Međunarodni dan prokupca, prestižne autohtone crne sorte u srpskim vinogradima, obeležava se 14. oktobra širom zemlje. U sklopu „Nedelje prokupca“ koja traje od od 11. do 17. oktobra, ovu manifestaciju prate i izložbe slika, stručne degustacije, promocije, kao i bogate vinske i gastronomske ponude.
Centralna proslava Dana prokupca održaće se 14. oktobra u Beton Hali u Beogradu, na kojoj će učestvovati 30 odabranih vinarija sa prokupcima iz svih regija Srbije. Ideja Salona prokupca je da se svi prokupci bliže upoznaju kako bi se uporedili stilovi, podneblja i filozofije vinara. Konferencija o prokupcu održaće se 15. oktobra, takođe u Beogradu.
Jedna od vinarija u kojoj se obeležavaju Dani prokupca je i vinarija Matalj iz Negotina. U ovoj vinariji se odnedavno nalazi i nova etiketa pod nazivom „Bukovski cuvee“ u kojoj je 30 odsto začinke, autohtone sorte iz negotinske krajine, upareno sa 70 odsto prokupca i to je vino koje se najradije preporučuje ovih dana.
-Naša vinarija ove godine prvi put učestvuje u proslavi Dana prokupca, jer do sada nismo imali tu sortu. Ova godina je karakteristična po tome što se veliki broj vinarija koje ranije nisu imali ovu etiketu, sada priključilo obeležavanju. Mislim da će to da bude spoj kosmopolitskog i tradicionalnog užitka, kako bi se prokupac predstavio onako kako zaslužuje – kao jedna od najstarijih srpskih sorti- rekao je Zoran Stojanović iz vinarije Matalj za Agrosmart.
Istorija prokupca je priča o Srbiji
Prokupac je sorta vinove loze za koju genetska ispitivanja nisu uspela da otkriju roditelje, te se smatra da je veoma stara i da vuče korene još iz srednjeg veka. Sam naziv vodi poreklo iz Toplice, jer su grad Prokuplje i prokupac poneli ime po Svetom Prokopiju, zaštitniku grada Prokuplja. Stanovništvo u ovom gradu posedovalo je više od 2.000 hektara vinograda prokupca koji su okruživali grad, a vino dobijeno iz tih vinograda nazivalo se prokupačko. Njegov naziv pominje se i u jednoj od povelja Kneginje Milice iz 1395. godine, a postoje i brojni zapisi putopisaca koji su se u to doba kretali putem od Carigrada ka Rimu, koji ukazuju da je ovaj kraj bio bogat vinovom lozom.
Prokupac se proširio i na obližnju Župu, gde ga i danas ima najviše, pa ova sorta nosi i naziv „kralj Župe”. U ovom kraju prokupac je bio poznat pod nazivom rskavac, pri čemu je sam naziv ukazivao na debelu pokožicu bobice, jer je prilikom ugriza stvaran karakterističan „hrskav“ zvuk. Stari srpski vinari i kombinati koristili su ga za spravljanje ružičastih vina, vinjaka i kupaža. S obzirom da su sortama imena davana po krajevima u kojima su se uzgajale, prokupac još zovu i crnka, kameničanka, skopsko crno, rskavac, negotinsko crno.
Sve do Drugog svetskog rata, najbolja vina u Srbiji pravljena su od prokupca. Međutim, u to vreme se razvija industrijska proizvodnja vina i prokupac postaje „ružno pače“ srpske vinske industrije, od koga se proizvode jeftina vina. Tako se i postepeno urušila reputacija sorte. U to doba, zahvaljujući praksi pravljenja roze špricera, donekle se održala reputacija ružice, tradicionalnog ružičastog vina koje je pravljeno od prokupca.
Krajem 20. veka slava prokupca se obnavlja, zahvaljujući vinarima koji su verovali da od ove sorte mogu nastati vrhunska vina. Starim vinogradima je posvećena naročita pažnja i prokupac se sve više sadi u vinogradima Srbije, prilagođavajući se savremenim uslovima u vinogradarstvu. Kao rezultat toga, sada imamo vrhunska vina koja osvajaju medalje i nagrade na najznačajnijim svetskim vinskim takmičenjima.
Danas je ostalo jako malo starih zasada prokupca i najviše ih ima u Župi. Novi zasadi nalaze se u vinogradima širom Srbije i po njemu je domaće vinarstvo postalo prepoznatljivo u vinskom svetu i izvan granica zemlje, kao vino jedinstvenog stila i karaktera.
Pravi poznavaoci uživanja u vinu, kažu da bi idealna čaša za vino od prokupca trebalo da ima šire telo i povećanu zapreminu, što omogućava intenzivni doživljaj aroma i ističe voćnost i začinske tonove. Ovakva čaša će umiriti alkohol i dovesti u balans kiseline u vinu. Oni preporučuju da se boca otvori i dekantira 30 do 60 minuta pre služenja. Najbolja jela koja idu uz ovo vino su jela od mesa, poput junećih rebara u crvenom vinu, a favorit su pečeni pačji bataci.
Program manifestacija možete pratiti na sajtu https://www.prokupacday.rs/
Izvor: Agrosmart
