Vinogradarstvo u Srbiji poslednjih tridesetak godina ostvaruje zapažen napredak i sve je više onih koji se upuštaju u tu biljnu proizvodnju za koju se s punim pravom može reći da je specifična. Jedna od osnovnih karakteristika te poljoprivredne grane proističe iz činjenice da je vinova loza višegodišnja biljka te da eksplatacioni vek vinograda traje oko tri decenije.Samo iz tog razloga pred ljudima koji odluče da se bave vinogradarstvom je mnoštvo izazova i dilema. Odluke koje donesu na početku,a tiču se izbora lokacije, loznih podloga, sortimenta, uzgojnih oblika pratiće ih kroz ceo vek vinograda. Neke od tih odluka nemoguće je naknadno ispraviti ili bi to puno koštalo.
-Prvo od čega se polazi jeste izbor parcele za podizanje vinograda – kaže direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Dragoslav Ivanišević. – Za vinograd treba birati terene koji su dobro osvetljeni, dobro provetreni i koji su koliko je moguće na nagibima. Za vinograde generalano gledano su pogonije južne ekspozicije ili južne padine, jer su one mnogo bolje osunčane nego severne. U obzir dolaze i jugozapadne i jugoistočne, dok severne treba izbegavati u našim uslovima za podizanje vinograda. Postoje izuzeci kao što je to slučaj sa Fruškom gorom gde na severnim padinama ima lepih viograda ali su oni okrenuti ka Dunavu pa imaju refleksiju svetlosti.
Više svetlosti, više i slasti
Svaka faza u životu vinove loze odvija se kada srednje dnevne temperature dostignu određeni nivo. Kretanje sokova na našim prostorim počinje na 8 do 10 stepeni Celzijusovih, kretanje okaca na 10 do 12, cvetanje na oko 18, a sazrevanje grožđa između 20 i 30 stepeni. Temperature ispod nule negativno utiču na vinovu lozu, zavisno od njenog uzrasta tokom vegetacije. Nabubrelim okcima šteti temperatura već na –3 , lastarima –1, lišću i grozdovima –3, zimskim okcima –20, a staroj lozi –30 stepeni.
Što se tiče uticaja svetlosti na rast i razvoj loze, može se reći da su dobro osvetljeni čokoti zdraviji, grožđe na njima brže sazreva, a bobice su otpornije i nakupljaju više šećera. Biljke koje nemaju dovoljno svetla, slabijeg su rasta, dolazi do izduženja lastara, listovi su sitniji,sazrevanje je sporije. I bobice su sitnije i lošijeg su kvaliteta.
Smatra se da je vinova loza relativno otporna prema suši, jer se uspešno gaji i u krajevima sa malom količinom padavina. Minimalna količina padavina neophodna za gajenje vinove loze je 400-500 mm, pri čemu značajnu ulogu ima raspored padavina, kao i količina padavina u toku vegetacije, pa prilikom donošenja odluke o izboru terena valja utvrditii te parametre.
Izbegavati doline
Blag vetar povoljno utiče na oprašivanje cvetova, sprečava skupljanje hladnog vazduha i reguliše vlažnost vazduha, ali jaki vetrovi mogu oštetiti nadzemne delove čokota. Nepovoljno dejstvo vetra se sprečava podizanjem zaštitnih pojaseva oko vinogradau vidu šumskog drveća ili u kombinaciji šumskog drveća sa voćkama.
-Za podizanje vinograda treba izbegavti doline, jer se tu nakupljaju hladne vazdušnie mase – napominje Ivanišević. – Ravničarski predeli nisu u suštini pogodni za vinograde, ali u određenim okolnostima može i tamo da se sadi. Vinogradi se, na primer na Fruškoj gori nalaze u rasponu od 120-130 metara nadmorske visine, pa do 270-280.Retko se na Fruškoj gori nailazi na vinograde na višoj nadmorskoj visini od toga. U Srbiji sva područja do 800 metara jesu rejonirana i mogu se koristiti za sadnju loze ako ispunjavaju i ostale uslove. Sa porastom nadmorske visine, smanjuje se rizik od pojave niskih zimskih temperatura, ali se istovremeno smanjuje i srednja godišnja temperatura.Sve to treba imati u vidu i uopšteno gledano u Srbiji se vinogradi prostiru na visini od 150 do 400-450 metara nadmorske visine.
