Uz malo truda, svako može da uzgaja voće u bašti, dvorištu ili na okućnici. Postoji mnogo načina da i ta mala površina obezbedi dobar rod, ali i ponudi lepo okruženje i prijatan ambijent. Najslađe je voće koje sami proizvedemo, a nesumljivo i najukusnije, posebno što se jede sa grane i ne stoji u skladištima i prodavnicama. Da li će to biti jabuka, kruška, breskva, kajsija ili neko drugo voće zavisi od nas samih. U obzir se moraju uzeti i uslovi gajenja, jer ne može svaka vrsta svuda podjednako da uspeva i da dobro rađa.
Prednost otpornijim sortama
Prilikom sadnje i na ovoj, manjoj površini treba se pridržavati određenih pravila. Jedno od njih je da, ako se opredelite za stranooplodne vrste, morate odabrati sorte koje se međusobno dobro oprašuju. Treba izbegavati sorte koje su osetljive na bolesti i štetočine. Uzgoj otpornijih je jeftiniji i sigurniji.
Kod jabuka je mogućnost izbora sorti velika. Postoje brojne kombinacije boja plodova – od žute i zelene do purpurne, skoro ljubičaste i crvene, ali i vremena zrenja: od najranijih (sredina juna) do kasnih (novembar). Takođe, u vašem voćnjaku mogu se kombinovati ili smenjivati sorte kiselog, kiselo-slatkog do slatkog ukusa, različite teksture i čvrstoće plodova.
Pored standardnih i novih sorti, ne treba zanemariti ni one stare, autohtone, koje su nekada rađale na skoro svakom imanju. Takve su krstovača, bihorka šumatovka, batulenka, bojšanka, budimka, vidovdanka, krstovača, petrovača… Posebno su dekorativne sorte stubastog tipa rasta, koje ne zahtevaju potporu, rano prorode, a plodovi se lako beru sa zemlje. Mogu se gajiti u špaliru, pored dvorišnih staza ili u saksijama na terasama.
Neodoljive sočne kruške
Ne zaboravite krušku, voće koje je Homer u “Odiseji” okarakterisao kao dar bogova, dok su drevni Kinezi verovali da je, zbog dugovečnosti drveta, ona i simbol besmrtnosti. Kao i breskva, dobre rezultate kruška daje u uslovima Fruške gore. Sorte namenjene gajenju na okućnicama moraju da ispune nekoliko veoma bitnih zahteva. Neki od njih su slaba do umerena bujnost, relativno kasno cvetanje, dobro zametanje plodova, rano stupanje u rodnost, otpornost prema mrazevima, suši i toplim vetrovima, naročito za vreme cvetanja i berbe. Posebnu pažnju treba posvetiti otpornosti prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. To se naročito odnosi na prouzrokovača bakteriozne plamenjače voćaka (Erwinia amylovora), kao i na štetočine poput kruškine buve, krvave vaši i pregljeve.
Standardni sortiment kruške obuhvata veći broj sorti različitog porekla. Neke od njih, poput vilijamovke, krasanke i fetelove datiraju još iz 18. i 19. veka, ali njihov kvalitet još uvek nije nadmašen novim sortama. Junska lepotica jedna je od omiljenih sorti uzgajivača, zahvaljujući najranijem vremenu zrenja, ali i slabijoj osetljivosti na bakterioznu plamenjaču koju izbegava usled ranijeg cvetanja. Njena primena na okućnicama opravdana je i srednjom bujnošću krune kada je kalemljena na dunju. Konferans je odlična stona sorta kruške koja se takođe može koristiti za spravljanje kompota ili alkoholnih pića. Iako nije otporna na bolesti i štetočine, uz odgovarajuću umerenu zaštitu, ova sorta ima prednosti na okućnicama, zahvaljujući delimičnoj samooplodnosti i partenogenezi, kada se plodovi formiraju bez oprašivanja i oplodnje.
Stari sortimenti kruške, zahvaljujući novim trendovima integralne i organske proizvodnje, postaju ponovo aktuelni. Obuhvata otporne i tolerantne sorte poput pšeničarke, ječmenke, lubeničarke, karamanke, turšijare, takiše i jeribasme.
Možda će vas privući i azijske sorte kruške. One su obično okrugle, oblika nalik jabuci, mirisne, manje sočne, ali ujedno manjih dimenzija stabla, mnogo otpornije na parazite i manje zahtevne u pogledu ekoloških činilaca. Plodovi mogu ostati na peteljci do kraja novembra, dajući stablu dekorativnost skoro do samog kraja jeseni. Za ove kruške je karakteristično veoma hrskavo meso, sa dosta soka i arome koja kod pojedinih sorti može biti veoma privlačna – mirisna kao parfem, cvetna, aroma oraha, ruma, brendija.
Egzotični čuvari zdravlja
Nije retkost da se u našim krajevima nađe pokoje stablo kivija, voće za koje se kaže da je prirodni izvor vitamina C. Ne zaboravita da posadite i muške i ženske biljke i da izaberete mesto zaklonjeno od hladnoće i vetrova.
