Piše: Aleksandra Miščević
Kamilica je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka širom sveta. Prilično je nezahtevna, otporna, skromna, ali zanimljiva. Vrlo malo joj je potrebno za opstanak, a mnogo više pruža zauzvrat. Veoma je prepoznatljivog izgleda. Pripada porodici glavočika (lat. Asteraceae), čiji su cvetovi grupisani u glavičaste cvasti. Ona je izgrađena od belih jezičastih cvetova i žutih cevastih cvetova.
Kamilica je samonikla i ruderalna biljka, koja vešto koristi prisustvo čoveka. Jedna je od brojnih pionirskih vrsta pa se, na primer, prva javlja u isušenim barama. Uspeva na različitim tipovima staništa i na ne tako bogatom zemljištu. Uspešno se javlja na kamenitim, peskovitim i šljunkovitim podlogama. Izraženo je termofilna biljka, pa je često možete sresti na stalno osunčanim mestima.
Još u drevnom Egiptu postoje dokumentovani spisi o korišćenju ove biljke. Prvi pisani dokument je papirus, 1550. godina pre Hrista, i smatra se jednim od najstarijih medicinskih zapisa u ljudskoj istoriji. To ne čudi, jer su Egipćani na nju gledali kao na svetu biljku, koju im je poklonio bog Sunca Ra. Ulje od kamilice koristili su u obredima balzamovanja tela preminulih, spremajući ih na novi život u zemlji mrtvih.
Postoji nekoliko vrsta kamilica od kojih dve vrste imaju izražena lekovita svojstva. Najpoznatija je obična kamilica (lat. Matricaria camomilla). Naziv roda potiče od latinske reči „matrix“, što znači materica, jer kamilica delotvorno utiče na nju, ali se ne preporučuje trudnicama. Poznata još po nazivima nemačka kamilica, krupna bela rada, romunika, mađarska kamilica, divlja kamilica… To je jednogodišnja zeljasta biljka koja dostiže visinu čak do 80 centimetara. Stabljika je visoka, uspravna, bez dlačica i prilično razgranata. Listovi su 2 do 3 puta perasto deljeni, sa bodljasto-šiljatim linearnim režnjevima. Cveta od maja do septembra, dva do tri puta godišnje.
Rimska kamilica (lat. Camomila romana ili lat. Anthemis nobilis) poznata je još pod nazivima kamomila, vrtna kamilica, engleska kamilica. Cvasti su joj pojedinačne, pa se po tome razlikuje od obične kamilice. Višegodišnja je zeljasta biljka, dostiže visinu od 20 do 30 centimetara. Široko rasprostranjena, raste u vrtovima i na obradivim površinama. Cveta u junu i julu, i ima slatkast miris. Zbog toga se često, osim primarne primene u čajevima, koristi u parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji. Blagotvorno deluje na želudac i probavne tegobe, a vrlo je popularna i u aromaterapiji, gde se koristi radi otklanjanja stresa i nesanice. Nekada davno su se obična i rimska kamilica dodavale u spravljeno pivo radi bolje arome.
Jedan od najstarijih načina primenjivanja ove biljke jeste priprema obloga od čaja, skuvanog od suvih cvetova kamilice, koje se koriste kod čestih javljanja alergijskih reakcija kože.
Obiluje aktivnim materijama, a glavni sastojak je lako izdvojivo eterično ulje, koje može biti tamnoplavo, zeleno ili smeđe. Važni sastojci ulja kamilice su alfa-bisabolol, farnezen i bisabolol-oksidi. Bisabolol i alfa-bisabolol poznati su po umirujućem dejstvu na kožu, zbog čega se nalaze u mnogim kozmetičkim preparatima za kožu, a posebno u onima namenjenim iritiranoj i osetljivoj koži. Bisabolol sprečava zapaljenske procese, umiruje iritiranu i upaljenu kožu. Njegova upotreba posebno se preporučuje u proizvodima koji su namenjeni za negu i zaštitu kože posle sunčanja, brijanja, depilacije, kao i za negu dečije kože.
Apigenin je flavonid koji se nalazi u kamilici, ali i u drugim začinskim biljkama. Utiče na razvoj, funkciju i sazrevanje nervnog sistema. Značajan je u borbi protiv kancera, naročito kod kancera tiroidne žlezde.
U svetskom prometu lekovitog bilja, kamilica je jedan od najznačajnijih artikala. Gaji se u više evropskih, afričkih i južnoameričkih zemalja. U našoj zemlji gaji se na oko 1.000 hektara, a najveće površine pod kamilicom su u Banatu.
Kamilica se može uzgajati kao monokultura, ali je intenzivno ne treba uzgajati duže od dve-tri godine. Optimalna temperatura za rast i razvoj kamilice iznosi 20 do 25 stepeni Celzijusa. Već na temperaturama oko 6 stepeni C počinje da klija i u ovim početnim fazama razvića je veoma bitan faktor svetlost. Nedovoljna količina svetlosti u ranim fazama klijanja negativno utiče na kvalitet eteričnog ulja. Kamilica dobro podnosi sušu, ali je momenat vlažnosti zemljišta od velikog značaja u fazi klijanja.
Na sam kvalitet i rod kamilice utiču i pretkulture gajene na tom zemljištu. Čim se pojave širokolisni korovi, treba menjati setvenu površinu.
Popularni recepti
Kod opadanja kose: 4 kašike suvih cvetova kamilice preliti litrom ključale vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta. Procediti, prohladiti i isprati kosu.
Napetost i nervoza: 2 šake sušenog cveta kamilice dodati u litar ključale vode. Ostaviti da odstoji desetak minuta, procediti i dodati u vodu za kupanje. Kupku primenjivati pola sata pre spavanja.
Otečene oči: kašičicu kamilice ili jednu filter vrećicu dodati u 2 decilitra ključale vode. Procediti nakon 10 minuta, tufere vatice natopiti i staviti na oči. Najbolje koristiti svako veče pre spavanja.
Loša probava: Osim što sagoreva masne naslage i odstranjuje višak vode iz organizma, čaj od kamilice pomaže kod regulisanja rada digestivnog sistema. Kod samog gubitka kilograma najbolje konzumirati čaj pre svakog glavnog obroka. Osim što ćete se brže zasititi, stimulisaće bolje varenje hrane.
