Povrtari i kupci ne pamte da je kupus bio toliko skup kao ovoga leta. Kilogram na pijacama i radnjama košta od 80 do stotinu dinara, dok proizvođači za njega dobijaju od 60 do 65 dinara prodajući ga na veliko.
Razlozi za paprenu cenu su slabiji prinosi za 40 do 50 odsto zbog suše i visokih dnevnih temperatura i što su poskupeli za 50 odsto troškovi zaštitnih sredstava koje su proizvođači morali koristiti da bi sačuvali rod. Skup kupus plaćamo i što ga nema puno ni u okolnim zemljama. S vremena na vreme pojavi se u velikim marketima iz uvoza, a kupci ga, pre nego što pročitaju na deklaraciji odakle stiže mogu prepoznati po debelom rebru i listovima. Ali ni uvozni kupus nije jeftiniji od domaćeg.
– Kupci ne osete razliku u ceni, jedino povrtari znaju kada dođe spolja jer veletrgovci odmah obaraju cenu nudeći nam upola manje novca, od 30 do 45 dinara po kilogramu – navodi za „Dnevnik“ jedan od većih proizvođača kupusa i predsednik udruženja „Futoški kupus“ Miroljub Janković.
Kaže da letnji kupus dolazi iz Poljske, a rani, prolećni, kupujemo iz Albanije, Grčke i Turske. Janković naglašava da je dosta kupusa stradalo zbog velikih vrućina i štetočina.
– Povrtari koji su samostalno gajili kupus, uzdajući se u iskustvo u proizvodnji, najgore su prošli, neki su na pola puta odustali od dalje proizvodnje, dok drugima rod ne može pred kupce truo i oštećenih listova. Oni koji su bili udruženi i u međusobnom kontaktu svakodnevno, uspeli su da održi proizvodnju jer su još u ranoj fazi angažovali stručnjake.
Za hektar kupusa treba uložiti 2.000 evra, ali je ove sezone bilo potrebno više novca jer su otišle na gore cene energenata i zaštitnih sredstava.
– Troškovi su bili veći i zbog angažovanja dodatne radne snage, sezonskih radnika i agronoma jer je trebalo slušati savete stručnjaka i zasade obilaziti po više puta na dan. Kupusu nije nedostajala vlaga jer imamo sisteme za navodnjavanje na dizel pogon. Ali kada je dnevna temperatura iznad 28 stepeni, kupus se ne razvija i zato se morao obilaziti stalno, temperatura spuštati navodnjavanjem što je bilo gotovo neizvodljivo kada je napolju bilo i 40 stepeni – rekao je on.
Janković kaže da kvalitet kupusa varira od njive do njive, ali da sadašnji rod koji se seče ne može dugo da stoji, svega desetak dana, pa ga proizvođači prodaju po kvantaškim pijacama i velikim trgovinskim lancima. Izvesne količine stignu i do pijaca. Oni koji ga seju na veliko, rod skidaju svakih desetak dana dok ne stigne jesenji, koji može da prezimi.
Povrtar Milan Jandrić naglašava da je godina bila teška za kupus. Trebalo ga je sačuvati od suše, žege i štetočina.
– Sada vodimo bitku da ga sačuvamo od kupusnog moljca i sovice. Čim se insekti uvuku u listove glavica, ne može ići ni u preradu. Oni koji rade sa velikim kupcima moraju voditi računa koje preparate koriste, tačnije, moraju se koristiti samo iz EU, koji su, inače, skuplji u odnosu na druge, i voditi tačnu evidenciju, u koje doba dana se koriste, koliko vode dnevno potroše za zalivanje i drugo. To zahteva vreme, trud i znanje i to kupci treba da znaju, kada plaćaju glavicu – naglašava Jandrić.
Jesenji futoški kupus sa oznakom geografskog porekla dospeće za mesec i po dana.
– Posejan je na stotinu hektara, što je za desetak odsto manja površina nego prošle godine ,ali se očekuje da će ga biti dovoljno za domaće potrebe – kaže Miroljub Janković.
Mada postoje uslovi da se poseje na većim površinama, poljoprivrednici nisu raspoloženi da šire zasade jer, osim novca, treba i velikog truda, rada i odricanja. Po kojoj ceni će se prodavati jesenji kupus Janković ne zna pouzdano, ali smatra da postoji mogućnost da jesenje glavice budu skuplje od lanjskih. Prošle godine taj kupus domaćinstva koja su kupovala na veliko od 50 do stotinu kilograma plaćala su na početku sezone po 50 dinara kilogram, a kasnije početkom decembra cena kupusa je bila niža, 35 dinara kilogram.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