Poneki žbun aronije obezbediće vam prirodni antibiotik. Za ovo voće treba birati dobro osunčana mesta, ali toleriše i polusenku. Najkvalitetnije plodove daje ukoliko joj se obezbedi puno svetlosti i dovoljno vlage, jer zbog plitkog, gotovo površinskog korenovog sistema, nije otporna na sušu. U dobrim uslovima, aronija vrlo brzo formira pravu živicu, i može da bude pravi ukras dvorišta.
Zasadite i poneki žbun ili špalir maline, kupine ili ribizle. Njihove osvežavajuće bobice raznih boja biće vam pravi izbor voća za vrele letnje dane.
Uživanje u breskvama, kajsijama, dunjama
Voće kojem je teško odoleti jesu breskve. Bez obzira na to da li su crvene, narandžaste ili žute, svrstavaju se u veoma ukusne, zdrave i hranljive namirnice. Sortiment breskve jedan je od najdinamičnijih, te je teško dati pregled svih vodećih sorti. Atraktivne su, recimo, patuljaste koje jedinstvenom formom krune mogu da se uklope u skoro svaki kutak okućnice.
Kao deo velike porodice koštičavih vrsta kajsija je oduvek bila cenjeno voće. Ova zlatnonarandžasta lepotica bogata je brojnim hranljivim materijama, mineralima, vitaminima. Oni koje se opredele da je sade ne treba da zaborave da je ograničavajući faktor upravo izmrzavanje cvetnih pupoljaka ako naiđu pozni prolećni mrazevi. Zbog toga treba birati samooplodne, kasnocvetajuće sorte koje se još po mogućnosti kaleme visoko u krunu, te tako bivaju manje zahvaćene prizemnim mrazevima.
Osunčane delove okućnice izaberite za dunju koja je u prošlim vremenima krasila ormane i mirisom oplemenjivala domove. Vašoj okućnici ova vrsta daće i posebnu dekorativnu vrednost. Od jabučastog voća interesantna je i japanska dunja. Raste kao bodljikavi listopadni žbun, visine metar do metar i po, okruglaste forme, a popularnost je stekla zbog svojih, skoro sedećih cvetova, jarkih boja. Listovi joj u jesen ne menjaju boju, zbog čega ova vrsta može činiti interesantnu kombinaciju s aronijom. Odgovara joj sunčani položaj, a otporna je na hladnoću, sušu i gradske uslove. Treba znati da je je osetljiva na neke gljivične i bakterijske bolesti.
Zlatni dar pozne jeseni
Povratak i masovnije gajenje na svim tipovima okućnica i bašta zaslužuje i mušmula. Sadili su je i koristili pripadnici brojnih civilizacija. Bila je oduvek uživanje bogatih i hrana siromašnih drevnih Grka i starih Rimljana. Ovaj zlatni dar pozne jeseni sazreva u vreme kad druge voćne vrste polako počinju da tonu u zimski san. Pored upotrebe kao hrana i lek, ističe se i dekorativnošću svih delova. Mušmula je još i – otporna na štetočine.
Šljiva je oduvek bila verni pratilac naših seoskih domaćinstava. Pored standardnih sorti, na okućnicama i manjim zelenim prostorima sve češće se mogu videti japanske šljive s masom ploda 110-200g. Njihov plod je naročito atraktivan zbog velike krupnoće, loptastog oblika i interesantne pokožice, čija boja varira od modroplave do potpuno crvene.
Džanarika je skoro zaboravljena. Korisno je znati da postoje selekcionisani genotipovi krupnijih i kvalitetnijih plodova, preporučeni za organsko gajenje usled otpornosti prema bolestima i štetočinama.
Slasni ukrasi proleća
Mnogima su trešnje omiljeno rano voće. U poređenju sa drugim voćnim vrstama gajenje trešnje je nešto lakše i jednostavnije. Ipak, postoje određene specifičnosti, koje treba znati.
Ne zaboravite da ima dosta samooplodnih sorti, ali je trešnja generalno stranooplodna vrsta. Da bi oprašivanje bilo uspešno, potrebni su oprašivači s istim vremenom cvetanja, ili da se vreme cvetanja preklapa u najvećem delu. Stručnjaci kažu da prilikom odabira sorti koje će se gajiti na okućnici treba sagledati i određene vegetativne karakteristike, budući da neke sorte prirodno formiraju krunu koja se može uklopiti u ambijent vaše bašte, bez značajne zelene ili zrele rezidbe – prirodno raširena kruna kod sorte Early Star do usko piramidalne kod sorte selest i gotovo stubaste kod sorti sara i viktorija.
Višnja, osvežavajuća letnja poslastica, u pogledu uslova uspevanja nije izbirljiva vrsta. Ali, za visoke i stabilne prinose i plod većeg kvaliteta, svakako joj treba obezbediti lako, propusno zemljište, bogato organskom materijom, kao i redovno navodnjavanje i prihranu. Standardni sortiment višnje obiluje kvalitetnim sortama, ali ne postoje one koje se univerzalno gaje, nego se obično vezuju za neki region ili državu.
S.M.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
