Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Nega mladog zasada

Nega mladog zasada

633

Mladi čokoti posle sadnje zahtevaju veliku pažnju i mnogo rada još pune tri godine za koje vreme se formira osnovni oblik čokota. Važno je da čokot što više ojača i u tom smislu treba primeniti odgovarajuće agrotehničke mere.

          U prvoj godini mora se voditi računa i to je primarno, da se ne zakorovi zemljište, pogotovo deo oko biljke. Zemljište oko loze mora biti okopano. Prve godine se ne može primenjivati mehanizacija za međurednu obradu. Ako je potrebno može se jednom ili dva puta  zaliti, u slučaju suše, i više. Važno je i redovno je štititi  od plamenjače i pepelnice, protiv sive truleži ne, jer nema grožđa. U prvoj godini se na čokotima neguju svi lastari i nema potrebe da se obavlja lačenje.

Popuna i – rezidba

U proleće druge godine treba popuniti prazna mesta. Ako se to uradi

brižljivo uz obilno zalivanje, ovi čokoti će kasniti jednu godinu, ali će se normalno razviti. U narednim godinama pri rezidbi i zelenim operacijama na ovim čokotima treba primenjivati fitotehničke postupke adekvatne njihovoj razvijenosti. Tokom vegetacije u ovoj godini se na čokotu neguju samo dva lastara, dok se ostali koji izbijaju iz glave čokota u više navrata uklanjaju. Tokom vegetacije lastari se na svakih 20 cm privezuju uz pritku kako bi bili što praviji. Jedan od dva odnegovana lastara će biti stablo čokota. Kada prerastu pritku lastare treba se uvući u udvojene žice i oni se obično  ne prekraćuju. Na ovim lastarima se razvijaju i zaperci,koje u zoni budućeg stabla treba uklanjati još dok su mladi kako bi rane što bolje zarasle.

U trećoj godini se rezidba čokota obavlja tako da se jedan od dva odnegovana lastara uklanja, a drugi se orezuje dugačko u zavisnosti od odabranog uzgojnog oblika. Sa dela lastara od koga se formira stablo, tokom vegetacije uklanjaju se svi zeleni lastarići. Lastari koji se razvijaju iznad stabla se provlače između duplih žica i formiraju zeleni zid koji obezbeđuje dobru fotosintetičku aktivnost listova. Kada lastari prerastu najviše žice obavlja se njihovo prekraćivanje (zalamanje) na 30-40 cm iznad pomenute žice. Tako se

obezbeđuje dovoljan broj listova od 13 do 15 za dobro sazrevanje grožđa i lastara.

Od četvrte godine se smatra se da je vinograd u punom plodonošenju. Tada se prelazi  na redovno održavanje vinograda u rodu. Rezidba u punom rodu se obavlja tako što se na čokotu ostavljaju kratki ili dugi rodni elementi u skladu sa zahtevima sorte i uzgojnog oblika. Pri rezidbi na zrelo, u cilju zaštite od infekcije bolestima drveta, poželjno je praviti što manje rane i premazivati preseke nekim fungicidom.

Velika ulaganja,puno rada i dugo čekanje

Specifičnost vinogradarske proizvodnje ogleda se i u tome da postaje rentabilna tek posle nekoliko godina od podizanja zasada. Prema računici iz 2020. godine, ukupna investiciona ulaganja u podizanje hektara vinograda iznose oko 22.000 evra. U strukturi ukupnih troškova,  najveće učešće ima kupovina zemljišta, podizanje stubova i žice, kao i kupovina sadnica, koji čine oko 85 odstoulaganja. Imajući u vidu da su inicijalna ulaganja u podizanje višegodišnjeg zasada vinograda visoka, kao i da u prve dve godine vinograd ne daje prinose, dok u trećoj godini prinos iznosi svega 50-60 odsto  punog roda, odnosno da tek nakon četvrte godine vinograd daje pun prinos, neophodno je pre podizanja zasada utvrditi ocenu ekonomske opravdanosti investicionih ulaganja.

Prof. dr Dragoslav Ivanišević napominje da je tokom poslednje godine cena stubova, žice pa čak i kalemova značajno porasla, kao i cena ljudskog rada, što se neminovno održava i na ukupnu investiciju za podizanje vinograda.            – Vrlo često ljudi koji nisu iz sveta  vinogradarstva iz ovih ili onih razloga žele time da se bave, ali ne sagledavaju  celokupnu problematiku i  često olako se upuštaju  u proizvodnju pa  posle dve do tri godine uvide  kolika je to investivija i koliko rada zahteva. Tada se dešava neretko da odustanu od ove proizvodnje.To su u startu najveće zablude. Za razliku od njih,  iskusni vinogradari dobro znaju o kakvoj proizvodnji je reč i drugačije postupaju – kaže profesor Ivanišević.