Piše: Svetlana Mujanović
Čim se završi ovogodišnja proizvodna sezona, plastenike koji se neće koristiti tokom zime valja odmah pripremiti za novu proizvodnju. Prenećemo šta povrtarima koji se bave plasteničkom proizvodnjom savetuje diplomirana inženjerka Nada LazovićĐoković iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Vranju.
Po rečima ove inženjerke, prvi korak je sređivanje prostora oko plastenika. Valja se potruditi i ukloniti sve kante i druge predmete, pokositi korove, nasuti staze oko plastenika da se ne bi stvarale barice i blato na prilazu objektu. Sav alat koji se koristi za rad u plasteniku treba očistiti, oprati, dezinfikovati, osušiti i premazati lanenim uljem, kako bi se sprečila korozija metalnih delova. Sve složiti u kutije i veće gajbice i izneti pod šupu da ne smetaju dok se bude spremalo unutra.
Tokom vegetacije na foliji plastenika nakuplja se prašina. U naborima i mestima sastavljanja zaglavljuju se lišće, sitne grančice, a to može itekako da ošteti foliju i posluži kao skrovište insektima. Kada se to očisti, folija se dobro opere sa spoljašnje strane. Prvo može da se „nasapuna“ rastvorom nekog eko deterdženta pa spere mlazom čiste vode.
– Posle čišćenja spoljašnje strane treba očistiti unutrašnjost – savetuje inž. Lazović Đoković. – Prvo ukloniti biljne ostatke, konopce, kopče, cevi za navodnjavanje, ukoliko nisu fiksirane, i alat. Ako je reč o plasteniku sa slabom armaturom, treba postaviti drvene T-nosače koji će ojačati konstrukciju i sprečiti deformaciju cevi pod težinom snega, na koji se uvek mora računati. Proveriti rad mehanizma za podizanje i spuštanje otvora, kao i vrata plastenika.
Tek posle ovih „poslića“ na red dolazi najobimniji deo velikog spremanja. Unutrašnjost plastenika valja oprati nekim eko deterdžentom, a zatim se prelazi na dezinfekciju. Prednost se daje eko proizvodima. Danas su na tržištu dostupni preparati za dezinfekciju na bazi mikroorganizama koji zaustavljaju rast patogenih mikroorganizama. Potrebno je da se oprska kompletna unutrašnjost, i to u dva navrata, u razmaku od desetak dana.
Ako je konstrukcija od drveta, i ima zidane osnove, kakvi su najstariji plastenici, može se koristiti i priručno sredstvo pripremljeno od gašenog kreča. U tri-četiri kilograma gašenog kreča doda se pola kilograma bakar-sulfata, dobro izmeša drvenom palicom i postepeno razredi s 10 litara vode. Smeša se ostavi da stoji oko dva sata i njom se premazuju drveni okviri, zidana baza plastenika i sva druga mesta koja mogu da posluže kao sklonište insektima i mesto skupljanja patogenih mikroorganizama.
– Za uspešno gajenje povrća u plasteniku od velikog značaja je kvalitet zemljišta – upozorava ovaj stručnjak. – U malim plastenicima se svake tri- četiri godine može kompletno zameniti setveni sloj u dubini 20 do 25 centimetara. Drugi način je da se zameni plitak, površinski sloj do dubine od petnaestak centimetara i dodaju se nova zemlja, organska đubriva, kompost, suvo lišće, koji će obogatiti zemljište i poboljšati njegove karakteristike. Obradom, novi površinski sloj će se izmešati sa dubljim slojevima zemljišta. Taj postupak se ponavlja svake dve godine, da bi se održala plodnost zemljišta u proizvodnom sloju.
Da bi se dobilo što zdravije i kvalitetnije zemljište, obogaćeno organskom materijom, u plastenik se mogu posejati zelene siderate. To su biljke koje će razviti zelenu masu i njihovim zaoravanjem u tlo će se uneti dodatna hraniva. Osim toga, svaka siderativna biljna vrsta koja se poseje ispoljiće određene, samo njoj svojstvene efekte. Raž će potisnuti većinu korova i dobiće se čista površina, a njen koren ostavlja rastresito zemljište. Mahunarke će ga obogatiti azotom, slačica će „ostaviti“ azot i fosfor. U zavisnosti od efekta koji želimo da postignemo, odabraćemo i određenu biljnu vrstu ili smesu više vrsta.