Prošla je duga i hladna, neprijatna zima, za sve nas, za pčelice posebno. Često se događa da mnogi pčelinjaci izađu iz zimovanja s velikim gubicima. Razloga ima mnogo, jer izgleda kao da se sve udružilo da uništi ovog malog, plemenitog insekta: od varoe do dugog perioda bez pročista. Zato sada, na početku aktivne sezone, osvrnimo se na tihog pčelinjeg ubicu, nozemu.
Nozemoza je vrlo raširena bolest odraslih pčela, kako kod nas tako i u svetu, koja nanosi velike štete pčelinjacima, između ostalog i zato što joj se mahom pristupa olako. Previđaju se posledice i ne sprovode mere potrebne za sprečavanje njenog širenja, mada je za inficiranje čitave košnice dovoljno svega nekoliko spora.
Uzročnik neplodnosti
Pre više od jednog veka, Zander je 1909. godine prvi uočio spore protozoa Nosema apis. Ove jedoćelijske životinje razvijaju se u epitelu ćelija srednjeg creva medonosne pčele: radilica, trutova i matica, ostavljajući teške posledice. Slabljenje i propadanje čitave pčelinje zajednice najčešće su i najočiglednije manifestacije, zapravo posledice. Uzroci su mnogo dublji. Kod zaraženih matica jajnici se ne razvijaju ispravno, što može da dovede do neplodnosti. Takođe, inficirane matice bivaju češće smenjene nego zdrave.
Još 1965. godine Furgala je izvodio eksperimente na maticama. U njima su matice zaražavane različitim dozama spora nozeme. Posmatrana je smena šest dana posle inokulacije. Prosečno vreme pre smenjivanja kretalo se od 15 do 48 dana i ukazivalo na to da je smena zaraženih matica vrlo važna za zdravlje društva, pošto radilice gutaju feces matica, unoseći i raznoseći parazite. Pitanje je da li su radilice spremne na smenu jer osećaju prisustvo nozeme u njihovoj matici ili uočavaju patološke promene koje izaziva parazit na njoj. Opažanje zaraženosti matice i njeno smenjivanje može da predupredi širenje parazita u društvu.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
