske, a jedna voćarko-povrtarska. To su male parcele i proizvođači bez udruživanja neće moći da budu konkurentni. Ova godina pokazuje da će oni koji nisu u zadrugama i oni koji nemaju svoje hladnjače, imati jako velikih problema. Neki će morati i da krče zasađeno. Oni koji su se udružili smanjuju troškove proizvodnje. Tako će prebroditi ovu godinu i kasnije će biti konkurentniji na tržištu.
Borovnica, jagoda, kupina i malina se isplatile
Ipak, niži prinos je kod većine voćnih vrsta kompenzovan izuzetno visokim cenama. Jagoda je imala dosta problema s padavinama, pa i s pojavom monilije, ali su i proizvođači jagode zarađivali u 2021. godini po hektaru, u zavisnosti od tehnologije, od 4.000 do 7.000 evra.
Borovnica, naša perjanica, ne samo u voćarstvu, već i u poljoprivredi Srbije uopšte, dobro je prošla. Proizvođači koji su dobro radili, izvozili su je po ceni od 5,25 evra, dok su oni s lošijom tehnologijom borovnicu prodavali po 4 evra. Ovde je u stvari i ostvarena najveća zarada.
Proizvođači kupine su dobro prošli. A, dogodilo se i ono što je nezapamćeno u istoriji, da su proizvođači našeg strateškog proizvoda maline, zbog same situacije u svetu i nestašice maline, ostvarili ove godine prosečnu cenu od 3,35 evra, odnosno oko 400 dinara po kilogramu. To je dobro, iako su troškovi malo porasli u odnosu na prošlu godinu, zbog porasta cene repromaterijala, cene radne snage. Generalno, samo kod jabuke i trešnje imali smo nešto niže cene u odnosu na prošlu godinu i raniji period. Problem je i u tome što je plasman jabuke na svetsko tržište otežan.
Proizvođači jabuke ne mogu bez hladnjača
Kod jabuke je napravljen najveći pomak u uvođenju novih tehnologija proizvodnje i udruživanja. Ali, proizvođači su imali lošu procenu da će se ponoviti cene iz 2020, pa su čuvali jabuku. Imali su velike zalihe. Tako se desilo da je u martu, aprilu potražnja bila slaba pa su jabuku morali da prodaju ispod cene koju su mogli da dobiju odmah nakon berbe. Rekao bih da se mali proizvođači nisu snašli, nisu promenili strukturu proizvodnje, dok su neke velike kompanije s oko 30 posto gale u strukturi proizvodnje, ove godine imale dobru cenu, negde oko 40 evrocenti.
U ovoj, 2021. godini, u Evropi je proizvedeno oko 10 posto više jabuke u odnosu na 2020. godinu. Očekuje se negde oko 11 miliona tona. Samo je Poljska ove godine proizvela oko četiri miliona tona.
Šta će se desiti u narednom periodu? S obzirom na to da Rusija podiže zasade, posebno na severnom Kavkazu, mislim da proizvođači koji nemaju svoje hladnjače, neće moći da opstanu. Oni koji su udruženi, imaju šansu da prebrode ovu godinu. Tako je i u Italiji cena jabuke pala, pa su se pojedine manje kooperative spajale u veće. To bismo mogli i mi. Ako, recimo, u Slankamenu imamo tri zadruge, zar ne bi bilo bolje da se one udruže i da imaju jedno prodajno mesto? Tako bi smanjili troškove plasmana, kao i troškove u proizvodnji i zaštiti. To je jedini način da budu konkurentni.
Velika borba na svetskoj pijaci
Biće velika borba u narednom periodu kada je u pitanju proizvodnja i izvoz jabuke. Dobro je što jabuka ne ide samo na rusko, već i na evropsko, azijsko i afričko tržište. Kod izvoza jabuke problem je i uredba Ministarstva poljoprivrede koja je smanjila broj izvoznika, na koju sam u nekoliko navrata ukazivao. Proizvođači treba da obrate pažnju na to da pažljivo izaberu voćnu vrstu, čak i sortu, za odgovarajuće agroekološke uslove. Jer, tu ako pogreše, kasnije imaju teške posledice.
Videli smo šta se desilo kod trešnje. Pogrešan izbor sortimenta u ravničarskom delu Vojvodine mnogo je koštao mnoge proizvođače. Oni treba da izaberu perspektivne voćne vrste, da dođu na Poljoprivredni fakultet i da se posavetuju gde treba investirati i u šta tačno – koje su, pored ovih pet zlatnih voćnih vrsta u Srbiji, voćne vrste na koje treba obratiti pažnju, kao i da vode računa o kvalitetu sadnog materijala. Desi se da se uzme nekvalitetan sadni materijal i onda se on ili 25 do 30 posto osuši, ili je dosta slab porast. Pored pripreme zemljišta, veoma je važno izabrati kvalitetan sadni materijal, ne samo kada je u pitanju sortna čistoća, nego i izbor, uzimanje takozvanih knip sadnica koje se danas preporučuju kod koštičavog voća.
Jabuke se prskaju i više od 20 puta. Profesionalni proizvođači odmakli su u tehnološkom postupku proizvodnje, te jabuke uopšte nemaju ostatke pesticida. Vodi se računa o karenci, ali mi moramo da pređemo na integralni koncept proizvodnje. Kad su Italijani imali problema s plasmanom jabuka, zbog toga što su morali da izdvajaju velika sredstva za suzbijanje grinja, zapravo, izborom insekticida sačuvali su predatore i na taj način smanjili troškove zaštite, a time i cenu proizvodnje. Znači, mora se polako prelaziti s konvencionalne proizvodnje na integralnu. U Italiji je 93 posto proizvodnje jabuka zasnovano na integralnom konceptu
