Piše: Svetlana Mujanović
Zahvaljujući naprednim tehnologijama, donekle i promeni klime, u našoj zemlji se poslednjih godina odomaćilo povrće kojem ovi prostori nekada nisu bili „domovina“. Svašta se gaji, ali jedino mladi povrtar Čedomir Gajić u Kovilju, nadomak Novog Sada, na celom imanju gaji isključivo plavi patlidžan i kelerabu. Đajić je po obrazovanju diplomirani inženjer elektrotehnike, ali ga stolica „nije držala“ pa se otisnuo u agrarne vode, iako mu niko od predaka nije paorisao.
I umesto da, kao svi ovdašnji baštovani, gaji paradajz, papriku, krastavce i krompir, ili neko drugo domaće povrće, Čedomir je odlučio da na kompletnom gazdinstvu proizvodi kelerabu i plavi patlidžan. Tako ove dve povrtarske biljke u Kovilju, kao u nekom samo njihovom baštovanskom carstvu, bujaju u 136 plastenika koji se prostiru na jednom i po hektaru, ali se gaje i na otvorenom polju. I tu se ovaj vredni vizionar neće zaustaviti. Planova ima na pretek, kao i volju da ih realizuje, a ne nedostaje ni upornost. A pogled seže u Evropu.
Kupac jedan, ali vredan
A gde i kome ovo povrće prodaje, prvo je pitanje koje se nameće svakom ko čuje za asortiman proizvoda na Đajićevim njivama.
– Odabir vrsta nije slučajan – priča Čedomir. – Tragao sam za povrćem koje se u okolini ne proizvodi na velikoj površini, kao početniku bilo mi je potrebno da gajim biljke koje nisu zahtevne. Pre tri vegetacije povezao sam se sa Lidlom i izbor je pao na kelerabu i plavi patlidžan. Ispostavilo se da bi kroz ovaj trgovinski lanac mogao da plasiram duplo više plodova. Ovako, predam im samo 150 tona, odnosno 15 vagona plavog patlidžana i 200.000 komada kelerabe. Sve se radi u sistemu Global GAP i poštuju se strogi standardi koje ovaj trgovinski lanac ima, kada su u pitanju biljni proizvodi.
Ovo poljoprivredno gazdinstvo jedinstveno je još po nečemu. Naš domaćin vredno radi na tome da svake godine sve više raste. Okupio je „četu“ mladih, obrazovanih prijatelja koji su u svakom trenutku spremni da mu pomognu, bilo da je u pitanju sadnja, berba, radovi svake vrste ili savet. Prijatelji su tu i jedan drugome priskaču u pomoć. Tu su i specijalisti iz raznih oblasti poljoprivredne proizvodnje, a među sezoncima je takođe puno mladih koji za čas savladaju sve prepreke. Meštani kažu da se mladi „otimaju“ da rade na ovom imanju jer ovde se, i u ovoj oblasti, poštuju svi evropski standardi.
Iako uzgoj kelerabe i patlidžana ne zahteva punu pažnju tokom čitave godine, sam rad oko poljoprivrede traži puno angažovanje. Povrtarstvo nije samo sadi, neguj, beri. Zimi se grade novi plastenici da bi se sezona dočekala u punoj spremi. Pripreme zemljišta počinju obično krajem februara-početkom marta, da bi sadnja „pala“ u sredinu marta.
Treba znati prihraniti
Kao i u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji, sezona počinje đubrenjem. Kako bez organskog đubriva nema uspešne povrtarske proizvodnje, ovaj povrtar koristi peletirani pileći stajnjak, i dodaje azotna đubriva koji se kultivatorom unesu na dubinu od dvadesetak centimetara. To se radi na oko dve nedelje pred rasađivanje, a neposredno pred sadnju kompletna površina se dobro zalije i postave folije i sistem za navodnjavanje.
Da bi proizvodnja bila sigurna i da bi se skratilo vreme jednog ciklusa, rasad se nabavlja iz „Carske bašte“, gde se takođe sve radi po principima Global GAP-a. Uz kvalitetan, kontejnerski, zdrav rasad i valjanu pripremu zemljišta, nema straha da se povrće neće ukoreniti. Dok je zemljište još „sveže“, u svakom plasteniku se dobiju po tri berbe. Obično se prvo sadi keleraba, pa patlidžan i opet keleraba, ali ne u isto vreme. Sadnja je ručna, osam osoba za dan rasadi 20 hiljada rasada. Proizvodi se u četiri turnusa i u svaki je uključeno po tridesetak plastenika. Prošle zime je u deo plastenika u decembru „upala“ rotkvica kao eksperiment koji se itekako isplatio.
Kada se biljke ukorene, prihrane ih vodotopivim NPK đubrivom u kojem je odnos hraniva 15:30:15, ispričao nam je ovaj baštovan. Za nedelju-dve, kroz sistem za navodnjavanje dodaje se vodotopivo đubrivo 20:20:20, dok su za drugi deo vegetacije ostavljeni kalijum-sulfat, kalijum nitrat i kalcijum. I to je najčešće sva prihrana. Skoro da je ista za obe vrste, a doze određuju rezultati agrohemijske analize zemljišta.
– Iako se čini da je rod patlidžana „teži“ od kelerabe, on je skoro identičan – ukazuje Čedomir. – Keleraba se sadi na 20 x 25 cm, patlidžan ide 4 u redu, a razmak između redova je pola metra.
Čim se uberu, plodovi se direktno s njiva odvoze do Lidlovog magacina, gde se hlade i „pripremaju“ za dalji transport. Naime, povrće iz Koviljskog atara putuje u sve prodavnice ovog trgovinskog lanca širom Srbije, i u svaku mora da stigne kvalitetno i sveže. A da bi se to postiglo, svaki plod mora biti kvalitetan, određene težine, veličine, boje…
Frizura za patlidžane
Sortiment u ovoj velikoj bašti nije šarolik. Od patlidžana se sade dva hibrida –„amara“ i „aragon“, a od kelerabe „cindi“, “kvik star“ i „drava“. U poslednjem turnusu patlidžan se bere od početka jula do sredine novembra, a svaki plod mora da bude između 300 i 700 grama, dok je berba kelerabe nešto drugačija: od prve dekade septembra do kraja novembra, a kelerabice teže od 200 do 400 grama.
Ono što nam je u plastenicima privuklo pažnju jeste specijalna „frizura“ plavog patlidžana. Naime, da bi plodovi bili ujednačeni, zakidaju im se zaperci. Biljke formiraju jedno stablo, ali ono se redovno, još pri zemlji, grana na dva-tri. Da se to ne bi desilo, čim pri dnu izbiju zaperci koji će biti buduće grane, oni se zakinu, ali se ostavi malo iznad još jedan, tako da svaka biljka redovno ima dve grane. Takođe, zakidaju se od dole i listovi, pa nema opasnosti od širenja bolesti.
Vodenom parom protiv bolesti
Ovo povrće ne „boluje“, ne napadaju ga ni gljive ni bakterije, ali je na meti štetnih insekata. Pre rasađivanja zemljište u plasteniku se tretira pregrejalom vodenom parom, kako bi se uništili štetni mikroorganizmi. Patlidžan je, kao i većina biljaka iz familije Solanace, na meti krompirove zlatice koju lako reše preparatima s aktivnim materijama hlorantraniliprol i abamektin. U cilju dobijanja zdravstveno bezbednog proizvoda, na gazdinstvu se primenjuje koncept integralnog sistema biljne proizvodnje, a kao posebna prednost se ističe uvođenje bioloških fungicida i insekticida.
